DUGO STE NA POSLU? Evo šta kaže nauka zašto to nije dobro

Danas sve više ljudi radi 50, 60, pa i 70 sati nedeljno, pretvarajući svoje kancelarije u drugi dom. Naši šefovi misle da ćemo, što duže radimo, obaviti više zadataka. Nauka kaže da je to netačno i da se najveća efikasnosti postiže kada ljudi rade četiri dana nedeljno, a tri dana odmaraju.

Brojni eksperimenti koje je sproveo K. Anders Erikson, jedan od najvećih stručnjaka za psihologiju rada, pokazali su da ljudi mogu samo 4 ili 5 sati dnevno da obavljaju produktivan rad.

ZAPOSLITE SE: Opštine i gradovi u SRBIJI zaposliće 889 radnika, a evo koji profili se traže

Nakon što njihove performanse dostignu najviši nivo, učinak postaje sve manji i ljudi na poslu postaju sve nezadovoljniji.

- Ako gurate ljude da rade duže od vremena tokom kojeg mogu da se maksimalno koncentrišu, verovatno ćete kod njih izazvati javljanje loših navika. Što je još gore, te loše navike bi mogle da dovedu do toga da se prošire i na period kada su ljudi inače produktivni - rekao je Erikson.

Menadžeri koji su skratili radnu nedelju zaposlenima na četiri dana dobili su zauzvrat bolji učinak radnika, njihovo veće lično i profesionalno zadobvoljstvo, kao i smanjeni broj radnika koji su odlazili iz firme.

Rajan Karson, izvršni direktor kompanije "Treehouse" uveo je radnu nedelju od 32 sata još 2006. godine. Od tada su njegovi zaposleni postali mnogo srećniji i produktivniji. Prema njegovim rečima, kompanija je danas veoma uspešna, njen godišnji prihod se meri milionima dolara i zaposleni su zadovoljni.

Sličnu priču ima i "Reusser Design", kompanija za razvoj internet softvera. Oni su prešli na sistem od četiri radna dana nedeljno 2013.

Rezultati ovih istraživanja i eksperimenata pokazuju da čak i mala preraspodela radnog vremena može imati ogromne koristi i za radnike i za kompanije.

U sred finansijske krize 2008. godine bivši guverner Jute Džon Hantsmen je implementirao plan da reorganizuje radnu nedelju. Skoro 75 odsto državnih radnika je prešlo na četvorodnevnu radnu nedelju ali je radilo 10 sati dnevno. Ovo rešenje ne samo da je smanjilo troškove grejanja, klime i struje u zgradama, već je doveo do rasta morala kod radnika. Ljudi su uživali u dodatnom slobodnom danu i bili su dodatno zadovoljni promenom, jer nisu putovali do posla i natrag usred saobraćajnog špica.

U Srbiji, nažalost, kao da nema hrabrosti za ovaj eksperiment, a poslodavci se pravdaju da nam je i ovako niska produktivnost.

Takav stav zastupa i Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, inače vlasnia tekstilnog preduzeća Modus. On tvrdi da su problem u ovom slučaju niska produktivnost radnika i tehnološka zaostalost Srbije.

PONOS: Srpski građevinci grade centar Moskve

- U ovim uslovima to je gotovo bezumno. Jedan od najvećih problema preduzetnika je ogromna stopa bolovanja do 30 dana. Zatim, produktivnost radnika u Srbiji niža je nego na Zapadu: dok je kod nas efektivna iskoristivost između četiri i po i pet sati, u Nemačkoj je sedam. Veliku prepreku predstavljala bi i tehnološka zaostalost naše zemlje – priča Knežević.

Sociolog Dušan Mojić smatra da bi uvođenje ove prakse u Srbiji izgledalo drugačije nego u drugim državama.

- Ne sumnjam da bi to dalo rezulate u nekim razvijenim zemljama, ali verujem da preduzetnici to ne bi prihvatili, već bi preovladao njihov stav “valjda ja znam bolje”. Kada je reč o radnicima, u odsustvu vremena sigurno je da bi im dobro došao jedan dan više da budu sa svojim porodicama. Međutim, u našim uslovima, verovatno bi većina ljudi taj dan iskoristila da dodatno zaradi nešto – ističe Mojić.

U Koloradu je kao eksperiment uvedena četvorodnevna školska nedelja za đake osnovnih škola. Kako se ispostavilo, učenici koji su išli četiri dana u školu imali su za 6 do 12 odsto bolje rezultate na testiranju od đaka koji su u školu išli pet dana nedeljno.

"Mislim da je ideja da će deca biti potpuno koncentrisana tokom svih časova u nedelji nerazumna", rekao je Erikson.