Da li će se RAD OD KUĆE nastaviti i nakon pandemije? Stručnjaci imaju odgovor!

Početkom 2020. godine niko nije mogao ni da pretpostavi da će se u narednim mesecima čitav svet rada izokrenuti naopačke. Planetu je pogodila strašna pandemija, koja je ugrozila brojne industrije i za većinu nas potpuno izmenila način života i poslovanja na koji smo do sada navikli. Gde god je to bilo moguće, zaposleni su prešli na rad od kuće, a oni koji su nastavili da odlaze na svoja radna mesta, morali su da se prilagode novim merama i usvoje potpuno nove navike.

No, nakon više od pola godine u ovakvom režimu, mnogi su se zapitali da li ćemo se, kad jednog dana budemo pobedili covid-19, vratiti na stari način rada i poslovanja ili ćemo na osnovu iskustava stečenih tokom ove takozvane „nove normalnosti“ izvući pouke za budućnost. Upravo o tome je bilo reči na međunarodnoj konferenciji „Human Experience Live“ održanoj sredinom novembra, u okviru najvećeg SAP virtuelnog samita posvećenog transformaciji kadrovskih politika u Centralnoj i Istočnoj evropi, na kojoj su govorili eminentni HR menadžeri, istraživači, konsultanti i drugi stručnjaci iz oblasti ljudskih resursa.

Posebno je bio interesantan panel pod nazivom „The future of work: How things have changed in the last 6 months“ (Budućnost rada: Koliko su se stvari promenile u poslednjih 6 meseci). Na samom početku, koordinatorka panela Edita Kaminskaite, koja se nalazi na čelu tima za poslovni razvoj u okviru SAP SuccessFactors projekta primetila je da je u poslednjih pola godine mnogo toga drugačije nego pre i zanimalo ju je šta su najveći izazovi sa kojima su se ljudi iz HR-a suočavali tokom ovog perioda.

Njen prvi sagovornik, Jakob Kiblboek glavni čovek u SAP SuccessFactors za Centralnu i Istočnu Evropu, ispričao je kako se, za razliku od januara i februara, kada je bio neprikidno u pokretu i putovao od zemlje do zemlje, od marta njegov posao iz dana u dan sve više selio u virtuelni svet. Naravno, to je uticalo na to da mu veoma nedostaje komunikacija uživo sa ljudima, kao i susreti sa kolegama i poslovnim partnerima.

Oboje su se složili da je za sve nas ova godina bila izuzetno teška i puna izazova, a posebno tranzicija na potpuno nove načine komunikacije.

Kiblboek je primetio da je u ovom periodu uloga HR službe u komanijama u značajnoj meri evoluirala i suočili su se sa možda najviše izazova od svih drugih grana poslovanja, pošto je za svaku radnu organizaciju trebalo pronaći najbolja moguća rešenja da zaposleni budu maksimalno zaštićeni, a da promene u što manjoj meri ugroze same procese rada.

Smešteni između dve vatre, potreba zaposlenih i zahteva top menadžmenta, HR stručnjaci su zapravo bili lideri čitavog procesa restruktuiranja celokupnog poslovanja preduzeća. Oni su morali da osmišljavaju konstruktivna rešenja i donose odgovorne odluke, što nije nimalo lak posao za HR, koji predstavlja ključni faktor u svim ovim promenama.

Dr Stiven Hant, glavni stručnjak za tehnologiju rada severnoameričke SAP Kancelarije za inovacije, našalio se da je ovo bio jedan vrlo interesantan i uzbudljiv period za sve koji rade u sektoru ljudskih resursa.

Njegova koleginica, Sabrina Dik, HR direktor u SAP ogranka za Centralnu i Istočnu Evropu Central & Eastern Europe, složila se da je ova godina bila puna izazova i da su ljudi u HR-u morali da imaju odrešene ruke, kako bi uspeli da pomognu kompanijama da skok u nepoznato prođe sa što manje negativnih posledica.

Dr Hant primetio je da je ova pandemija zapravo samo ubrzala proces transformacije poslovanja, do kog bi svakako došlo pre ili kasnije. Prema njegovim rečima, tehnologija nam je već neko vreme omogućavala da promenimo neke stvari, ali da su se i ljudi opirali tome da promene svoje navike i kompanije da promene svoj način poslovanja.

Ovo se posebno odnosi na rad na daljinu, odnosno rad od kuće. Hant je naglasio činjenicu da većini zapravo odgovara ovaj način rada, premda se niko ne zalaže za stoprocentno prelaženje na onlajn-poslovanje.

- Ljudima i te kako odgovara da ne moraju svako jutro da ustaju rano i provode sate i sate u prevozu da bi stigli do posla, gde će sedeti jedni pored drugih u svojim kancelarijama i opet jedni drugima slati mejlove. Verujem da je zaposlenima trebalo mnogo ranije pružiti priliku da rade od kuće i dati im slobodu da biraju, ali su svi bili sumnjičavi u vezi sa tim kako će to sve funkcionisati – kazao je on.

Kako je rekao, njegov zaključak je da su ljudi zaista sjajni, da su s lakoćom prihvatili i adaptirali se na promene. Naravno, pod uslovom da razumeju razloge zbog kojih dolazi do tih promena, imaju podršku i osećaju povezanost sa kolegama i menadžmentom.

- Zamislite samo da je neko iz HR sektora u februaru predložio svojim šefovima da kompletno poslovanje prebace na rad od kuće i da to treba da se sprovede u roku od dve nedelje. Pa bio bi ismejan i izbačen iz kancelarije. A upravo su tako nešto mesec dana kasnije SAP i brojne druge kompanije sprovele u delo – primetio je Dr Hant.

Što se Srednje i Istočne Evrope tiče, Sabrina Dik je ispričala da je proces sprovođenja transformacije poslovanja preduzeća na rad od kuće išao nešto teže, što iz razloga što bi menadžment oklevao, što zbog toga što u mnogim zemljama regiona postoje klauzule u zakonu o radu koje sprečavaju realizaciju ovakve jedne ideje. Zato su neke države morale da uvode vanredna stanja ili vanredne situacije kako bi rad od kuće uopšte mogao da se sprovede u delo.

- Ljudi su bili zahvalni na prilici da zadrže svoj posao, a rad od kuće im je omogućio da budu zajedno sa svojom decom, posebno u onim periodima kada su bile zatvorene škole i vrtići. Neki od zaposlenih su bili pod užasnim stresom zbog promena, jer su u isto vreme morali da budu u ulogama profesionalaca, supružnika, roditelja, nastavnika, što nimalo nije lako. Ipak, vremenom je nivo opterećenja počeo da opada i oni su počeli da se navikavaju na novi režim rada – ispričala je ona.

Prema njenim rečima, HR i menadžeri u kompanijama su ovde imali dosta posla, jer je bilo neophodno prilagoditi pristup različitim individualnim potrebama i izazovima sa kojima bi se svaki pojedinačni zaposleni suočavao. Na primer, roditeljima je moralo da se redefiniše radno vreme, kako bi bi tokom dana barem nekoliko sati bili aktivno posvećeni radu sa svojom decom, a poslovne obaveze mogli da ostave za uveče.

Ovo je, naravno, bio ogroman izazov za njihove nadređene, koji u pojedinim trenucima nisu imali vremena za sebe, ali i to se vremenom iznivelisalo. U tome im su im mnogo pomogli tehnologija i savremena tehnološka rešenja, a posebno komunikacija putem video-poziva.

- Iako menadžerima nije primarno da moraju da poseduju osobine kao što su saosećajnost i empatija, tokom ove krize njihovim podređenima je mnogo značilo da vide da su i njiihovi šefovi ljudska bića. Na primer, situacija kada nečije dete upadne u razgovor tokom virtuelnog sastanka činila je da se oseti mnogo veća povezanost među ljudima i osećaj da smo svi u istoj situaciji – kazao je Dr Hant.

Sabrina Dik je primetila da uloga tim lidera više nije da nekog pita „Šta si uradio?“, već „Šta mogu da uradim za tebe i kako mogu da ti pomognem da uradiš svoj posao?“. Takođe, sami menadžeri su razmenjivali svoja iskustva kako najbolje pružiti podršku zaposlenima, a ogromnu ulogu u svemu imali su ljudi iz HR-a, koji su im davali savete i trikove kako da izađu kao pobednici iz svake situacije i kako da se među celim timom stvori još snažnija veza.

Takođe, ono štu su sagovornici istakli jeste da je veoma važno zaposlenima davati jasne i precizne instrukcije u vezi sa zadacima i zacrtavati im precizne ciljeve, putem platformi kakve su SAP platforme, jer je to još jedan od načina da se smanji stres.

Ono što se sada postavlja kao veliko pitanje jeste da li će rad od kuće da se nastavi i kada prođe ova pandemija.

Što se tiče Istočne Evrope, Sabrina Dik je još jednom naglasila da je u pojedinim državama neophodno usklađivanje zakona i ugovora o radu, kako bi rad od kuće postao izjednačen sa onim iz kancelarije i ljudima i kompanijama bilo omogućeno da imaju fleksibilnost u donošenju odluka odakle će se raditi.

Istakla je i da je dosta menadžera bilo iznenađeno činjenicom da su neki njihovi zaposleni zapravo bili daleko efikasniji i produktivniji u ovom perodu, nego onda kada su morali da dolaze na posao.

- Mislim da se nikada više neće vratiti ono vreme da neko svakodnevno dolazi na posao samo da bi sedeo u istoj prostoriji ili zgradi sa kolegama, jer su mnogi shvatili da mnogo više smisla ima raditi u mirnom i tihom okruženju svog doma. Zapravo, verujem da bi mnogi voleli da imaju mogućnost da biraju u kojim situacijama će dolaziti u kancelariju, a kojima će posao obavljati na daljinu. Što se tiče menadžmenta, oni bi trebalo da osluškuju potrebe svojih zaposlenih i da procese rada prilagođavaju u odnosu na to – kazala je ona.

Doktor Stiven Hant istakao je činjenicu da je remote-working zapravo odlična prilika za kompanije, a posebno HR sektor, jer omogućava pronalazak najboljih kandidata za neko radno mesto, bez obzira na to gde se oni nalaze.

- Vreme koje je potrebno nekome da stigne do posla više neće biti jedan od važnijih faktora pri zapošljavanju, što odgovara i budućim zaposlenima i menadžmentu – zaključio je on.