ZASAĐENO 600 HEKTARA! Duvan u Mačvi neće da bere niko: Koje rešenje nam preostaje?
2.300 nezaposlenih u obližnjem gradiću neće da beru duvan
Selo Uzveće u Mačvi je selo jedno od manjih u ovom kraju, ima nešto više od 350 kuća, ali je prestonica duvanske proizvodnje u Srbiji. Poljoprivrednici na sve manjim površinama seju pšenicu i kukuruz i svako četvrto domaćinstvo se posvetilo proizvodnji duvana. Ove godine su zasadili na 600 hektara, a pošto u selu nema sezonskih radnika, duvan su brali nadničari sa juga Srbije.
Najveći ekonomski pad od Drugog svetskog rata: Oporavak evrozone nesiguran
RAZLIKA U CENAMA I DO 50 ODSTO: Nije svejedno gde kupujete, limun jeftiniji u Beogradu nego u Valjevu
UKOLIKO IDETE NA RAZGOVOR ZA POSAO OVO MORATE ZNATI: Kandidat nikada ne treba da postavi ova TRI PITANJA
- Duvan se bere ručno od početka avgusta pa sve do ovih dana i bez sezonaca berba i sušenje ne bi mogli da se obave. U selu nema radne snage, malo je mladih i još manje onih koji hoće da rade, a domaćin sa 10 ili 15 hektara pod duvanom ne može da rizikuje kada je berba u pitanju - kažu u selu.
Zbog berbe duvana od jula do novembra ovo malo selu "okupira" više od 300 sezonskih radnika, od kojih oko 150 iz Preševa i Bujanovca. Oni u Mačvi zakupljuju prazne kuće i "pogađaju" posao sa domaćinima, a ne vraćaju dok posao ne završe.
Ekipe spretnih berača broje između pet i deset ljudi i plaćeni su po količini duvana koji za pet sati rada naberu. Uobičajena cena je 22.000 dinara za 320 kilograma, koliki je kapacitet manje sušare.
Aleksandar Firaunović je duvanom zasadio 15 hektara i sve su obrali berači iz Mačvanske Mitrovice koje poslednjih godina angažuje. On priča kako je berba izuzetno važan i samo naizgled jednostavan posao, pa se oslanja na iskusne radnike.
- Duvan može svako da bere, ali samo dobri berači onako kako treba i oni su najbitniji faktor u proizvodnji duvana. Od toga kako će se obaviti branje zavisi i proces sušenja listova duvana i na kraju kvalitet. Moraju da se beru samo zreli listovi i to određeni broj, ako se beru zelene liske to smanjuje kvalitet, a ramovi u koje se pakuje moraju da budu dobro napunjeni - kaže Firaunović.
Na duvanskim poljima u Mačvi ove godine je prvi put radio i jedan kombajn, ali pošto mašina ne može da bere donje liske, ne pakuje ih u ramove i ne ubacuje ih u sušaru, radna snaga je nezamenjiva.
- Ako narednih godina bude izraženiji problem angažovanja radnika u berbi, nabavka mašina za branje je neminovnost. To će, međutim, zahtevati i promenu tehnologije proizvodnje, od sadnje do sušenja - kaže Firaunović.
Uprkos velikim ulaganjima proizvodnja duvana je rentabilna, pa se sa povećanjem površina pod ovom kulturom uvećavaju i problemi sa radnom snagom. Zbog toga što od 2.300 nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje u Bogatiću duvan neće da bere skoro niko čak ni među 1.100 nezaposlenih koji nemaju kvalifikacije, "uvoz" sezonaca duvandžijama ostaje jedino rešenje.
