SRBI SE SETILI: Dragana i Aleksandar se iz grada vratili u selo, a sad im OVO VOĆE donosi odličnu zaradu
Uz mamu i tatu i deca su uključena u proces proizvodnje
- Nisam znao šta prvo da probam kad sam stigao u Prijepolje. Ispred mene su bile suve šljive, čips od jabuka i krušaka, sušene dunje i specijalitet – suve šljive punjene orasima, pa potopljene u med. Sve je domaće, uzgajano na imanju Varaklića u selu Sedobro, i osušeno u porodičnoj sušari ove vredne porodice.
Kada je pričaju danas, priča Aleksandra Varaklića (32) i Dragane Ninčić Varaklić (30) deluje slatko kao šljive sa medom koje prave, jer se posao sa sušarom razrađuje, stižu klijenti i nove ideje, uskoro i hladnjača… A kad su počinjali, sve je bilo drugačije.
Pričaju da su išli obrnutim redom od današnjih mladih ljudi: da su se prvo uzeli i dobili decu, a onda počeli da stvaraju. Pre pet godina krenuli su od nule…
– Aco je živeo u Beogradu deset, a ja pet godina. Završili smo fakultete, on je inženjer elektroenergetike, a ja master ekonomista. Kad smo odlučili da počnemo zajednički život, vratili smo se u Prijepolje i rešili da tu zasnujemo porodicu. Nijedno od nas dvoje nije imalo posao, ali smo znali da želimo da radimo nešto konkretno, nešto u čemu će cela naša porodica učestvovati – seća se Dragana.
- Supruga je bila trudna, živeli smo kod mojih roditelja na selu, bez posla… San svakog mladog para je da prvo stvori nešto materijalno, a onda da zasniva porodicu, a kod nas je to bilo kontra. Posle ćerke rodio se i sin, stigla je sušara, pa mašine… Ako gledam tu nekadašnju "nulu" i ovo danas, mogu samo da kažem da sam prezadovoljan – nastavlja Aleksandar.
Pošto nisu imali dovoljno novca da pokrenu posao, pratili su konkurse i gledali gde bi mogli da nađu investitore. Usmerili su se ka onome što su imali na imanju, a to su bili voćnjaci.
Koliko sveže paprike treba za kilo aleve? U ovom srpskom selu ODGOVOR znaju svi (FOTO)
Regionalna razvojna agencija Zlatibor je raspisala konkurs u saradnji sa USAID Srbija, na kojem su prošli i tako je sve počelo. Pričaju mi da je većina ljudi u to vreme počela da proizvodi maline, a Varaklići su hteli nešto tradicionalnije za njihov kraj – šljivu. Došli su na ideju da pokušaju sa sušarom za voće, povrće i lekovito bilje.
– Išli smo logikom da treba da napravimo nešto za ljude koji danas dosta vode računa o ishrani, koji traže neprskano voće, ali prerađeno na prirodan način. 2015. godine smo osušili prve šljive i ubrzo su počeli da nam se javljaju i komšije i drugi saradnici koji ih sada uslužno suše kod nas – kažu Varaklići.
Oboje su živeli u Sedobru, Aleksandar od detinjstva do osmog razreda, a Dragana od 17. godine. Družili su se u detinjstvu, viđali u Prijepolju, Dragana je čak bila kuma na venčanju Aleksandrove sestre, a ljubav se ipak desila tokom studiranja u Beogradu.
– Nikad nisam davala znake da ću da napustim Prijepolje. Kod mene je uvek bilo ono "da odem u Beograd da završim šta treba i da se vratim". Pravi sam lokal patriota. Uostalom, zašto bismo bežali od sredine u kojoj smo porasli, bili zdravi i uspeli da postanemo ljudi? Moja želja je da moja deca žive okružena ljubavlju, svojom porodicom, svojom rodbinom, prijateljima. Ovde imamo više vremena za druženje i život, dok je u gradu, kao što i sami znate, sve mnogo teže organizovati. Kod nas je uvek puna kuća i mi volimo što je tako. Deca rastu u zdravoj sredini, sa zdravim ljudima. Prijepolje ima dušu i u njemu još uvek žive dobri ljudi – kaže Dragana.
– Umeće je izvesti dete na pravi put u Beogradu. Da bi tamo preživeo moraš da radiš dva posla i samim tim porodicu da staviš u drugi plan, što nama nije prioritet. Želimo da deca budu uz nas, u našim životima kao i mi u njihovim. U Prijepolju sami mogu da odu u prodavnicu, svi ih poznaju u gradu, babe i dede su im blizu. Zdravije se hranimo nego u velikim gradovima, nema hemije, imamo baštu i naše životinje. Mi znamo šta jedemo – nadovezuje se Aleksandar.
Uz mamu i tatu i deca su uključena u proces proizvodnje. Sofija (5) i Vukašin (4) vole da pomognu roditeljima.
– Kad sušara radi, moramo sve vreme da smo tu, pa su i deca sa nama, htela ne htela (smeh). Slažu šljive, dodaju nam drva, a Vule čak pokušava motkom da trese orahe. S druge strane, Sofija se takmiči ko će pre da napuni kantu sa šljivama. Pokušavamo da im sve to napravimo zanimljivim kako bi shvatili da sve ovo radimo da bi se stekli uslovi za bolji život. Iako su mali, govorimo im da ćemo, ako sve budemo lepo uradili i stigli na vreme, zaraditi pare i otići na more. Želja im je da Sedobro pronađe svoje mesto na turističkoj mapi Zapadne Srbije. Manastir Mileševa im je blizu, kao i poznati restoran Kanjon, u komšiluku su i isposnice Svetog Save i stari grad Mileševac.
Turska firma stiže u grad u Zapadnoj Srbiji: Posao za 400 radnika
Na imanju od šest hektara Varaklići uzgajaju stare i nove zasade šljiva, jabuka, krušaka, dunja, oraha, višanja. Na prošlogodišnjem Sajmu etnohrane i pića u Beogradu predstavili su svoj proizvod "Suve šljive punjene orasima i prelivene medom". Na konkursu Razvojne agencije Srbije nedavno su dobili sredstva za hladnjaču. U sušari spremaju novi proizvod – čips od jabuka i krušaka. Imaju velike planove. Želja im je, kako kažu za Priče sa dušom, da Sedobro pronađe svoje mesto na turističkoj mapi Zapadne Srbije. Manastir Mileševa im je blizu, kao i poznati restoran Kanjon, u komšiluku su i isposnice Svetog Save i stari grad Mileševac.
Planovi i energija ove mlade porodice ne treba nikoga da čude jer oni žive u Sedobru, selu za koje je Sveti Sava jednom davno rekao da je tu sve dobro. Tamo su putevi do kuća asfaltirani i ima mladih ljudi.
