Ako kupujete "Najlepše želje", "Smoki", "krem bananice" i druge proizvode Atlantik grupe, dajete penzije onima koji su proterivali Srbe
Od svake pojedene kockice čokolada “Najlepše želje”, od svake pojedene kesice “Smokija” i drugih proizvoda Atlantic grupe, skoro trećina prihoda ide u hrvatske penzione fondove
Naime, u vlasničkoj strukturi Atlantic grupe koja proizvode plasira i proizvodi u Srbiji, "Mirovinski fond" iz koga se isplaćuju penzije hrvatskim braniteljima, nalazi se u vlasničkoj strukturi ove kompanije i to u udeu od 30,4 odsto.
To je jasno prikazano na infografiku godišnjeg izveštaja Atlantic grupe za 2017 godinu:
U vlasničkoj strukturi Atlantic grupe, drugi najveći deoničar su “Mirovinski fondovi” , tj. “Hrvatski zavod za mirovinsko osiguranje”. Prema podacima sa sajta “Mirovinskih fondova”, broj korisnika penzija u decembru mesecu 2017. godine bio je 70.949 branitelja, 14.446 pripadnika hrvatske vojske i 6.800 pripadnika HVO, što ukupno iznosi njih 92.195 njih ( od 1.231.858 svih korisnika penzionog osiguranja, tj. 7,48 odsto njih).
Nekada bili srpski, a sada se penzije branitelja plaćaju od njihove prodaje
Atlantic grupa se bavi proizvodnjom čokolada, pića i raznih prehrambenih proizvoda koji se nalaze u prodavnicama u Srbiji. Neke proizvode ova kompanija uvozi u našu zemlju, a neke poput “Smokija”, “krem bananica” i “Najlepših želja” proizvodi u Srbiji. Navedeni brendovi su nekada pripadali vlasnicima iz Srbije, ali su kupovinom prešli u vlasništvo ove hrvatske kompanije.
S obzirom na to da je “Mirovinski fond” vlasnik 30,4 odsto deonica “Atlantic grupe”, znači da taj procenat novca ostvarenog od prodaje proizvoda te kompanije u Srbiji ide u ovaj fond koji dalje ide na penzije.
Dakle, građani Srbije kupovinom proizvoda koji su u vlasništvu Atlantic grupe daju novac braniteljima koji su verovatno učestvovali u progonu i ubijanju Srba, a među kojima su i ratni zločinac Ante Gotovina i Mladen Markač.
Iz same kompanije Atlantic grupa potvrdili su nam da je Mirovinski fond drugi najveći vlasnik te kompanije rekavši:
"Atlantic Grupa je 2007. godine izašla na Berzu sa inicijalnom javnom ponudom akcija, naišavši na veliki interes institucionalnih ulagača (kao što su EBRD, DEG nemačka razvojna banka i četiri obavezna penziona fonda), kao i građana koji su individualno kupovali akcije kompanije. Sve informacije o akcijama, vlasničkoj strukturi kompanije, kao svim i materijalno važnim činjenicama vezanima za poslovanje kompanije transparentno se objavljuju i dostupne su na stranicama Zagrebačke berze (www.zse.hr ), gde se akcije Atlantic Grupe kotiraju u tzv. Prime tržištu, regulisanom prema najvišim standardima kodeksa poslovnog ponašanja i komunikacije prema investitorima. Svi ovi podaci ažurni su i stalno na raspolaganju svim postojećim i budućim investitorima, kao i svakom zainteresovanom pojedincu ili instituciji. Profit koji kompanija ostvaruje u načelu se u najvećoj meri ulaže u dalji razvoj poslovanja u svim segmentima, a 25 odsto dobiti se isplaćuje akcionarima kompanije kroz dividendu, svakom akcionaru srazmerno broju akcija koje ima u vlasništvu", rečeno nam je.
Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informacionog centra "Veritas", rekao je da javnost u Srbiji, a pogotovo ljudi koji su izbegli od ustaškog noža iz Republike Srpske Krajine, mora biti upoznata sa tim da ako kupimo Krem bananicu ili Smoki, finansiramo one koji su pucali na nas.
- To vam je svetska globalna politika – kapitalizam u kom je profit pokretač svega. Ko ima para, kupi firme i ubira plodove. Odavno smo ušli u tu sferu i sad se dešava šta se dešava – kaže Štrbac i dodaje:
- Mnogi u Hrvatskoj su pozivali na bojkot robe iz određene zemlje. Tako se i Kolinda izvinjavala zbog “srpskih čokoladica”. Najbolje je da mi to otkupimo, to je jedini lek – rekao je Štrbac.
Analitičar Dragomir Anđelković smatra da potrošače obavezno treba upoznati sa time ko je krajnji vlasnik brendova koji su bili srpski i gde ide novac od kupovine tih proizvoda.
- Naravno, to ne treba da znači da se građani odlučuju na bojkot, ali svakako jeste stvar koju moraju da znaju i da donose sami odluke, odnosno, logično je da se sadašnja vlast pozabavi istragom kako je lako dozvoljeno Hrvatima da toliko toga kupe u Srbiji i da preuzmu mnoge naše najpoznatije brendove, a s druge strane da hrvatsko tržište bude zatvoreno za naše firme i da srpske firme budu skoro onemogućene da učestvuju u privatizaciji u Hrvatskoj, tj. da u Hrvatskoj na adekvatan način ostvare biznis. Treba preispitati ko je dopustio da Hrvati na velika vrata uđu Srbiju, a da se s druge strane nije tražio reciprocitet kada se radi o ostvarivanju našeg biznisa u Hrvatskoj - zaključuje Anđelković.
Činjenica je da je Srbija potpuno otvoreno tržite za hrvatske kompanije, ali ne i Hrvatska za srpske, pa se postavlja pitanje kada će srpske firme takav tretman imati u Hrvatskoj i do koje mere ide razlika u reciprocitetu kada je u pitanju poslovanje između Srbije i Hrvatske? U cilju jasnog informisanja građana Srbije u narednom periodu ćemo istraživati koje domaće brendove su kupile hrvatske kompanije, ko su vlasnici hrvatskih kompanija koje posluju u našoj zemlji i gde zapravo ide novac građana Srbije kada kupe proizvode iza kojih stoje hrvatske kompanije.
