Stručnjaci obećavaju da će se VIŠESTRUKO ISPLATITI: Zasadi ovog voća u Srbiji su PROVERENO DOBRA INVESTICIJA
Zbog zastarelog sortimenta i sistema uzgoja, mnoge voćne kulture u Srbiji daju veoma male prinose i lošiji kvalitet ploda, što je ograničavajući faktor za izvoz, a samim tim i za profit.
Stručnjaci preporučuju da se pored tradicionalnih voćki podižu i zasadi voća koje je deficitarno na evropskom tržištu.
Voćke je najbolje saditi u jesen kada je kada je zemljište još toplo i vlažno, pa odmah počinje rast korena. Ako neko želi da se upusti u proizvodnju voća, sktručnjaci preporučuju da to učine sa kruškama i trešnjama.
BOGDAN I BRAJANT, DRUGI DEO: Srbin odgovorio LEGENDARNOM Amerikancu
PROLUPAO: Brajant je nahvalio Bogdana, ali je u toj izjavi lupio i GLUPOST veka
SVE IH JE POMENUO! Vujošević BRUTALNO o Saletu i Teu, a onda je opleo po ZVEZDI I PARTIZANU!
Sorte koje se trenutno gaje u većini domaćinstava koriste se za industrijsku proizvodnju i prodaju se po niskim cenama, dok savremeno voćarstvo zahteva noviji sortiment.
- Sorte krušaka koje se uzgajaju u Srbiji prodaju se po ceni od 30 do 50 dinara, a sorte koje se sada šire u Evropi su od 70 do 100 dinara. Druga prednost jeste to što ove sorte rano stižu i daju velike prinose - Objašnjava Miloš Pavlović iz Centra za rasadničarstvo u Šapcu.
Uz to, podrška stručnih službi i finanskijski benefiti ohrabruju poljoprivrednike.
- Reč je o italijanskim sortama karmen i turandot kod kojih se ostvaruje dva ili tri puta veći profit od krušaka koje se gaje u Srbiji. Kruške na branje stižu oko 10. jula baš u vreme kada na tržištu nema tog voća. Plodovi su krupni i kvalitetni, postižu visoku cenu, te je izbor sorte najznačajniji element sa aspekta rentabilnosti - objašnjava Miloš Petrović, diplomirani inženjer poljoprivrede.
Ukoliko gajite OVO POVRĆE u Srbiji možete zaraditi i do MILION DINARA po hektaru: Uzgajanje je vrlo lako!
NEVOLJE PRED GREJNU SEZONU: Nestašica drva diže CENU OGREVA
Da li je ovo BILJKA BUDUĆNOSTI za srpske voćare? Od samo jednog hektara ovog voća zaradi se i do PET HILJADA EVRA!
- Za hektar krušaka potrebno je oko 3.000 sadnica. Cena jedne sadnice je od 1.5 do 2 evra. Za sadni materijal potrebno je 6.000 evra. Sistem za navodnjavanje je oko 600 evra, plus troškovi sadnje. Nega u prvoj godini oko 1000 evra, a u sledećoj oko 1.500. Do komercijalnog roda treba uložiti oko 10.000 evra. Očekivani prvi rod u trećoj godini kreće se oko 10 tona. Po prosečnoj prodajnoj ceni od 0,5 do 1 evro po kilogramu, skoro da se može vratiti ulaganje, dok se u četvrtoj godini uz primenu agrotehnike postiže rod od oko 30 tona, i tada se vraća ulaganje i duplira zarada. Kako biljka raste, povećavaju se i ulaganja – napominje Pavlović.
Druga voćna kultura koja može biti dobar biznis u Srbiji je trešnja. Ulaganja po hektaru su slična troškovima za podizasnje zasada kruške, ali je reč o ogromnom potencijalu koji je neiskorišćen, jer je trešnja deficitarna na evropskom i svetskom tržištu. Broj sadnica po hektaru je od 800 do 1200. Prinos se povećava tri do četiri puta u odnosu na trešnju koja se sad gaji.
PRIVREDNI POTENCIJALI SRBIJE: Ovo su naši vodeći sektori zbog kojih smo NAJBOLJI
POČELA SEZONA SUŠENJA ŠLJIVA: Najveći izvoz u Tursku, proizvođači očekuju DOBRU ZARADU
Ova voćka donosi SJAJNU ZARADU! Ispovest poljoprivrednika: TRŽIŠTE JE GLADNO, isplati se NEVEROVATNO BRZO
- Trešnje koje se kod nas gaje imaju 4 do 6 grama, a novije sorte su težine 10 do 14 grama i to je ogromna razlika. U novim sistemima uzgoja, sa novim podlozama iz serije Gizela, cena sadnica je između 7 i 8 evra, tako da u startu treba uložiti minimum 6.000 evra. Optimalni prinos je 20 tona po hektaru, a cena ide od 1,8 do 2 evra. Prvi komercijalni rod se može očekivati u trećoj godini, a pun rod od četvrte do pete godine, uz primenu svih agro i pomotehničkih mera. Od četvrte godine uložena sredstva se vraćaju i ostvaruje se dobit – objašnjava Pavlović koji ima zasade kruške i trešnje na desetak hektara.
Još jedna od prednosti je što država subvencioniše 50 posto troškova bez PDV-a za sadni materijal, sisteme za navodnjavanje i mehanizaciju.
KAKO JE NASTAO GASTARBAJTER? Tog oktobra 1968... (VIDEO)
