DUG ZEMALJA EVROPSKE UNIJE SE DRASTIČNO POVEĆAO: Grčka se najviše zadužila, čak 187 odsto
Javni dug u Evropskoj uniji i eurozoni snažno je porastao u drugom tromjesečju zbog pojačanih potreba zemalja za finansiranjem kako bi se ublažile posledice pandemije koronavirusa, pokazao je u četvrtak izveštaj Eurostata.
Na nivou EU-a javni dug iskazan udelom u BDP-u porastao je u drugom tromesečju na 87,7 posto, sa 79,4 posto u prva tri ovogodišnja meseca. U eurozoni skočio je s 86,3 na 95,1 posto.
SRBIJA LEŽI NA ZLATU: Plemenitog metala imamo najviše u regionu, za samo godinu dana rezerve uvećane za 10 TONA
SVETSKA BANKA UPOZORAVA: Zapadni Balkan skliznuo u recesiju zbog pandemije, privreda pala za 4,8 odsto
TABAKOVIĆ: Ekonomski oporavak krajem ove ili početkom sledeće godine
U razdoblju od aprila do juna u potpunosti je došla do izražaja pojačana potreba zemalja EU-a za finansiranjem kako bi se suzbilo širenje pandemije koronavirusa i ublažile ekonomske posledice mera zatvaranja, napominje Eurostat.
Udeo javnog duga u BDP-u naglo je porastao zbog snažnog povećanja javnog duga i pada BDP-a, ističu europski statističari.
Najveći dug u Grčkoj, najmanji u Estoniji
Najviši javni dug, izražen u BDP-u, na kraju juna imala je Grčka od 187,4 posto. Sledi Portugal sa 126,1 posto, Belgija sa 115,3 posto, Francuska sa 114,1 posto, Kipar sa 113,2 posto i Španija sa 110,1 posto, pokazuju procjene Eurostata.
U Hrvatskoj je bruto dug iskazan udelom BDP-a prema provizornim procenama Eurostata na kraju drugog tromesečja iznosio 85,3 posto odnosno 329,6 milijardi kuna. Na kraju prvog tromesečja iznosio je 74,3 posto, odnosno 298,8 milijardi kuna.
Na kraju drugog prošlogodišnjeg tromjesečja iznosio je 75,9 posto odnosno 297,18 milijardi kuna,
Najniži nivo javnog duga beležila je Estonija, od 18,5 posto. Slijede Bugarska i Luksemburg s 21,3 odnosno 23,8 posto.
