MAKSIMALNO POLA MILIONA EVRA: Poznati detalji isplate novčanog obeštećenja u procesu restitucije
Isplata će početi naredne godine i završiće se 2034. godine.
Najviše zahteva za novčano obeštećenje bivših vlasnika, kojima u procesu restitucije nije mogla da se vrati oduzeta imovina u naturi, stiglo je iz Kragujevca, što znači da bi značajan deo novca od dve milijarde evra koje je država opredelila kao naknadu po ovom osnovu, moglo da ode u ovaj grad.
VELIKE VESTI ZA NAJSTARIJE GRAĐANE: Počela isplata uvećanih penzija, kome novac stiže sutra?
NOVI CENOVNIK U BANKAMA: Šta je poskupelo i kako možete da prođete jeftinije?
DA LI ĆEMO PONOVO PLAĆATI GORIVO 170 DINARA? Poznato kada možemo da očekujemo poskupljenje
Drugim rečima, od ukupno 3.000 spremljenih rešenja Agencije za restituciju, najviše je onih vlasnika ili njihovih naslednika iz šumadijske prestonice koji su od države tražili da se na ovaj način obeštete za oduzetu imovinu posle Drugog svetskog rata. Ta odšteta neće biti u apsolutnom iznosu njihove davno izgubljene imovine, već samo 15 odsto od procenjene vrednosti, a isplata će početi naredne godine i završiće se 2034. godine.
To pravilo neće važiti za lica starija od 70 godina, koji će biti isplaćeni u roku od pet godina, oni koji imaju više od 65. će novac dobiti za 10 godina.
Ovakav sistem nadoknade opredelila je Vlada Srbije, koja je 21. januara usvojila da koeficijent na osnovu kog se utvrđuje tačan iznos obeštećenja za svakog korisnika restitucije, bude 0,15. Taj iznos se obračunava u evrima i ne može preći 500.000 evropske valute po jednom vlasniku, a realizovaće se kroz isplatu novčane akontacije i državnih obveznica.
Primera radi, ako vrednost imovine po pravnosnažnom rešenju o utvrđivanju prava na obeštećenje utvrđena od strane Poreske uprave iznosi 1.000.000 evra, vrednost za isplatu obeštećenja biće 150.000 evra. Vrednost akontacije od 10 odsto, koja će biti isplaćena u drugoj polovini 2021. je 15.000 evra, dok će se ostatak duga, vrednost nakon oduzimanja akontacije, biti nadoknađena u vidu državnih obveznica.
Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić, kaže da isplata počinje 2022. za rešenja koja postanu pravosnažna do 30. juna ove godine.
- Spremno je oko 3.000 rešenja na osnovu kojih će se uraditi dopunska sa tačnim iznosom obeštećenja u odnosu na utvrđeni koeficijent. Kako bi izmirila obaveze prema bivšim vlasnicima imovine oduzete posle Drugog svetskog rata, država će emitovati obaveznice deminovane u evrima i to u nematerijalnom obliku, bez kupona, pojedinačno za svaku godinu. One će glasiti na ime i biće prenosive, a isplaćivaće se u evrima. Obveznice dospevaju godišnje, sa prvom isplatom 15. januara naredne godine u odnosu na godinu kada je isplaćena akontacija i isplaćuju se u roku od 12 godina od datuma emisije, izuzev za starije od 70 i 65 godina, kojima je rok smanjen na pet, odnosno 10 godina - kaže Sekulić.
Na pitanje da li se zna koliko će vlasnika ili njihovih naslednika dobiti maksimalno obeštećenje od 500.000 evra, on kaže da je još rano da se o tome govori.
- Statistika o tome još nije urađena, a treba sačekati i pravosnažnost svakog rešenja. Ono što se zna to je da je najviše zahteva za novčano obeštećenje stiglo iz Kragujevca. Važno je da se kaže da izmene Zakona koje su stupile na snagu u decembru 2020, predviđaju da za korisnike restitucije kojima po osnovu pravnosnažnog rešenja o obeštećenju pripada obeštećenje koje ne prelazi iznos od 1.000 evra, po korisniku, ne računajući kamatu, obeštećenje se vrši isključivo u novcu, isplatom celokupnog iznosa i to 31. marta naredne godine u odnosu na godinu u kojoj će Vlada utvrditi osnovne elemente obveznica - objašnjava Sekulić.
Iz Mreže za restituciju pak kažu da su nezadovoljni ovakavim načinom novčanog obeštećenja bivših vlasnika i njihovih naslednika jer je kojeficijent mali.
- Bivši vlasnici i naslednici će se žaliti na koeficijent i odluku Vlade da obeštećenje bude 15 odsto procenjene imovine. I u drugim zemljama je bilo sličnih rešenja, odnosno emitovane su akcije, ali mi ne znamo da li ima novca za restituciju - kažu u Mreži za restituciju.
Sekulić kaže da nema razloga za brigu jer je država prilikom donošenja Zakona, vodila računa o održavanju makroekonomske stabilnosti zemlje.
- Nijedna od zemalja koja je sprovodila restituciju, a reč je o mnogo ekonomski razvijenijim državama, nije bila u mogućnosti da je u punom obimu sprovede. Naš Zakon je predvideo najmanji broj ograničenja u pogledu ispunjenosti uslova za vraćanje imovine a koja se odnose kako na krug lica koja imaju pravo na vraćanje, jer je zakon to pravo omogućio kako domaćim državljanima, tako i strancima, pod uslovom reciprociteta, tako i u pogledu imovine koja može biti predmet vraćanja - objašnjava Sekulić.
Inače, prema procenama Agencije za restituciju, u Srbiji je do sada vraćeno 95 odsto imovine u naturi, ukupno 7.235 objekata, od čega su više od polovine poslovni prostori. Vraćeno je i 76 odsto, odnosno 73.993 hektara poljoprivrednog zemljišta, 5.922 hektara šuma, dok je crkvama i verskim zajednicama vraćeno više od 78 odsto od ukupno tražene površine zemljišta.
