EVROPSKI EKONOMSKI "MOTOR" NA IZDAHU SNAGE: Nemačka u kandžama inflacije - slabost se proširila celom privredom
I najjača evropska ekonomija je u "kandžama" inflacije, dok traju problemi sa zalihama gasa i rastućim cenama hrane
Najveća evropska privreda prolazi kroz seriju ekonomskih šokova. Dosadašnji ekonomski "motor" Starog kontinenta, čini se da postaje njegova najslabija karika. To je ove nedelje javno priznao i ministar finansija Kristijan Lindner.
SAKLING PRVI PUT PROBAO SRPSKA VINA: Veliki uspeh za našu zemlju, otvorena vrata kod najuticajnijeg ocenjivača vina (FOTO)
Usvojena inicijativa PKS: Izvoz suncokretovog ulja bez ograničenja
VEĆE RATE! Još jedno poskupljenje - odnosi se na dinarske kredite: Evo koliko će sada koštati
Kako prenosi Financial Times, on je ekonomske perspektive Nemačke ocenio "krhkima", što i ne čudi, jer su prognoze rasta BDP-a srezane naniže, a rastuće cene hrane i energenata sve više remete život Nemaca, piše Poslovni dnevnik.
Slabost u svim sektorima
Uz rastuću stopu inflacije, ne prestaju ni problemi sa lancima snabdevanja, što uz slabiju svetsku potražnju snažno utiče i na industriju, koja je stub nemačke privrede.
- Ono što je najviše zabrinjavajuće jeste to kako se slabost proširila celom privredom - ističe za FT Klemens Fust, čelnik ekonomskog instituta Ifo. "U ranijim ekonomskim krizama, sektor usluga bio je u problemima, ali se industrija oporavljala, i obratno. Međutim, sada vidimo probleme u svim sektorima", pojašnjava Fust.
Analitičari sve više govore kako je ekonomski "motor" evrozone postao slaba karika. Prema podacima tamošnje statističke kancelarije, Destatisa, između prvog i drugog kvartala privreda je stagnirala, dok je grupa država koje koriste evro zabeležila rast BDP-a od 0,7 posto.
Da mnogo toga "ne štima" u nemačkoj privredi govori i činjenica da je Međunarodni monetarni fond (MMF) prošlog meseca smanjio procenu rasta za 2023, za čak 1,9 postotnih bodova, na 0,8 posto. Radi se o najvećem smanjenju MMF-ovih procena od svih država koje prati.
Nemačka privreda je sada toliko oslabila da se mnogi pribojavaju kako će uskoro i zvanično "uroniti" u recesiju, definisanu kao dva uzastopna kvartala pada vrednosti privrede.
Pesimisti posebno ukazuju na previše nizak nivo Rajne, što utiče na promet robe u industrijskom srcu Nemačke. Dodatno, tu su i najnovije tenzije između Kine i Tajvana, ali i mogućnost slabljenja globalne privrede, što je uvek problem za izvozno orijentisana nemačka preduzeća.
Dok Italija, Francuska i Španija uživaju u višem ekonomskom rastu od očekivanog, zahvaljujući dobroj turističkoj sezoni, nemački maloprodajni sektor više se oslanja na domaću potražnju; ali, maloprodaja je u junu pala 8,8 posto na godišnjem nivou, što je najveći zabeleženi pad od 1994. godine.
Profesorka ekonomije na univerzitetu Ludwig Maximilian u Minhenu, Monika Šnicer, kaže da se potrošači osećaju nesigurno, te da im je rečeno da štede novac za veće račune za struju i gas. To je, navodi, dovelo do pada potrošnje.
Vodeće nemačko udruženje poslodavaca, BDI, prošlog meseca je objavilo kako je recesija sve verovatnija. Monika Šnicer ističe kako mnogo zavisi od toga hoće li Rusija u potpunosti prekinuti isporuku gasa, te od toga da li će Peking opet početi da zatvara luke i fabrike, zbog korone.
Ima i optimista
- Ako uspemo da se provučemo kroz to, a stvari se ne pogoršaju u SAD i Kini, mogli smo da izbegnemo recesiju, ali ne možemo očekivati značajan uzlet - ocenila je ova profesorka.
Veći problem od poremećenih lanaca snabdevanja trenutno predstavlja skok cena energenata.
Hans Jurgen Kerkhof, predsednik nemačke federacije proizvođača čelika, kaže da su troškovi tog sektora porasli za 7 milijardi evra u odnosu na 2021. godinu, ponajviše zbog skupog gasa i električne energije. Vladin plan o uvođenju poreza za velike potrošače gasa, taj trošak će da poveća za još milijardu evra.
Ipak, jedan deo ekonomista nešto optimističnije gleda na sadašnju situaciju i tvrdi kako se vidi "svetlo na kraju tunela". Iako su industrijske narudžbine u junu pale za 0,4 posto – peti uzastopni mesec kako se beleži smanjenje – i manje su za 9 posto nego u istom lanjskom periodu, Nils Jansen ističe kako "pune knjige narudžbina govore da recesije neće biti".
To će nemačkim kompanijama dati mogućnost da ubrzaju proizvodnju, čak i ako broj novih narudžbina počne da opada ili bude stagnirao, dodaje Jansen.
Zanimljivo, nemačka vlada nije naročito zabrinuta zbog opadajućih ekonomskih pokazatelja. "Mnogi čelnici kompanija nam govore da imaju posla za iduće dve godine, čak i ako ne dobiju nijednu novu narudžbinu", tvrdi jedan zvaničnik nemačke vlade, koji je želeo da ostane anomiman.
U Berlinu ocenjuju kako je mogućnost recesije i dalje "na stolu", ali će verovatno biti "meka".
