Građani će se smrzavati: Velika oskudica peleta, a cena PREVISOKA

Korišćenje peleta se smatra ekološki prihvatljivijim i jednostavnijim, ali onog trenutka kada su cene naglo skočile, sve njegove prednosti su pale u vodu.

Turizam u Srbiji CVETA: Od posetioca iz Kine i Turske očekujemo prihod od 1.2 MILIJARDE

Zakon ponude i potražnje nametnuo je novu cenu popularnog energenta, izazvao sumnje u veštačku nestašicu na tržištu, a oni koji su vodili računa o zaštiti okoline i nisu hteli prljati ruke drvima i ugljem, sada imaju samo jedan cilj – ugrejati se ove zime, na bilo koji način.

Podižete novac sa štednog računa pre vremena: Evo šta vas u tom slučaju čeka

Cene peleta su više od 500 KM (255 evra) po toni, proizvođači tvrde da su se fokusirali samo na domaće tržište, trgovci da nisu digli cene, a sve veći broj građana odlučuje se vratiti na ugalj i drva.

Kompanija Woodland iz Drvara 15. septembra je prestala izvoziti pelet kako bi zadovoljila potrebe domaćih kupaca. Međutim, susreću se s nizom problema. 

- Problem nam stvara što drugi peletari obećavaju ljudima pelet i umesto da ispoštuju dogovor, oni ga izvoze - kazali su iz kompanije Woodland. 

Situaciju su, tvrde, maksimalno iskoristili trgovci koji su kupili pelet po vansezonskim, nižim cenama, a prodaju ga po znatno višim. 

- Naručili su u julu i augustu i plaćaju po cenama koje su tada bile aktuelne, a prodaju ga po 400-500 KM. Trgovci i sada traže pelet, ali se trudimo da ga prodajemo samo krajnjim kupcima koji imaju male peći. Takođe, susrećemo se i s visokim cenama sirovine, jer vlasnici pilana zbog visokih cena u trgovinama misle da i proizvođači prodaju pelet po visokim cenama. Kod nas je veleprodajna cena peleta 330 KM plus PDV - navodi Budimir. 

Iz kompanije Hifa tvrde da nemaju zalihe peleta i da ga uvoze, a da je cena po kojoj ga prodaju formirana isključivo na principima tržišne ekonomije. 

- Svi ozbiljniji trgovci peletom su prisiljeni uvoziti pelet kako bi ispoštovali potpisane ugovore i snabdeli svoje kupce. Smatramo da je takvo delovanje dovelo do jačanja ponude i zaustavljanja daljeg rasta cena peleta na BiH tržištu. Smatramo da bilo koja firma pojedinačno ili udruženo ne može napraviti nestašicu peleta i stvoriti veštačku krizu ovog energenta u BiH. Treba znati da je slična situacija i u susednim državama, kao i u Zapadnoj Evropi. Posrtanje pojedinih proizvođačkih giganta u EU je dovelo do problema na tamošnjem tržištu, uz neizbežne refleksije i na Balkan te se u zemljama regiona odvija sličan scenario kao u BiH. Dakle, moramo znati da peleta nema dovoljno ni u Hrvatskoj, Srbiji, Makedoniji i drugim zemljama - tvrde iz kompanije Hifa. 

- Verujem da je proizvodnja peleta ogromna prilika za BiH da razvije masovnu proizvodnju i osigura vlastitu metodu toplifikacije naših domova. Masovna proizvodnja peleta bi bila idealno rešenje za problem toplifikacije, kao i čišćenja mnogih degradiranih šuma. U tom smislu mislim da je potrebno da se resorna ministarstva zaduže za kreiranje plana i poticaja prema proizvođačima peleta - navodi izvršni direktor Senigora. 

Ipak, uprkos visokim cenama zaključuje da je pelet, kao ekološki prihvatljiv proizvod, i dalje jedan od ekonomičnijih proizvoda za zagreavanje domova, ako se uporedi s cenom električne energije ili gasa.