DANAK KLIMATSKIM PROMENAMA! Ako se Zemlja zagreje još samo dva stepena nestaće POLA VINOGRADA
Opstaće samo pojedine sorte
Naučnici iz Amerike i Francuske sa Nacionalnog instituta za istraživanje u poljoprivredi objavili su studiju koja predviđa nestanak 56 odsto aktuelnih svetskih vinograda, ako se naša planeta zagreje za dva stepena Celzijusa.
DA LI ĆE VEGANSKA JAJA OSVOJITI TRŽIŠTE - Otkrivamo Vam po čemu se RAZLIKUJU od KOKOŠIJIH i šta je NAJBOLJE
Da li će doći do ZAMRZAVANJA STANARINA u Beogradu? Trend prate Berlin i Njujork, a evo da li je to moguće i u Srbiji
I TURIZAM TRPI ZBOG KORONAVIRUSA: Gubici se mere milijardama dolara!
Oni čak predviđaju da će se Zemlja zagrejati za četiri stepena što znači izumiranje 85 odsto vinograda u globalu. Naravno, klimatske promene najviše prete Mediteranu, te bi njegove zemlje mogle da ostanu bez 65 procenata vinograda, dok bi se na nekim vinorodnim područjima na višim nadmorskim visinama, mogla uzgajati vinova loza.
Prelazak na druge sorte
Odgovor na ove potencijalne gubitke mogao bi biti prelazak na uzgajanje drugih sorti grožđa čime bi se brojka od 56 procenata mogla smanjiti na 24 odsto. Ako govorimo o rastu temperature za četiri stepena, to bi značilo smanjenje gubitka vinograda sa 85 na 58 odsto.
Kasne sorte i one koje bolje podnose vrućinu, kao što su širaz, grenaš i mataro, mogle bi se više razvijati u sadašnjim vinorodnim područjima, a današnje rane sorte poput crnog burgundca ili šardonea, mogle bi se proširiti u novim regijama.
Više alkohola, a manje kiselosti u vinima
- Grožđe sazreva u uslovima viših prosečnih temperatura, a učestalije su pojave ekstremno visokih temperatura i dugih sušnih perioda što utiče na njegovo ranije sazrevanje, ali i na promene u hemijskom sastavu vina. Posebno je primetan porast alkohola u vinu, a pad ukupne kiselosti - objašnjava hrvatska profesorka Jasminka Karlogan Kontić.
Ona navodi da prognoze jesu dramatične, ali da nema razloga za paniku.
- Treba imati na umu da je vinova loza vrlo stara i polimorfna vrsta, s oko 8.000 različitih sorti, koja je kapacitet za prilagođavanje različitim uslovima okoline pokazala širenjem se iz svoje "rodne" Evrope i Zapadne Azije, na gotovo sve kontinente - kaže ona.
Veće šanse imaju crna vina
Ono što je očigledno, međutim, jeste da će se ubuduće tražiti sorte kasnijeg sazrevanja, kao i da će se klimatskim promenama bolje prilagoditi crne nego bele vrste. One se, među sobom, razlikuju i po "plastičnosti", pa su neke adaptivnije.
Hrvatska profesorka kaže "da ćemo takve sorte naći među onima koje i danas smatramo svetskim, jer se uzgajaju u većini vinogradskih područja, ali je moguće i da neke druge, koje su do sada iz različitih razloga bile samo lokalno važne, proprime "svojstva svetskih sorti".
Klimatske promene, uzgajanje i sazrevanje grožđa u izmenjenim okolnostima zahtevaće i izmenu tehnološke proizvodnje, kako u vinogradu, tako i u podrumu. Izvesno je da će doći i do promena u karakteristikama vina koja su do sada bila tipična za neka područja, što ne znači da će biti lošija.
Zbog koronavirusa kasne auto-delovi iz Kine? ŠTETA SE VEĆ MERI STOTINAMA MILIONA EVRA
GRADI SE NA SVE STRANE! Vrednost građevinskih radova u Srbiji veća za 35 odsto
NEMA VIŠE ODLASKA NA ŠALTER: Uskoro potpuna digitalizacija katastra, evo ŠTA ĆETE SVE MOĆI DA URADITE OD KUĆE
IZMENE PRAVILA U IZDAVANJU DOKUMENATA?! Lične karte SAMO SA ČIPOM, a moguće još neke promene
Bil Gejts objašnjava kako i na šta će POTROŠITI svoje OGROMNO BOGATSTVO!
