Čadež: Privreda Srbije direktno oslonjena na Evropsku uniju
Srpska privreda direktno je oslonjena na Evropsku uniju o čemu najbolje govore podaci da na njeno tržište plasiramo dve trećine robe koju izvozimo u svet i da u kompanijama koje posluju sa EU radi gotovo 900.000 naših građana, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije gostujući u emisiji Marker televizije Insajder.
Poređenja radi, broj zaposlenih koji rade u kompanijama koje izvoze u Rusku Federaciju je 163.000, dok je u preduzećima koja izvoze u EU zaposleno 620.000 ljudi, dodao je Čadež govoreći o ekonomskim aspektima odnosa sa Rusijom i Evropskom unijom, u kontekstu aktuelnih političkih zbivanja vezanih za ukrajinsku krizu.
Odgovarajući na pitanje kako vidi pritiske da Srbija uvede sankcije Rusiji, Čadež je rekao da je „politika ta koja odlučuje, da političari sagledavaju posledice i jedne i druge odluke, uvažavajući, između ostalog, i potrebe privrede i ekonomske činjenice“.
U uslovima energetske krize zaoštrene izbijanjem rata u Ukrajini, Srbija deli sudbinu drugih zemalja zavisnih od uvoza energenata, pozicija nam nije laka, ali za razliku od mnogih zapadnih zemalja, naša prednost, dobra u moru loših vesti, jeste što imamo struju iz domaće proizvodnje koja se ne oslanja na gas, ocenio je Čadež.
Na pitanje koja je to prihvatljiva cena električne energije za privredu, Čadež kaže da je izvesno da se cene struje neće vraćati na nivo pre krize i da su procene da će u narednih sedam do deset godina iznositi oko 90 evra za megavat-sat.
- Stabilna cena struje, uz korišćenje prostora za državnu interevenciju, važna je za domaću privredu, ali je jednako bitna za privlačenje novih investitora - rekao je Čadež i naveo da ne očekuje poremećaje na tržištu snabdevanja električnom energijom.
Govoreći o inflatornim pritiscima, Čadež je ocenio da je Vlada Srbije uspela da zaštiti standard stanovništva i spreči poremećaje na tržištu od „prvog udara“ nakon izbijanja ukrajinske krize, ali da smatra da su mere, poput kontrole cena i zabrane izvoza, posmatrano iz ugla proizvođača, kojima rastu proizvodni troškovi, neodržive na duži rok.
U sektoru poljoprivrede vidi priliku da naša privreda profitira uprkos krizi. „Srbija može da izveze polovinu svoje poljoprivredne proizvodnje i da od proizvodnje hrane obezbedi dodatne tri milijarde evra deviznog priliva“, ističe Čadež.
Privreda Srbije, po oceni predsednika PKS, za sada odoleva negativnim uticajima ukrajinske krize i posledicama potresa na svetskom tržištu.
- Ne smanjuje se broj radnika, a uprkos 25-procentnom padu plasmana na rusko tržište, ukupan srpski izvoz u martu je porastao čak 30 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine - izjavio je Čadež.
Saradnju u regionu i izgradnju zajedničkog tržišta vidi kao dobar odgovor na potrebe privrede, posebno u okolnostima poput pandemije ili ukrajinske krize.
- Aktivnosti na izgradnji zajedničkog tržišta u okviru projekta Otvoreni Balkan koju su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonije se nastavljaju, a u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori, postoji interes da se inicijativa proširi i na te dve zemlje - rekao je Čadež.
