OVDE JE NAJVEĆI RIZIK DA VAS UDARI NEREGISTROVAN AUTOMOBIL: A u tu zemlju Srbi najviše vole da putuju
Evo šta da radite ako se to desi.
Saobraćajna nezgoda, čak i kada nastane samo manja šteta pri sporoj vožnji, može da bude veoma stresna. Taj stres može drastično da se uveća ako saznate da automobil koji vas je udario nema obavezno osiguranje.
ZA MLADE LJUBITELJE DVOTOČKAŠA: Predstavljen Zongshen Yomi 125 (VIDEO)
STIŽU "MALI SVETIONICI": Nova tehnologija zamenjuje bezbednosne trouglove (VIDEO)
LOPOVI SE DOSETILI NOVOG NAČINA KRAĐE AUTOMOBILA! Sve što im je potrebno je Nokia 3310 i jedan kabl! (VIDEO)
Na primer, automobil ne može da prođe tehnički pregled, pa ga vlasnik vozi neregistrovanog dok ne sredi neki problem. Možda ga je upravo vozio u servis ili na tehnički pregled kada vas je udario. A možda je reč o nekome ko je kupio "jeftin" automobil sa velikom kubikažom, pa je zbog skupe registracije odlučio da rizikuje i vozi neregistrovan auto.
Podsetimo se, obaveznim osiguranjem pokriva se šteta koju vlasnik vozila (ili neka druga osoba koja je u tom trenutku bila za volanom) pričini drugim učesnicima u saobraćaju. Tako nadoknadu štete, i materijalnu i nematerijalnu (telesne povrede, smrt…), na sebe preuzima osiguravajuća kuća.
Međutim, šta se dešava kada vas udari neregistrovan automobil koji nema polisu obaveznog osiguranja? Iz Udruženja osiguravača Srbije (UOS) daju odgovor na ovo i na druga pitanja.
Koliko u Srbiji ima neregistrovanih automobila u odnosu na kompletan vozni park?
Pogledajmo prvo koliki je rizik da do gore navedenog scenarija uopšte dođe. Kako kažu u UOS, nešto ispod 2% motornih vozila sa srpskim registarskim oznakama nema polisu osiguranja od AO (obavezno osiguranje), a moralo bi da je ima.
Najveći broj neosiguranih vozila su traktori u privatnom vlasništvu, više od 90%, ali i druge poljoprivredne mašine koje učestvuju i u javnom saobraćaju (dakle, ne samo na njivama), kao i motokultivatori. Tu smo na nivou evropskog proseka.
Najviše neregistrovanih vozila ima u zemlji u kojoj Srbi najčešće letuju
UOS kaže da je najveći broj neosiguranih vozila u Grčkoj – čak 8,2%. Odmah ispod su vozila sa registarskim oznakama Irske – 7,8%.
Šta kada vas udari neregistrovano vozilo?
U tom slučaju, ne morate da brinete, pošto će vam štetu nadoknaditi Garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije. Garantni fond ima obavezu da isplati naknadu štete u istom obimu i prema istim uslovima kao da je na dan nastanka štete automobil koji vas je udario imao polisu obaveznog osiguranja. Garantni fond prima zahteve za naknadu štete, vrši procenu i isplatu naknade štete.
Naravno, krivac za udes koji je vozio neregistrovan auto neće proći tako lako – moraće da vrati sav novac koji je Garantni fond isplatio oštećenom. Problemi za vlasnika neregistrovanog vozila – rizik se ne isplati.
Kako objašnjavaju u UOS, ukoliko neosiguranim vozilom bude pričinjena šteta drugom vozilu, tj. trećem licu, vlasnik/vozač takvog vozila postaje regresni dužnik prema Garantnom fondu pri Udruženju osiguravača Srbije, koje isplaćuje štetu u zakonskom roku.
To znači da regresni dužnik u krajnjoj instanci sam iz svog džepa plaća kompletnu štetu. Štete mogu da budu višemilionske. U slučaju sudara sa manjim posledicama, štete iznose nekoliko stotina ili nekoliko hiljada evra, a mogu da dostignu i desetine hiljada evra.
U inostranstvu znatno više i to se posebno odnosi na nematerijalne štete, odnosno povrede. I popravka oštećenog vozila znatno je skuplja u razvijenim državama nego kod nas. Postoje države u Sistemu zelene karte koje nemaju nikakvih ograničenja, odnosno nemaju limite za isplatu naknada po osnovu saobraćajnih nezgoda.
Naknade štete u tim državama su, iz našeg ugla, enormno velike. Napominjemo i da šteta može biti materijalna i nematerijalna, u zavisnosti od toga da li je u nezgodi bilo povređenih ili je pričinjena samo šteta na drugom vozilu ili nekom objektu. Ne treba zaboraviti ni tzv. rentu, tj. situaciju u kojoj je neko u saobraćajnoj nezgodi ostao bez poslovne /radne sposobnosti ili ukoliko je bilo poginulih.
Primera radi, deca čiji je roditelj poginuo u saobraćajnoj nezgodi, imaju pravno na rentu za školovanje (do kraja školovanja) koju plaća regresni dužnik. Tu su još i bol po osnovu gubitka bliske osobe na koju imaju pravo roditelji, deca ili braća i sestre poginulih.
Inače, najveći dugovi prema Udruženju osiguravača Srbije, po osnovu štete izazvane neosiguranim motornim vozilom, premašili su iznos od 100.000 evra.
U jednom slučaju je dužnik, koji je pričinio štetu neosiguranim traktorom, bio primoran da proda kuću i imanje da bi podmirio štetu, ali ni to nije dovoljno. Sve to moglo je da se izbegne kupovinom polise osiguranja za traktor koja košta svega nekoliko hiljada dinara.
Šta se dešava kada vlasnik neregistrovanog vozila nema novca da nadoknadi štetu?
Ako dogovor sa regresnim dužnikom nije moguć, pokreće se sudski spor koji po pravilu ide na štetu vlasnika neregistrovanog vozila. Tada se, na osnovni dug, dodaju kamata i sudski troškovi, što znatno podiže ukupnu sumu koju treba platiti.
Iako je naknada štete u inostranstvu znatno viša nego kod nas, dužina sudskih sporova u Srbiji dovede skoro do istog iznosa. Dug može da dostigne nekoliko hiljada, pa i nekoliko desetina hiljada evra. Šteta se naplaćuje iz kompletne imovine vlasnika neosiguranog vozila – plate, penzije, pokretnih i nepokretnih stvari, potraživanja i druge imovine kojom raspolaže ili koju će tek steći tj. naslediti. Ovaj dug jednostavno nije moguće izbeći.
Da li postoje limiti za isplatu štete?
UOS odgovara: - Da. Kod nas je to 200.000 evra po saobraćajnoj nezgodi za materijalnu štetu, odnosno milion evra za nematerijalnu, kumulativno. To znači da svim oštećenim licima iz tog iznosa treba da bude nadoknađena šteta.
U EU, limiti dostižu i iznose od 5 miliona evra, dok u pojedinim državama na severu Evrope – npr. u Švedskoj nema limita. Ali, i limiti su prilagođeni standardu stanovništva, ali sa druge strane njima je prilagođena cena polise AO.
Kakva je procedura kada vas udari vozilo koje ne mora da ima obavezno osiguranje – motokultivator, bicikl, električni trotinet, konjska zaprega i slično?
Motokultivatori moraju da imaju polisu osiguranja, kao i sva vozila koja se pokreću na motorni pogon. Problem je sa zapregama i biciklima, koji ne moraju da budu osigurani, što znači da nema osiguravajućeg društva koje bi isplatilo štetu oštećenom.
Oštećenom tada ostaje ili dogovor o naknadi štete sa krivcem ili tužba. Šta ukoliko štetu izazove vozilo koje bi trebalo da bude registrovano, ali zbog modifikacija ne može da prođe tehnički pregled (prepravljeni terenci, trkački automobili, replike…)?
Za osiguranje, tj. za naplatu štete bitno je da li vozilo ima obavezno osiguranje. Ako je zakonom definisano da prepravljena vozila mogu da učestvuju u javnom saobraćaju, onda moraju da prođu tehnički pregled i budu osigurana. Ako vozilo ne može da prođe tehnički pregled, to znači da nema "dozvolu" za učešće u javnom saobraćaju niti je moguće da bude osigurano.
Procedura naplate štete je u tom slučaju ista kao u prethodnom primeru – ili dogovor o naknadi štete sa krivcem ili tužba.
Udari vas nepoznato vozilo – šta onda?
U tom slučaju Garantni fond ne nadoknađuje materijalnu štetu, odnosno štetu na vašem vozilu. Međutim, isplaćuje odštetu ukoliko dođe do povrede, narušavanja zdravlja ili smrti. Dakle, ako vam nepoznato vozilo ošteti auto na parkingu ili dođe do udesa ali krivac pobegne, moraćete sami da popravite auto. Sa druge strane, vozač i putnici su "pokriveni" ukoliko dođe do povreda.
