MNOGO SMO LUKAVI: Kako naši vozači ESKIVIRAJU POLICIJU
Ko još poštuje propise...
Vožnja u stilu Branimira Mitrovića "Flojda" iz čuvenog filma “Nacionalna klasa“ ima veliki broj poklonika u Srbiji, stoga ne čudi poslovična sklonost srpskih vozača ka nezaobilaznom kršenju propisa. Mentalitet se teško menja, tu ne pomažu čak ni drakonske kazne, a saobraćajna nekultura duboko je ukorenjena u svesti velikog broja vozača.
Bahato parkiranje, zauzimanje dva parking mesta, telefoniranje i kucanje poruka tokom vožnje, uletanje u "makazice", preticanje preko pune, kretanje zaustavnom trakom, nedavanje migavaca, vožnja u alkoholisanom stanju…
Spisak najčešćih saobraćajnih prekršaja je podugačak, a u nastavku su neki od najkarakterističnijih, u paketu sa “malim trikovima“ kojima srpski vozači manje ili više uspešno izvrdavaju propise.
SVE VIŠE NOVIH VOZILA NA STRUJU: Pežo najavio još jedan električni automobil!
GLEDANJE KROZ PRSTE STVARA VELIKI PROBLEM: Reč struke o TOLERISANJU brzine od 150KM/H
POPUST I DO 6.000 EVRA: NEMAČKA vlada subvencioniše kupovinu ovih AUTOMOBILA
200 na sat
Vožnju auto-putem mnogi vozači doživljavaju i kao sjajnu priliku da „produvaju dizne“ svog ljubimca na četiri točka. U tome ih nije sprečilo ni uvođenje merenja prosečne brzine, odnosno vremena za koje neko pređe razdaljinu od jedne do druge naplatne rampe. Da bi prosečnu brzinu spustili ispod dozvoljenih 130 kilometara na čas, vozači naprave pauzu na nekoj usputnoj pumpi i time praktično anuliraju efekte ove prilično kontroverzne mere. “Pakleni plan“ zaljubljenika u brzu vožnju mogu da pokvare jedino kamere za snimanje brzine i policijski presretači koji patroliraju auto-putevima, ali i taj rizik dodatno podiže nivo adrenalina u krvi, zar ne?
Otporan na "metke"
Devedesetih godina prošlog veka glavno oružje u borbi protiv radara bio je CD na retrovizoru u kabini automobila, koji je, pričalo se naveliko, uspešno neutralisao radarske zrake usmerene ka vašem četvorotočkašu. Oni koje su te tvrdnje doživljavali kao urbanu legendu, te nisu želeli da rizikuju, bili su opremljeni radar-detektorima koji su imali zadatak da zapište kad saobraćajci “zapucaju“ na vas. Efikasni ili ne, zakonom iz 2009. godine ti uređaji su u Srbiji zabranjeni, iako je u zemljama Evropske unije njihovo korišćenje sasvim legalno. Međutim, nove tehnologije donele su na srpsko tržište uređaje osme generacije, koji, tvrde njihovi distributeri, štite vozilo od svih policijskih laserskih merača brzine. Ugrađuje se ispod branika i praktično ga je nemoguće otkriti jer kad se isključi ima funkciju parking senzora. Borba se nastavlja!
Vožnja na braniku
Jedna od omiljenih “sportskih disciplina“ vozača u Srbiji. Cilj je približiti se vozilu koje se kreće ispred vašeg toliko da vozaču možete jasno da vidite izbezumljeni izraz lica na retrovizoru. Njegovom, naravno. Kulminacija pritiska postiže se kombinovanom zvučno-svetlosnom signalizacijom, a naročito izazovno je kada se sve to radi pri velikim brzinama na auto-putu. Zakon precizira da vozač mora da “drži bezbedno odstojanje od vozila koje se kreće ispred njega, tako da može blagovremeno da uspori ili se zaustavi, vozilo ispred njega uspori ili se zaustavi“. E, tu se otvara prostor za rastegljivo tumačenje termina “bezbedno odstojanje“ i potpuno subjektivnu procenu vozača o vremenu koje je mu je potrebno da “blagovremeno“ uspori ili se zaustavi. Sankcije za takvu vožnju u praksi se ne primenjuju, a o mogućim posledicama niko i ne razmišlja.
