BREGZIT JEDE SVOJU DECU: Funta na istorijskom minimumu, u nekim menjačnicama PALA ISPOD JEDNOG DOLARA

Već neko vreme u sukcesivnom padu, funta je dotakla istorijski minimum u odnosu na svetske valute, i, od kada se meri, verovatno nikada nije bila slabija.

U junu 2016. godine, funta je pala za skoro devet odsto i nalazila se na 1,34 dolara, što je bila vrednost nezabeležena od 1985, a kako je pobeda Bregzita bila sve izvesnija, funta je nastavljala da pada. 

Novi nagli pad funte desio se u ponedeljk, i od tada je u padu, što je pokazatelj da je ponovo počela da raste zabrinutost u pogledu Bregzita, istupanja Britanije iz EU, nakon što je premijerka Tereza Mej u nedelju najavila da namerava da postupak za istupanje iz Unije pokrene do kraja marta. 

Analitičar finansijske firme Spredeks Konor Kembel ocenio je da svaki rast funte za sada deluje nerealno "s obzirom na utvrđeni kalendar za Bregzit, ali i "odlučnost s kojom je Mej najavila da želi kontrolu nad granicama čak i ako to znači izgubljeno mesto na jedinstvenom tržištu".

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubomir Madžar za portal SrbijaDanas.com o stanju na Britanskoj berzi kaže:

- Po mom mišljenju Bregzit je bio loša stvar, mnogi je napora uloženo da se stvori ta Evropska unija, poznato je da je Britanija ušla sa zakašnjenjem i, u odnosu na ostale zemlje, posle dodatnih, akcija, poduhvata i napora i da taj ulazak nije bio besplatan i nije došao sam od sebe i sada očigledno snose posledice, koje se sada ispoljavaju u većem stepenu. 

Kako navode britanski mediji, gubitak londonskog indeksa FTSE 100 iznosi čak 100 milijardi funti u četiri dana, a pojedini stručnjaci predvideli su da će vrednost funte pasti najniže na 1,2 dolara.

Kolaps na berzi

U evrozoni, šteta je još veća, pri čemu je pariski indeks KAK 40 izgubio preko 10,0 odsto vrednosti. Akcije finansijskih institucija poput BNP Paribe i Kredi Agrikola su pale za 17 odsto, dok su akcije Sosijete Ženerala pale za 21 odsto.

Frankfurtski indeks DAX je, takođe, pao za preko 10,0 odsto u jednom trenutku, da bi se kasnije blago oporavio, uz pad od 8,7 odsto. Akcije Dojče banke i Komercbanke su pale za preko 16 odsto.

Glavni indeks Madridske berze je pao za 12 odsto, atinski za 15 odsto, amsterdamski za 9,0 odsto, a glavni indeks berze u Pragu za 10 odsto.

Azijske berze već su preusmerne jer trgovci sa negodovanjem gledaju na rezultate u Velikoj Britaniji, a japanski indeks Nikei opao je za sedam posto sa gubitkom od više od 1.100 bodova. To je najgori pad u jednom danu još od 2011. kada je u zemlji izbila nuklearna katastrofa.

Srpske firme

Pad funte je podstakao rast glavnog indeksa Londonske berze koji je porastao iznad 7.000 poena u prvim transakcijama tokom dana, što je prvi takav rast od juna 2015. Pad vrednosti valute predstavlja podsticaj za velike firme koje su na indeksu FTSE-100, jer su okrenute ka međunarodnom tržištu i dobar deo profita ostvaruju u inostranstvu.

Na pitanje da li bi se pad funte mogao odraziti na firme u Srbiji, profesor Madžar odgovara:

- Neće biti većih posledica jer Britanija nije među našim baš najvećim trgovinskim partnerima. Deo trgovine koji se obavlja sa Britanijom plaća se u dolarima tako da će taj pad mimoići one koji imaju transakcije sa Britanijom, jer nema velikih efekata na naše firme.

Referendum u Škotskoj

Škotski glasači su na referendumu o nezavisnosti koji je bio održan 2014. godine sa 55,3 odsto glasova odlučili da Škotska ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva, međutim odluka Britanaca na referendumu 23. juna godine da napuste Evropsku uniju ponovo je otvorila pitnje Škotske.

Većina građana u Škotskoj podržava ostanak u EU, ali je njih nadglasala većina u Engleskoj koja je želela da napusti Uniju.

Da li bi novi referendum u Škotskoj mogao da utiče na, na već loše stanje funte, profesor Madžar kaže:

- Sigurno. To je jedan novi politički potres, a svaki politički potres pored ostalog, odražava se i na kurs, tako da nema sumnje da bi taj referendum zaljuljao celu Britaniju i da bi se dodatno odrazio na funtu.