"MOGLI BI DA SE SMRZNU ČITAVI GRADOVI EVROPE" Dramatično upozorenje Gasproma: Ne igramo po tuđim pravilima
Obnavljanje rada gasovoda "Severni tok 1" i "Severni tok 2" je dugotrajan proces koji bi mogao da traje i godinama. Prenos kapaciteta na crnomorski pravac je ideja koja je sada aktuelna, rekao je izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler.
- Mora se napomenuti da to nije samo tehnološki problem, nego i tehnološki vrlo složen problem. Prvo – to je političko pitanje. Evropska unija i Nemačka moraju da daju jasan, precizan, politički odgovor da li su zainteresovane i da li žele da ti kraci budu obnovljeni i da daju garancije o daljoj bezbednoj eksploataciji tih krakova. Tu su pitanja sankcija, pitanja ekonomska, pitanja pravna. I tek nakon rešavanja tih pitanja može se pristupiti tehnološkoj obnovi gasovoda. Prema sadašnjim procenama, to je više od jedne godine - rekao je Miler na "Ruskoj energetskoj nedelji" koja se od 12. do 14. septembra održava u Moskvi.
On je dodao da je "Gasprom" u tehničkom smislu spreman da gradi kapacitete za transport gasa u Crnom moru i da razmatra stvaranje platforme za trgovinu gasom na granici Turske i Evropske unije.
POMEREN POČETAK GREJNE SEZONE: Toplanama i gradskim upravama prosleđeno pismo o merama štednje
VITALNI AMERIČKI SAVEZNIK PREŠAO NA STRANU MOSKVE Bajden besan: Biće posledica!
SRBIJA ĆE NA OVAJ NAČIN OBEZBEDITI ENERGETSKU STABILNOST: Novi naftovod moguć za manje od 20 meseci
- Tehnički, mi smo spremni da izgradimo kapacitete za transport gasa. Što se tiče haba, bez sumnje je potrebno razmatrati pitanje trgovinske platforme na granici Evropske unije i Turske - rekao je Miler.
On je dodao da gasovod "Turski tok" prolazi kroz samo dve ekonomske zone – rusku i tursku, kao i da je na manjoj dubini nego gasovodi u Baltičkom moru.
- "Turski tok" je sebe preporučio kao isporučilac i u Tursku, i u Evropu. Očigledno, postavlja se pitanje da li izgubljeni kapaciteti u Baltiku mogu biti preneti u Crno more – to je pravovremeno postavljanje pitanja. Može se razmatrati pitanje o trgovinskoj platformi na granici Evropske unije i Turske - zaključio je Miler i dodao da je izgradnja novih gasnih kapaciteta u Crnom moru mnogo brže rešenje nego obnova izgubljenih kapaciteta u Baltičkom moru.
Miler je, takođe, rekao da za sada nema jasnog odgovora na pitanje kako i zašto bi se obnavljao "Severni tok" ako turbine "Simensa" ne rade.
- Danas treba shvatiti da nema odgovora na pitanje: kako i zašto bi se obnavljali kraci 'Severnog toka 1' ako motori na kompresorskoj stanici nisu u radnom stanju - rekao je Miler.
Na vrhuncu hladnog vremena mogli bi da se smrznu čitavi gradovi Evrope
Direktor "Gasproma" je upozorio na to da Evropa možda može da preživi ovu zimu, ali da je pitanje šta će biti sa evropskim zalihama gasa do sledeće zime.
- Zima može biti relativno topla, a eto, dovoljno je da bude samo jedna izuzetno hladna sedmica, ili pet dana. Za taj kratak period, ne daj bože, mogli bi da se zamrznu čitavi gradovi, čitave zemlje - rekao je Miler.
Prema njegovim rečima, niko ne može da garantuje da će Evropa preživeti zimu sa sadašnjom količinom zaliha gasa u gasnim spremištima, a pesimističke prognoze ukazuju na to da će u martu naredne godine Evropi preostati samo oko pet odsto rezervi gasa.
- Danas je potpuno drugačija logistika, potpuno su drugačiji izvori energetskog snabdevanja evropskog tržišta, što znači da će breme koje leži na podzemnim spremištima gasa u Evropi biti, očigledno, znatno veće nego prethodnih godina - rekao je Miler.
On je dodao da oko 800 miliona kubnih metara gasa godišnje ne može biti dovoljno Evropi tokom izuzetno hladnog vremena, jer je reč samo o trećini evropskih potreba za tim energentom.
Miler je podsetio da je "Gasprom" proteklih godina tokom izuzetno hladnog vremena na evropsko tržište isporučivao od 600 miliona do 1,7 milijardi kubnih metara gasa dnevno.
Mi ne igramo po tuđim pravilima
Komentarišići ideju o stvaranju kartela potrošača gasa, kao i predloge evropskih zvaničnika da se uvedu ograničenja cena ruskog gasa, Miler je naglasio da Rusija i „Gasprom“ ne igraju po tuđim pravilima.
- Kakvi se sve predlozi mogu čuti: hajde da stvorimo kartel potrošača. Neoriginalan predlog. Znate, mi igramo igre po pravilima koja smo smislili mi, ne igramo igre po pravilima koje nismo mi smislili. Znate, neki eksperti kažu da to nije samo nekakva mogućnost stvaranja gasnog OPEK-a, to je vrlo ozbiljna investicija u gasne cene - rekao je Miler.
Blagostanje Nemačke počivalo je na jeftinim ruskim energentima
Blagostanje Nemačke počivalo je na jeftinim energentima iz Rusije, a nacionalizacija tržišta samo će povećati troškove poreskih obveznika, smatra Miler.
- Ekonomski rast je rast energetske potrošnje. Danas je već bilo reči o tome da je takozvano relativno blagostanje Evropske unije, pre svega Nemačke, tokom vrlo dugog perioda, počivalo na jeftinim energentima iz Rusije. To je trajalo više od 50 godina... Jeftin energent, gas, davao je Nemačkoj više nego stostruku kreditnu podlogu za uspešno finansiranje nemačke industrije. Visoka cena gasa je, praktično, udar na ekonomski model koji je postojao donedavno, to je vrlo ozbiljan udar - rekao je Miler.
On je dodao da među koracima koji se predlažu za rešavanje gasnog problema u Nemačkoj jesu nacionalizacija gasnog tržišta i gasnih trejdera.
- A šta je nacionalizacija? To su troškovi preneti na budžet, troškovi preneti na poreskog obveznika - ocenio je Miler.
O isporukama gasa na azijsko tržište
Miler je dodao da će "Gasprom", ukoliko bude potrebe, biti spreman da u najkraćem roku poveća isporuke gasa u azijske zemlje.
- Azijsko i, konkretno, kinesko tržište predstavlja najdinamičnije tržište na svetu… (kompanija) sve to uzima u obzir. Pripremljeni smo, resursne baze su i u istočnom Sibiru i, želim to da naglasim, u zapadnom Sibiru, i brzo možemo da povećamo kapacitete isporuka na azijska tržišta u najkraćem roku - rekao je Miler.
On je podsetio da "Gasprom" već više godina realizuje istočni gasni program.
- U ovo istorijsko vreme postavljamo rekorde u dnevnim isporukama gasa Kini, iznad ugovornih normi koje imamo - zaključio je Miler.
Ruska energetska nedelja održava se u Moskvi od 12. do 14. oktobra.
