ČELIČNO PRIJATELJSTVO koje se kali pod AMERIČKIM PRITISKOM: Kinezi sele biznis u Rusiju?
Trgovina između Kine i SAD uglavnom zasniva na malom i srednjem biznisu
Kineska mala i srednja preduzeća pod pritiskom trgovinskog rata sa SAD razmatraju mogućnost preseljenja proizvodnje u Rusiju, izjavio je generalni sekretar Kineske asocijacije za razvoj preduzeća u inostranstvu He Zenvej uoči Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma.
Kineski ekspert navodi da se trgovina između Kine i SAD uglavnom zasniva na malom i srednjem biznisu, dok se bilateralna trgovina Rusije i Kine uglavnom oslanja na velika državna preduzeća.
Nemci OTELI BLAGO Venecuele: Stavili svoje KANDŽE na DVADESET TONA zlata, ćute kao ZALIVENI
Da li je ovo pravi odgovor na VEČITO PITANJE? Zašto su Jevreji TOLIKO BOGATI?
"Dobijate "FENOMENALAN" trgovinski sporazum" Tramp dao JEDAN USLOV za ekonomsku saradnju sa Britanijom (FOTO)
- Međutim, sada su se mnoga izvozna mala i srednja preduzeća suočila sa poteškoćama. SAD su već podigle carine sa 10 na 25 odsto, što je ekvivalentno zatvaranju vrata. Ako američki potrošači pristanu da iz svojih novčanika plaćaju više, te kompanije mogu da povećaju cene svojih proizvoda za 25 odsto, što je malo verovatno - rekao je Zenvej.
Prema njegovim rečima, u takvim uslovima, kompanije treba da se održe na površini.
- Oni treba da razmisle da krenu u Rusiju. Mi možemo prebaciti proizvodnju u Rusiju, odakle možemo prodavati robu i u SAD i u Evropi - zaključio je ekspert.
Švajcarski franak oborio evro, Tramp doprineo tome
Ovaj biznismen DAJE MILIONE samo da bi ručao sa jednim MILIJARDEROM: Razlog za to je i više nego NEOBIČAN!
HUAVEJ SE OKREĆE RUSIJI! Kineski GIGANT nabavlja TEHNOLOGIJU BUDUĆNOSTI od Rusa
Poslednji krug američko-kineskih trgovinskih pregovora završen je sredinom maja bez rezultata zbog još jednog povećanja američkih carina na kinesku robu. Sjedinjene Američke Države povećale su carine sa 10 na 25 odsto na kineski uvoz u vrednosti od oko 200 milijardi dolara.
Američki predsednik Donald Tramp takođe je naredio da se započne proces povećanja carina na sav preostali uvoz iz Kine, koji se procenjuje na oko 300 milijardi dolara. Kao odgovor na to, Peking je od 1. juna povećao carine na uvoz robe iz Sjedinjenih Američkih Država u iznosu od 60 milijardi dolara.