Dugovanja stabilna, novčanici građana puniji: Ekonomska kriza nije pokolebala Srbiju - prijave za pomoć u toku
Srbija je zahvaljujući merama za prevazilaženje krize izazvane COVID-19 uspela da ostvari najmanji pad BDP-a u celoj Evropi
Širom sveta u toku je pandemija koronavirusa koja osim ljudskih života u ponor i crnilo odnosi i mnoge ekonomije država. Ekonomski sistemi su posledicama pandemije preopterećeni, a mnoge zemlje morale su zbog toga da povećaju svoja zaduživanja, a neke od njih su direktno i pomagale privredu novčanim sredstvima i raznoraznim vrstama podsticaja. Ove godine gotovo nema zemlje koja se nije zadužila i uvećala svoj javni dug.
Srbija je pre četiri dana prvi put emitovala obveznice u evrima na 12 godina i na osnovu izjave resornog ministra "na tržištu je odlično prošla".
-Tražnja je premašivala tri i po milijarde, dakle bila je tri i po puta veća nego što je iznosila naša ponuda. Više od 200 najeminentnijih stranih fondova, penzionih i investicionih, bilo je zainteresovano za naše hartije od vrednosti. Mi ćemo taj novac iskoristiti da nastavimo da vraćamo stare dugove iz prošlosti. Prethodna vlast se 2011. i 2012. godine zaduživala i po kamatnim stopama od 7,25 odsto, što znači da je naša stopa četiri-pet puta manja, jer vodimo računa o svakom dinaru - kaže ministar Siniša Mali koji je dodao da u prilog dobrom kotiranju Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu ide i činjenica da će polovinom ove godine tri naše državne hartije od vrednosti biti uključene u J.P. Morgan GBI-EM indeks, kao najvažniji parametar ušpešnosti jedne obveznice.
Ove godine javni dug je porastao do kraja oktobra sa 24 na 27 milijardi evra. Kada se pogleda učešće u odnosu na bruto društveni proizvod, to je 57,7 odsto. Veoma je važno održavati u prihvatljivim granicama i takav vid zaduživanja i porasta javnog duga, a u slučaju Srbije, to je 5,1 procentni poen rasta. Najviše je porastao dug Slovenije, potom Hrvatske, Slovačke – dvocifreno. Sve te zemlje imaju i javni dug veći od kriterijuma koji propisuje Brisel. Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je tim povodom da to govori o visokom rejtingu, da ne preti nikakva kriza duga ili javnih finansija, niti prekid rasta nakon izlaska iz godine epidemije.
Zaduživanje Srbije u vreme pandemije je opravdano jer se novac namenski trošio i ulagao u razvijanje zdravstvene infrastrukture, te su se tako usred “najljuće” borbe sa koronavirusom izgradile dve kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu, a u toku su i radovi na rekonstrukciji Kliničkog centra Srbije, Kliničkog centra Vojvodina, Infektivne klinike u Beogradu, KBC Bežanijska kosa, kao i u bolnica u Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, Prokuplju, Loznici, Vranju, Pirotu, Kikindi i Ćupriji. Ono što je veoma važno napomenuti jeste činjenica da će celokupna zdravstvena infrastruktura biti na raspolaganju građanima Srbije i nakon izlaska iz epidemije.
Prema najnovijim projekcijama koje su uradile Evropska komisija i MMF, Srbija beleži najmanji pad BDP u Evropi od samo 1,8, odnosno 1,5 odsto. Zemlje u regionu imaju veći pad od Srbije, pa je tako Bugarska na 4 odsto u minusu, Severna Makedonija na 5,4 odsto, Mađarska 6,1 odsto, Bosna i Hercegovina 6,5 odsto. Hrvatska je zabeležila pad od čak 9 odsto, dok Crna Gora ima pad od 12 odsto.
Iza Srbije našle su se i velike evropske zemlje kao što je Nemačka koja ima pad od 4,1 odsto, a najveći pad BDP beleži Španija od čak 12,8 odsto. Preciznije, srpska ekonomija će, prema tim projekcijama ovu godinu završiti sa najboljim rezultatom u globalnim i evropskim okvirima, odnosno sa minimalnim padom BDP-a, dok je pandemija "nokautirala" veliki broj drugih zemalja.
Fond istovremeno predviđa da će srpska privreda sledeće godine porasti za 5,0 odsto, a 2022. za 6,0 procenata, dok Evropska komisija prognozira Srbiji dogodine rast od 4,8 odsto, a godinu kasnije - 3,8 procenata. Sa druge strane, zemljama u regionu, pa i u Evropi, MMF i EK predviđaju ogroman pad, pri čemu se, primera radi Crnoj Gori prognozira recesija od čak 14,3 odsto.
U prilog tome svedoči i najnovija izjava predsednice Evropske centralne banke Kristin Lagard koja je izjavila da njen najveći nije strah koliko će Evropska unija akumulirati dugova, već da bi vlade pojedinačnih država mogle da prekinu odjednom stimulativne mere usmerene ka privredi.
- Programi ovakve vrste moraju se postepeno i pažljivo relaksirati. Iako ekonomija počinje da se poboljšava i oporavlja, političari ne bi trebalo prerano da povuku podršku. ECB smatra da ona treba da traje "na duži rok". Ne mislim da će se države previše zadužiti kako bi podržale svoje ekonomije u ovoj godini – istakla je Lagard.
Vlade su izdvojile bilione dolara pomoći tokom prošle godine kako bi ublažile ekonomski udar izazvan pandemijom kovida-19, uz podršku centralnih banaka poput ECB. Evropski lideri takođe su odobrili paket za oporavak privrede u iznosu od 1,8 biliona evra i budžet za pomoć jačanju privreda zemalja EU kad kriza prođe. U svojoj najnovijoj prognozi, objavljenoj u decembru, ECB je predvidela da će evropska ekonomija ostvariti rast za 3,9 odsto 2021. godine, a da će proizvodnja dostići nivo pre pandemije do sredine 2022. godine.
Javni dug Sjedinjenih Američkih Država je tokom 2020. godine porastao na 131,18 procenata BDP-a prema predviđanjima za 2020. godinu, što iznosi rast od neverovatnih 22,5 procenata pošto je na kraju 2019. godine iznosio 108,68 posto.
Javni dug Hrvatske je tokom 2020. godine porastao sa 72,8 odsto, koliko je iznosio 2019. godine, na 87,1 odsto BDP-a. U kunama to iznosi oko 391.7 milijardi kuna ( oko 51 milijardu evra) ili 26.8 milijardi kuna više nego krajem prošle godine. Javni dug Slovenije je porastao sa 65,6 procenata bruto društvenog proizvoda na 78,5 procenata BDP prema prognozama za 2020. godinu i predstavlja jedan od najgorih rezultata u Evropi, rast javnog duga je skoro 13 procenata tokom 2020. godine.
Na spisku "najgorih" našle su se i Italija čiji javni dug je porastao sa 134,8 procenata na 154,2 procenta prema predviđanjima za 2020 godinu što je rast od skoro 20 posto BDP-a. Ništa bolje nije prošla ni Španija čiji javni dug je "skočio" sa 95,5 na 114,1 procenat, a ni Francuska koji beleže skok sa 98,1 na 116,4 procenta. Nemačka beleži rast javnog duga sa 59,6 procenata na 70 procenata BDP-a,što predstavlja dvocifren rast javnog duga, loš rezultat ima i Portugal čiji javni dug je porastao sa117,2 na 133,7 procenata. Mađari su upisali rast javnog duga sa 64 posto na 72,5 procenata, Česi rast sa 30,2 na 38,4 procenta, dok je u Slovačkoj zabeležen porast javnog duga sa 48,5 na 60,2 procenta.
Iz Evropske centralne banke navode da postoje dva ključa poboljšanja ekonomskih prilika u svakoj od država evrozone, ali i onih izvan nje. Kao dva najefikasnija modela za sanaciju ekonomskih neprilika izazvanih posledicama pandemije koronavirusa jeste masovna vakcinacija i programi pomoći privredi. Vakcinacija u samoj Evropskoj uniji ide dosta sporo i to je “kamen spoticanja” i ekonomskog oporavka, ali što se same Srbije tiče – vakcinisanje je u punom jeku i evidentno je da će to goditi i našoj ekonomiji. Drugi ključ oporavka jesu programi pomoći. Sama EU je ublažila fiskalna pravila, a Brisel se zadužuje u ime zemalja koje su u lošem ekonomskom položaju. Srbija koja još uvek nije punopravna članica EU, programe pomoći sprovodi kroz direktne novčane pomoći građanima i privredi. Ovakav vid “subvencionisanja ekonomije i pružanje potpore sistemu” dovodi do dodatnog zaduženja, ali ne i do urušavanja ekonomije.
Za razliku od EU, privreda Srbije, prema podacima Narodne banke Srbije imala je umereni rast zaduženosti u 2020. godini. Bez obzira na to kada će biti okončana pandemija virusa korona sasvim je izvesno da će dugovi, koji su napravljeni radi „preživljavanja” država, građana i privrede ostati, ali neće biti “ekonomski fatalni”.
- Učešće korporativnog duga u BDP-u je krajem prošle godine u odnosu na četvrto tromesečje 2019. uvećano tek za 2,3 procentna poena, na nivo od 26,1 odsto. Dug privrede je i dalje za gotovo četvrtinu niži u odnosu na rekordnu zaduženost od 33,5 odsto iz 2012. godine. On obuhvata ukupna potraživanja domaćeg bankarskog sektora prema javnim preduzećima i privrednim društvima u koje se računaju i korporativne obveznice, kao novi vid finansiranja privrede koji je otpočeo u septembru prošle godine. Ništa se u zaključku ne bi promenilo i ukoliko bismo ovaj dug uvećali i za prekogranična zaduživanja preduzeća. Raspoloživi podaci ukazuju da je Srbija i tokom teške 2020. očuvala visoku efikasnost funkcionisanja finansijskog tržišta, kreditnu aktivnost i podršku privredi - navodi u intervjuu za Politiku direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić.
Vlada Srbije tokom 2020. godine je kroz više paketa pomoći ekonomiji, naročito malim i srednjim preduzećima, izdvojila više od 5,1 milijardu eura, zvanični su podaci iz Ministarstva finansija. Kako se moglo čuti među ekonomskim stručnjacima u Srbiji, paket Vlade Srbije bio je izuzetno “obiman” i odgovarao je ekonomskom potencijalu domaće ekonomije. Pomoć od oko 12,7 posto BDP-a je bila najveća u regionu – ispod Srbije po pomoći države u suzbijanju negativnih posledica korona krize bile su i zemlje koje su u EU, poput Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Češke i Letonije.
Vakcinacija koja ide odličnim tempom i mere pomoći privredi koje je država najavila za naredna tri meseca davanjem dodatnih tri puta po pola minimalca, dodatno će pozitivno uticati na donosioce ekonomskih i privrednih odluka u zemlji, kao i na strane investitore, da će se korona kriza kod nas rešiti pre nego u ostalim državama u svetu i da je svetlo na kraju tunela sve bliže i da polako možemo krenuti sa ozbiljnijim planovima za nastavak investicija.
U Srbiji je stopa nezaposlenosti na početku 2020. godine iznosila 9,7 odsto, a posle mera koje je preduzela država u pogledu pomoći privredi nije rasla - u drugom kvartalu je pala na 7,3 odsto, a na kraju trećeg je iznosila 9 odsto.
Mere u 2021. godini podrazumevaju podršku od oko 235 milijardi dinara. U okviru njih ići će se sa tri puta po 50 odsto minimalne zarade za sva mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike, što je pomoć koja pokriva mart, april i maj. Juče je počela prijava firmi za državnu pomoć u visini od tri puta po pola minimalne zarade, koju će dobiti 1.505.093 radnika u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima. Prva uplata polovine "minimalca" sledi 8. aprila. Zatim će u sličnim terminima stizati po pola minimalne zarade i u maju i junu. Jedan od glavnih uslova za dobijanje državne pomoći je da firme u roku od tri meseca nakon poslednjeg isplaćenog minimalca ne smeju da otpuste više od 10 odsto radnika.
Obezbeđena je i sektorska pomoć - za autoprevoznike - u iznosu od po 600 evra po autobusu. Novim paketom predviđena je posebna sektorska pomoć koju će dobiti turistički radnici, turističke agencije, hotelijeri, turistički vodiči u iznosu još jednog celog minimalca, pa će oni, za razliku od ostalih, dobiti ukupno oko 80.000 dinara po radniku. Takođe, postojeća garantna šema biće proširena za 60 milijardi dinara. Za stanovništvo je obezbeđena pomoć po sledećem principu - 30 + 30 evra (prva isplata u maju, druga u novembru - ko se prijavi u maju, automatski će dobiti novac u novembru), dok je za penzionere na ovu svotu obezbeđeno i dodatnih 50 evra.
