Najveći je na Zapadnom Balkanu, a za rad mu treba samo vetar: Korist od ovog parka ima 250.000 ljudi u Srbiji
Udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji u Srbiji iznosi 20 odsto
Srbija je zemlja koja ima veliki potencijal u oblasti obnovljivih izvora energije za unapređenje životne sredine, što joj može obezbediti dodatni privredni rast i ostvarivanje vizije zelene Srbije.
Zelena energija važna je zbog energetske bezbednosti i kvaliteta životne sredine, a u narednom periodu najavljeno je i zakonskim propisima uređeno buduće ulaganje u obnovljive izvore energije.
Udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji u Srbiji iznosi 20 odsto, što je za sedam odsto manje od cilja koji je kao članica Energetske zajednice zemlja trebalo da dostigne do 2020. godine.
Cilj Srbije je da do 2040. godine najmanje 40 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora.
Podaci sa tržišta pokazuju da investitori planiraju ulaganje u vetroparkove ukupne snage oko 2,7 GW, a da zemlja ima i veliki potencijal za korišćenje solarne energije. U prethodnom periodu izgrađene su vetroelektrane ukupne snage blizu 400 megavata, a u izgradnji su još dva vetroparka ukupne snage blizu 170 megavata.
Najveći potencijal energije vetra u Srbiji nalazi se u košavskom području kao što su južni Banat i istočna Srbija, zatim na istočnoj strani Kopaonika, na području Zlatibora, Peštera i na lokalitetima planinskih prevoja na nadmorskim visinama iznad 800m, kao i u dolinama reka Dunava, Save i Morave.
Prvi vredan projekat u energetskom sektoru nakon 30 godina
Tokom 2019. godine otvoren je vetropark "Čibuk 1" u Kovinu, najveći vetropark u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Investicija je bila vredna 300 miliona evra, a pored električne energije, ovaj vetropark omogućava 370.000 tona godišnje manje ugljendioksida u životnoj sredini.
Sa 57 turbina i instalisanom snagom od 158 megavata, može da snabdeva električnom energijom 113.000 domaćinstava, odnosno 250.000 ljudi.
Vetropark "Čibuk 1" nije samo krupan doprinos cilju Srbije da se uskladi sa evropskim propisima o ukupnoj potrošnji energije koju dobija iz obnovljivih izvora, već predstavlja značajan dodatni izvor proizvodnje energije u Srbiji. Vetropark doprinosi stabilnosti snadbevanja strujom i pomaže i smanjenju korišćenja uglja u proizvodnji električne energije.
Sa svojih 430 gigavat časova energije proizvodnje godišnje predstavlja gotovo 1,5 procenata naše godišnje proizvodnje energije i time značajno utiče na ukupnu energetsku bezbednost Srbije i sigurnost snabdevanja. Pored vetroparka se nalazi ogromna transformatorska stanica od 400 kWh, koju je investitor bio u obavezi da izradi i stavi na raspolaganje i u vlasništvo "Elektro-mreže Srbije", a koja predstavlja snažan energetski potencijal za čitav region.
Najveći vetropark na Zapadnom Balkanu predstavljao je tada i prvi vredan projekat u energetskom sektoru nakon 30 godina. Otvaranjem ovog vetroparka 2019. godine u Kovinu, jednog od najvećih u Evropi, doprineli smo energetskoj bezbednosti i sigurnosti snabdevanja strujom u Srbiji.
U planu je da u Kovinu 2024. godine nikne još jedna vetroelektrana. Reč je o projektu Čibuk 2, koji će imati dvostruko veći instalisanu snagu od vetroparka Čibuk 1. U prvoj fazi, koja bi trebalo da započne 2023. godine i da se završi za godinu dana, biće izgrađene vetroturbine snage oko 150 MW. Plan je da se u drugoj fazi izgradi otprilike još toliko, tako da će Čibuk 2 na kraju imati instalisanu snagu nešto veću od oko 300 MW.
Potez Vlade i ulazak u ovaj projekat je bio ključni trenutak za proširenje obnovljivih izvora energije u istočnoj Evropi i pozicioniranja Srbije u sam vrh alternativne energetike u Evropi, a ovakvih projekata će u budućnosti biti još više, a o tome se detaljnije možete informisati na sajtu delagovore.rs.
