DVA GRADA U SRBIJI PRETEKLA BEOGRAD PA RASTU CENE KVADRATA! Evo šta tačno pokazuje novi izveštaj
Trend rasta cena na tržištu nekretnina se nastavio i ove godine, i u januaru se, nasuprot popularnom mišljenju da je tržište u prestonici neprikosnoveno, pojavilo nekoliko lokacija koje su po stopi rasta cena prestigle Beograd.
Prema novim podacima, od početka godine najveće poskupljenje kvadrata u Srbiji je zabeleženo u Novom Sadu. Tačnije, u naselju Podbara cene kvadrata su u januaru porasle za 8,01 odsto, te se tamo kvadrat u proseku prodavao za 1.847 evra (što je i najskuplji kvadrat trenutno u Novom Sadu). Na drugom mestu se našao Bulevar Nemanjića u Nišu, gde je prosečna cena porasla za 7,14 odsto i iznosi okruglo 1.500 evra.
MESEČNA ZARADA I DO 100 HILJADA DINARA: Potražnja za njima je OGROMNA, a radnika je sve manje
20.000 EVRA OD DRŽAVE DOBIJAJU I SAMOHRANE MAJKE: Objavljeni detalji pomoći, postoji samo JEDNO OGRANIČENJE
ZBOG OVIH UREĐAJA VAM JE RAČUN ZA STRUJU TAKO VELIKI! Evo na koji način možete da uštedite
Kako ekspanzija tržišta nekretnina traje već skoro dve godine, i cene kvadrata su dostgile nivoe koji su bili teško zamislivi pre pandemije, pažnja učesnika na tržištu je u proteklih nekoliko meseci isključivo usmerena na održivost ovakvog rasta. Dok deo stručne javnosti ističe da faktori koji su pokrenuli trend (povećanja potražnja, povoljni uslovi finansiranja, investiranje u nekretnine usled manjka drugih opcija...) i dalje aktuelni i da će u krajnjem slučaju doći do stabilizacije cena, iz Evropske centralne banke ističu da ono sa sobom nosi i određeni rizik po privredu u celini.
Beograd
Ubedljivo najskuplji kvadrat u Srbiji je i dalje u centru Beograda, koji je u januaru porastao za 1,11 odsto i tako se popeo na nivo od 2.633 evra. Na drugom mestu u Beogradu, ali i Srbiji, je Vračar gde su prosečne cene rasle 0,96 odsto i trenutno iznose 2.524 evra.
Na Novom Beogradu, kvadrat je prebacio 2.000 evra. U januaru je rastao 2,25 odsto i prosečna cena je 2.045 evra. Na Paliluli cena kvadrata je ostala nepromenjena, tačno 2.000 evra. Kvadrati na Voždovcu su u januaru takođe skuplji, u proseku oko 1,48 odsto, što znači da je prosečna cena kvadrata u januaru bila 1.992 evra.
Jedini pad u januaru u Beogradu je zabeležen u Mirijevu. Tamo je prosečna cena kvadrata 1.309 evra, što znači da je za mesec dana manja za 0,15 odsto.
Novi Sad
Prema analizi oglasa na portalu Nekretnine.rs, ubedljivo najveći rast cena u januaru je zabeležen u Novom Sadu. U naselju Podbara, cena se popela za 8,01 odsto na nivo od 1.847 evra po kvadratu. Druga najveća zabeležena stopa rasta cena nekretnina u Novom Sadu je zabeležena u centru, gde je cena rasla 3,77 odsto i gde se kvadrat u januaru 2022. godine cenio 1.818 evra.
U Novom naselju je zabeležna prosečna cena od 1.568 evra, što znači da je cena rasla 1,49 odsto.
Drugi pad cena kvadrata koji je zabeležen u Grbavici, i to od okruglo 2 odsto čime se prosečna cena spustila na 1.766 evra.
Niš
Nije prvi put da se u proteklih godinu i kusur dana Niš u izveštaju pojavljuje kao jedan od gradova gde je cena kvadrata najviše rasla. Tako je u Bulevaru Nemanjića u januaru kvadrat poskupeo za 7,14 odsto i tamo prosečna cena iznosi 1.500 evra.
Znatno manji rast je ostvaren u naselju Pantelej, od 0,49 odsto, gde prosečan kvadrat vredi 1.035 evra, dok na Paliluli prosečan kvadrat iznosi 1.193 evra, što znači da je cena rasla 0,59 odsto između decembra i januara.
Kvadrati u Durlanu su ostali nepromenjeni, u proseku 1.155 evra.
Kragujevac i Pančevo
U Kragujevcu se takođe nastavio rast cena kvadrata. Zabeležena je stopa rasta od 1,29 odsto i prosečna cena je 861 evro. U Pančevu doduše nije bilo promena cena kvadrata i on iznosi 1.100 evra.
ECB zabrinuta
U nedavno objavljenom saopštenju, supervizori ECB navode da su komercijalne i stambene nekretnine postale razlog za zabrinutost, i jedan od izvora ranjivosti banaka u Evropi. Kako stoji u saopštenju ECB, srednjoročni rizici korekcije cena najviše nastavljaju da rastu u sektoru stambenih kredita, uz znake potencijalne precenjenosti stanova kao i povećanja zaduženosti stanovništva.
Izloženost banaka riziku od komercijalnih nekretnina čini oko 8,0 odsto ukupnih kredita banaka i preko 20 odsto njihovih korporativnih kredita, saopštila je ECB.
