ĐACI SE VRAĆAJU U ŠKOLSKE KLUPE? Dok se pojedini igraju "između dve vatre" sa ovom odlukom, Krizni štab će prelomiti
Predlog će biti upućen Kriznom štabu, a on će ga razmatrati na sledećoj sednici, koja se najavljuje za ponedeljak ili utorak.
Jedanaest dana do početka školske godine, a zvaničnog saopštenja kako će se nastava odvijati nema. Međutim, kako trenutno stvari stoji - učenici će se vratiti regularno u školske klupe, ali konačnu reč ipak ima Krizni štab.
NE, JOŠ NIJE GOTOVO - NEMA PREDAJE! Drugi krug završnog ispita za maturante gotov danas: Slobodno još 11.267 mesta
ZA UČENIKE SA SLABIM OCENAMA RASPUST JE ZAVRŠEN: Na redu su popravni ispiti - nikad manje učenika
UČENICI OD DANAS POLAŽU MALU MATURU: Poznato kada će biti preliminarni rezultati ispita
Pre nekoliko dana, govoreći o početku školske godine, dr Zlatibor Lončar, ministar zdravstva, rekao je da je još rano govoriti kako će škole funkcinisati od 1. septembra, te da će takva odluka biti doneta dan ili dva pred početak školske godine.
Ta izjava je u najmanju ruku začudila mnoge, a realno dodatno zategla napete roditeljske živce. Očigledno se čeka do poslednjeg časa da se vidi koliko i kako će rasti brojke zaraženih pa će tek onda doneti i finalnu odluku.
Takođe je saopšteno i da o modelu po kome će početi školska godina raspravlja radna grupa koju čine ljudi iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" i Ministarstva zdravlja. U međuvremenu je održan i sastanak Ministarstva prosvete na čelu sa ministrom Brankom Ružićem i prosvetnim sindikatima.
"Semafor sistem"
Nakon tog sastanka i sindikati i Ministarstvo prosvete su prezentovali plan prema kom bi bilo najbolje da počne školska godina, ali su na kraju vruć krompir konačne odluke prebacili Kriznom štabu.
Tako je Ministarstvo prosvete predložilo da školska godina u Srbiji počne regularno. Časovi će trajati 45 minuta, a odeljenja se neće deliti, već će sva deca zajedno sesti u klupe.
Nakon toga pratiće se epidemiološka situacija po obrazovnim ustanovama, a škole će se, zavisno od broja zaražene dece, razvrstavati u tri zone - zelenu, narandžastu i crvenu - po principu semafora.
Tako će škola koja bude u zelenoj zoni raditi uobičajeno, a ona koja je u narandžastom pojasu nastavu će držati kombinovano - jedan dan časovi će biti u školi, a jedan dan kod kuće. Škola koja se nađe u crvenoj zoni u potpunosti će preći na onlajn nastavu. Zone će se određivati prema procentima zaraženih đaka - pa će, okvirno, u zelenoj zoni biti škola koja ima manje od pet odsto zaraženih, u narandžastoj ona koja ima između 5 i 10 odsto inficirane dece, dok će u crveni pojas ući škola koja pređe dvocifren broj zaraženih učenika.
Konačna reč na Kriznom štabu
Predlog će biti upućen Kriznom štabu, a on će ga razmatrati na sledećoj sednici, koja se najavljuje za ponedeljak ili utorak.
- Zadnju reč imaće Krizni štab. Moguće je da će biti unete promene u ovaj predlog, pa će svi detalji biti poznati tek nakon rasprave na sednici ovog tela. Nakon što bude doneta konačna odluka, Ministarstvo će školama proslediti uputstvo o organizaciji nastave. Uglavnom, sve će biti poznato najkasnije do kraja nedelje - rekli su iz Ministarstva.
Inače, kako bi ovaj sistem funkcionisao, direktori će biti u obavezi da svakog utorka obaveste školsku upravu o broju zaražene dece, da bi se znalo u kojoj zoni se nalazi konkretna obrazovna ustanova.
O načinu nastave odlučivaće škole, na osnovu toga u kojoj se zoni nalaze, što znači da je odlučivanje decentralizovano. Do sada je praksa bila da škola pošalje predlog Ministarstvu prosvete koje je donosilo konačnu odluku.
Kako navode iz ministarstva, na prvom mestu zdravlje dece i zaposlenih u prosveti, ali i ističu da je od izuzetnog značaja da se nastava odvija normalno. Naročito je, kako naglašavaju, to važno za decu koja polaze u prvi i peti razred osnovne škole, kao i onu koja kreću u prvi razred srednje škole, jer imaju veliki prelaz koji se najlakše savladava u normalnim okolnostima.
Inače, jedna od novina od 1. septembra, odnosi se i na kombinovani model nastave, pa tako više neće biti moguće da deca idu jednu nedelju na nastavu, a jednu da časove prate od kuće, već će se menjati na dnevnom nivou - jedan dan idu u školu, a sledeći će sedeti ispred televizora.
- To je promenjeno jer đaci koji celu sedmicu odsustvuju sa nastave gube kontinuitet, skoro da zaborave da idu u školu. Međutim, kada se menjaju na dnevnom nivou, ipak, imaju neki kontinuitet u učenju - objašnjavaju.
Šta kažu sindikati?
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) saglasna je da školska godina treba da počne regularno 1. septembra, ali će ta odluka zavisiti od predloga Kriznog štaba zbog pandemije korona virusa.
Zvonimir Jović potpredsednik USPRS-a rekao je da je jasno da redovnu nastavu ne može ništa da zameni, ali da će se u slučaju porasta broja obolelih, primeniti neki od drugih modela.
- Ideja je da sva deca idu normalno u školu. Da se nastava odvija normalno, da časovi traju 45 minuta, ali uz sve mere zaštite - maske, dezinfekciju itd. Suština priče je da svi budu u učionicama - kompletna odljenja, svi nastavnici i da časovi traju 45 minuta. Ipak, konačnu reč će imati Krizni štab. To se očekuje početkom sledeće nedelje - rekao je Jović.
Sindikati, sa druge strane, zalažu se i da u odeljenjima bude do 20 učenika, što bi, kažu, povećalo kvalitet nastave.
Šta kaže Krizni štab?
Doktor Predrag Kon, epidemiolog, rekao je da će svi predlozi biti prezentovani na sednici Kriznog štaba koji bi trebalo uskoro da zaseda, ali nije precizirao kada tačno. On je napomenuo i da je predlagao da prisustvuje na sastancima tima iz "Batuta" i Ministarstva zdravlja, ali da ga niko nije pozvao.
- Ono što se za sada zvanično zna o školama je da će se sve učiniti da ne bude onlajn, da se smanji na minimum gde je neophodno, kad se pojave klasteri moraće onlajn, ali još nije napisan taj protokol. Direktno sam odgovoran za podelu na vakcinisane i nevakcinisane đake, ja sam to prvi rekao. Ako se desi epidemija u školi, varate se ako neko neće pitati da li je dete vakcinisano ili nije. Taj koji je to gledao kao diskriminaciju pogrešno je gledao. Hoću da ostanem upamćen po tome da sam insistirao da se deca vakcinišu. Prošle godine je bilo odlično izbalansirano u situaciji kada nije bilo vakcine. Mora da se prihvati situacija da je samo 1% dece vakcinisano. Verujem da će i sada da bude doneta prava odluka - kazao je dr Kon i ukazao na zasada najverovatniji model nastave.
Sa dr Konom saglasan i njegov kolega i po zvanju i po članstvu u Kriznom štabu - dr Branislava Tiodorovića.
- Što se tiče početka školske godine, u svakom slučaju ćemo dati prednost normalnoj nastavi. Onlajn nastava ne može kvalitetom i kvantitnetom da zameni regularnu nastavu. Međutim, u mestima gde ima više zaraženih ili ako su deca iz porodice pozitivnih, onda će tamo morati da bude kombinovana nastava - rekao je Tiodorović.
ŠKOLE SPREMNE ZA SVAKI SCENARIO
Dok čekaju konačnu odluku Kriznog štaba, škole privode kraju pripreme za početak školske godine. Gotovo sve obrazovne ustanove u Srbiji, spremne su za bilo koji model nastave koji bude preporučen, ali, kako nam kažu njihovi čelnici, svi će biti zadovoljni ako školska godina počne normalno.
- Mi imamo tri mogućnosti - redovna nastava, kombinovani model i potpuni prelazak na onlajn nastavu i za sve to smo spremni - kaži direktori obrazovnih ustanova.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) i Ministarstvo prosvete saglasni su da školska godina treba da počne regularno 1. septembra, ali će ta odluka zavisiti od predloga Kriznog štaba ubog pandemije korona virusa.
Nakon održanog sastanka usaglašeno je da su u opciji tri modela nastave - svi učenici u školi, deo u klupama, deo onlajn i potpuno onlajn.
Zvonimir Jović iz USPRS-a kaže za Tanjug da je jasno da redovnu nastavu ne može ništa da zameni, ali da će se u slučaju porasta broja obolelih, primeniti neki od drugih modela.
- Naš zajednički stav je da od 1. septembra treba da počne nastava u punom kapacitetu i da svi nastavnici budi u školi. Prosvetni sistem će biti decentralizovan, a modeli rada zavisiće od stanja u jedinici lokalne samouprave - rekao je Jović.
U Ministarstvu prosvete potvrdili su za Tanjug da je želja da školska godina počne regularno i da đaci krenu na redovnu nastavu.
Sindikati, sa druge strane, zalažu se i da u odeljenjima bude do 20 učenika, što bi, kažu, povećalo kvalitet nastave.
