PROPAST DOJČE BANKE: Ekonomski rat Amerike sa Angelom Merkel
Međunarodni momentarni fond (MMF) stavio je Dojče banku na listu visoko rizičnih institucija i time je praktično proglasio najvećom pretnjom svetskom finansijskom sistemu.
Američko ministarstvo pravde uručilo je Dojče banci kaznu od čak 14 milijardi dolara zbog špekulacija sa hipotekarnim kreditima na tržištu SAD, odnosno zbog manipulacije sa podacima o kreditnoj sposobnosti klijenata koji su kasnije imali nevolje s otplatom duga.
Ekonomski stručnjaci podeljeni su u ocenama da li finansijskom džinu sa više od 100.000 zaposlenih s obe strane Atlantika uopšte ima spasa bez državne pomoći Nemačke.
Dojče banka je inače drugi nemački gigant koji je na tržištu SAD primoran da plati odštetu koja se meri milijardama, zbog čega se „Fajnenšel tajms“ otvoreno zapitao da li je to Amerika objavila ekonomski rat nemačkoj kancelarki Angeli Merkel.
Podsetimo, ne tako davno na udaru američkih vlasti našao se „Folksvagen“ koji je kažnjen zbog lažiranja podataka o emisiji štetnih gasova iz svojih automobila. Kazna za „Folksvagen“ protumačena je kao vid zaustavljanja njihovog prodora na tržište SAD, naročito ako se zna da ovaj nemački koncern u svom okrilju ima zvučne marke automobila kao što su „audi“, „porše“, „škoda“ i „seat“.
Kažnjavanje Dojče banka je po oceni britanskog „Telegrafa“ još jedan vid udara Amerike na privredni sistem Evropske unije. Isti izvor prenosi i reči predsednika Francuske Fransoa Olanda koji je konstatovao da „SAD besramno kažnjava evropske firme, kako velike, tako i male“.
Amerika napada evro
Teoretičari zavere tvrde da Amerika kažnjavanjem Dojče banke i drugih evropskih firmi ustvari želi da uništi evro, a sve u cilju jačanja dolara kao neprikosnovene svetske valute. Nemačka je kao glavni ekonomski oslonac evra prva na udaru, te je logično da su njene firme trn u američkom oku. Americi navodno ne odgovara ni to što mnoge velike zemlje, uključujući Rusiju i Kinu, polako prihvataju evro kao rezervnu valutu umesto dolara, dok na primer Iran većinu trgovine sa drugim državam obavlja u evrima.
Ima i onih koji ovu „osvetu Nemcima“ stavljaju u kontekst napora Vašingtona da slomi otpor EU prema potpisivanju sporazuma sa SAD o transatlantskoj trgovini, koji bi američkim firmama olakšao poslovanje na Starom kontinentu.
Nema sumnje da će Dojče banka imati veliki problem da Americi isplati 14 milijardi dolara bez velikog smanjenja svojih troškova i masovnih otpuštanja. Kao jedan scenario spasa navodi se mogućnost da Nemačka otkupi 25 odsto akcija Dojče banke i tako joj iz državnih fondova ubrizga neophodnu finansijsku injekciju. Kao druga mogućnost pominje se da bi premijer Katara El Tani mogao da postane akcionar banke i tako stavi „arapsku šapu“ na evropske tokove novca. Kakav god da bude rasplet, sigurno je da će Angela Merkel imati ozbiljnu glavobolju narednih meseci jer će u izbornoj godini morati da objašnjava zašto je najveća nemačka banka na ivici propasti, da li je ispravno spasavati je parama iz budžeta ili je manje zlo dozvoliti novi ulazak arapskog kapitala na evropsko tržište.
