BESNI SAJBER KRIMINAL - HAKERI USPEVAJU DA IZNUDE VELIKE KOLIČINE NOVCA: Najveći hakerski napadi u 2021. godini
Sajber kriminalci napali su u subotu američku kompaniju Kaseya
Malo, malo pa čujemo kako je još jedna kompanija, poslovni konglomerat, država ili organizacija bila meta nekog oblika sajber napada. Osim što onesposobe sisteme da efikasno obavljaju svoj posao, a u nemalom broju slučajeva ga potpuno zaustave i poremete i rad drugih povezanih kompanija, hakeri ovim napadima uspevaju da iznude basnoslovno velike količine novca.
Do 1.000 ili 2.000 evra očas posla, a rata nikad manja: Dug vratite za samo godinu dana uz mininalne troškove!
NEMA LEPŠEG ODMORA NEGO ODMORA U SVOJOJ ZEMLJI: Od danas kreću prijave za dodatne vaučere za letovanje u Srbiji
ZARADE NAGLO SKAČU, ZEMLJA IDE NAPRED: Predsednik Vučić o prosečnoj plati u Srbiji, evo kolika će biti u januaru
Kako sami napadi postaju sve učestaliji i sve žustriji, u godišnjem istraživanju najvećih rizika poslovanju koje sprovodi kompanija za pružanje usluga osiguranja, sajber napadi, ili kako ih oni nazivaju "sajber" incidenti su se popeli na treće mesto najvećeg rizika po poslovanje u svetu ove godine, i prema njihovim podacima u poslednjih godinu dana su koštale svetsku privredu preko 1 bilion dolara, što je 50 odsto više nego pre dve godine.
Pored novčane štete koju za sobom ostavljaju ovi napadi, njima se u rizik stavljaju i svi korisnici usluga koje ove kompanije nude, pre svega curenjem podataka do kojih napadači na ovaj način dolaze. Šteta se na ovaj način umnožava i kako se radi o telefonskim brojevima, lokacijama, datumima rođenja, e-pošti, statusima i sl. ona se preliva "izvan ekonomije" i predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik. Podaci se dalje putem "mračne strane interneta" prodaju ko zna kome i ko zna za kolike sume.
Sajber kriminalci napali su u subotu američku kompaniju Kaseya i na ovom slučaju se dobro ilustruje širina posledica ovog i njemu sličnih napada.
Naime, kako ova kompanija ima hiljade klijenata širom sveta koji koriste njen softver, napad hakerske grupe REvil se osetio na potpuno drugoj strani sveta od one na kojoj je napad i izvršen.
Posledica ovog napada bio je i prekid rada stotina kompjuterskih sistema Kasejinih klijenata. Na primer oko 800 prodavnica iz švedskog lanca Coop u Švedskoj u subotu je moralo da obustavi svoj rad.
Hakerska grupa, da bi oslobodila Kasejin sistem i podatke trenutno traži 70 miliona dolara.
Više od tri miliona ljudi u SAD i nekoliko desetina hiljada ljudi u Kanadi bili su žrtve krađe podataka koju su sproveli hakeri kompromitujući sistem jednog partnera Folksvagen grupe.
Iz Folksvagen grupe su potvrdili ovog vikenda da je njhov pratner u SAD, koji je prikupljao podatke klijenata za potrebe marketinga i onlajn prodaje, bila žrtva napada, preneo je tada Rojters.
Tom prilikom su "nestala" imena, telefonski brojevi, mejl adrese i adrese stanovanja, kao i u nemalom broju slučajeva brojevi vozačkih dozvola, brojevi socijalnog osiguranja i VIN brojevi automobila.
Najveća svetska kompanija za preradu mesa JBS se u maju našla na meti sofisticiranog sajber napada, zbog čega su njena postrojenja u Australiji, SAD i Kanadi bila privremeno zatvorena.
Kako su tada napadnute kompjuterske mreže JBS-a, to je poremetilo rad više hiljada radnika, preneo je tada BBC. Kako se spekulisalo, napad je izveo malopre pomenuta grupa REvil. Iako se u otm trenutku pričalo o nestašicama i rastu cena, to se nije desilo ali je JBS 10. juna objavio da je platio hakerima 11 miliona dolara u bitkoinu, najpoznatijoj kriptovaluti u svetu.
Ubedljivo najžešći hakerski napad izveden je na jednoj od najmoćnijih američkih kompanija za distribuciju nafte i naftnih derivata, Kolonijal Pajplajn.
Napad na ovu kompaniju bio je jedan od najtemeljnijih ikada prijavljenih sajber napada i izazvao je brojne apele zakonodavcima da pojačaju mere zaštite američke energetske infrastrukture od hakerskih napada, preneo je tom prilikom Rojters.
Ovaj napad su obeležile i ekstremne reakcije tržišta. Na istočnoj obali SAD potrošači su masovno krenuli da kupuju gorivo i da ga skladište. Kako bi zaustavili haos koji je nastao, kompanija je hakerskoj grupi uplatila 4,4 miliona u bitkoinu.
Samo par dana nakon napada, američka policija je ušla u trag i povratila ovaj novac nazad.
Poslovna društvena mreža Linkdin (LinkedIn), u vlasništvu Majkrosofta, bila je u aprilu žrtva masovnog curenja podataka pri čemu su hakovani podaci sa oko 500 miliona korisničkih profila, izvestio je portal cibernews.com.
Kako prenosi Biznis insajder, N.N. lice je oglasilo onlajn prodaju dva miliona podataka na jednom hakerskom forumu navodeći da su oni prikupljeni sa 500 miliona profila na Linkdinu.
Podaci koji su obuhvatali imejl adrese korisnika, brojeve telefona, informacije o radnom mestu, puna imena i prezimena, pol korisnika, i slično.
Nekoliko dana pre nego što su procureli podaci sa Linkdina, na internetu su osvanuli i lični podaci preko pola milijarde korisnika Fejsbuka.
Među žrvama prevaranata bilo je i preko 162.000 državljana Srbije potvrdio je tada Alon Gal, tehnički direktor sigurnosne firme "Hudson Rock", koji je na Tviteru objavio ovu informaciju.
Informacije koje su u ova dva navrata procurele se najviše koriste za prevare na internetu i u marketinške svrhe.
U svim ovim napadima korišten je ransomware, najučestaliji oblik upada u digitalne sisteme preduzeća i pojedinaca. On je u ovoj meri popularan zato što je izuzetno lak za izvesti. Najučestalija taktika uključuje da se neki program koji će da pokrade i zaključa podatke žrtve, podmetne kroz neku od rupa u bezbednosti kompanije i "prevari" korisnika ili zaposlenog da je neki od programa koji se svakodnevno koriste.
