Građani Srbije ne žive u strahu od poskupljenja: Inflacija najniža u poslednjih 50 godina

U Republici Srbiji, kroz snažne ekonomske reforme, ostvaren je cilj da se stopa inflacije, uprkos otežavajućim faktorima usled pandemije koronavirusa, održi na rekordno niskom nivou. Inflacija u Republici Srbiji najniža je u poslednjih 50 godina, a obezbeđena je i cenovna stabilnost na zdravim osnovama. 

Tokom proteklih nekoliko godina rast potrošačkih cena kretao se oko prosečnih 2 odsto međugodišnje, što je ujedno i najniži nivo inflacije od kada se cene slobodno formiraju. Pre toga, na sličnom nivou bila je samo krajem pedesetih godina prošlog veka, u bitno drugačijim društveno-političkim okolnostima.

Zahvaljujući cenovnoj stabilnosti, naši građani imaju sigurnost i predvidivost na putu ka boljem životnom standardu. U uslovima niske i predvidive inflacije privreda posluje sigurnije i bolje, što znači da je aktivan snažan rast investicija i zaposlenosti u privatnom sektoru. Republički zavod za statistiku navodi da je međugodišnja inflacija u Srbiji u 2020. godini iznosila 1,3%, dok je 2011. godine, prilikom dolaska na vlast Srpske napredne stranke, bila čak 11 odsto. 

Rizici iz međunarodnog okruženja i dalje su prisutni, ali srpska ekonomija uprkos tim problemima nastavlja da raste brže od inicijalnih očekivanja, a tome je u velikoj meri doprinelo pravovremeno  donošenje sveobuhvatnog paketa dobro odmerenih mera monetarne i fiskalne politike odmah na početku pandemije.

Inflatorni pritisci ostali su niski po osnovu troškova, zadržani su niski troškovi u proizvodnji hrane i obezbeđena je relativna stabilnost deviznog kursa. I pored nastavka rasta zarada i zaposlenosti u većini delatnosti, niski su ostali i pritisci na strani tražnje, o čemu svedoči kretanje bazne inflacija na niskom i stabilnom nivou. Predikcija Narodne banke Srbije jeste da će se inflacija postepeno kretati ka centralnoj vrednosti od 3 odsto za kraj 2021. godine, ali će svakako ostati ispod tog praga i u 2022. godini. Ovu informaciju potvrdio je i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da će inflacija u Srbiji na kraju ove godine biti 3 do 3,2 odsto, a takvu stopu inflacije niko u Evropi nema, kao i da je retko čija manja od 5 odsto.

Niska i stabilna inflacija u uslovima pandemije omogućava da država nastavi da pruža podršku privrednom oporavku i omogući građanima dalji rast životnog standarda. Cene osnovnih namirnica širom sveta su proteklih meseci uvećane u proseku za trećinu u odnosu na prošlu godinu. U skladu sa tim, kako naši građani ne bi živeli u strahu od poskupljenja, Vlada Srbije donela je odluku da ograniči cene osnovnih životnih namirnica: šećera kristala, brašna T- 400, jestivog suncokretovog ulja, svinjskog mesa (but) i UHT mleka sa 2,8 procenata mlečne masti, tako da one ne prelaze nivo cena koje su bile 15. novembra 2021. godine. 

Ograničenje cena utvrđeno je kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu. Srbija u robnim rezervama ima dovoljno brašna, šećera, kukuruza, junećeg mesa i svinjskog mesa. Trenutno je u zalihama skladišteno 130.000 tona brašna, 539.000 kilograma junetine, a tovnih svinja oko 1,4 miliona, a dovoljno je i rezervi nafte i lekova. 

Opšti rast cena na globalnom nivou, lakše je izbeći uz ekonomski patriotizam i naviku građana da kupuju domaće, ali i uz blagovremene mere Vlade. Građani ne moraju da brinu da li će imati novca da kupe osnovne namirnice, jer je njihova cena u ovom trenutku zagarantovana i neće nekontrolisano rasti mimo rasta životnog standarda građana. 

Srbija je sada, uprkos pandemiji, znatno bolje pripremljena za izazove s kojima se suočavamo na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, uključujući normalizaciju monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Znatno poboljšanje tekućeg računa platnog bilansa i fiskalne pozicije države koje je postignuto u prethodnim godinama nije narušeno ni sada. Prevedeno na prost jezik, Srbija održava stabilnu stopu inflacije i cene, a životni standard građana raste, ne urušava se. 

Činjenica je da država ne može da utiče na spoljne udare i potrese na tržištu, poput zastoja u snabdevanju u glavnim svetskim lukama, nagle promene cene nafte i gasa i tome slično. Ipak, država se i pored svih tih nepredvidivih momenata trudi da aktivno utiče na to da se ne stvore uslovi koji vode ka trajnom ubrzanju inflacije, kao i da se ne dozvoli prelivanje rasta cena hrane i energenata na baznu inflaciju, kakav je bio slučaj u našoj zemlji pre 2012. godine. Posebna pažnja posvećena je održavanju stabilnosti deviznog kursa, jer je stabilnost dinara ključni faktor niske inflacije koja u ovom trenutku iznosi nešto iznad 2 odsto, dok je u drugim zemljama u razvoju ona na mnogo višem nivou. 

Prema zvaničnim predviđanjima Narodne banke Srbije stopa inflacije će se kretati u granicama postavljenih ciljeva, a to je u rasponu od 3 ± 1,5 odsto. Finansijski sektor očekuje da će inflacija u oktobru 2022. godine iznositi 4,0%, dok privrednici očekuju inflaciju na centralnoj vrednosti cilja Narodne banke Srbije od 3,0%. Kada je reč o inflacionim očekivanjima za dve i tri godine unapred, ona se kod finansijskog sektora kreću oko centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije od 3,0%, dok su očekivanja privrednika nešto niža i iznose 2,5% za dve godine unapred i 2,0% za tri godine unapred.

Srbija će u 2022. godinu ući kao "najbolja u Evropi" sa kumulativnih 6,7 odsto ekonomskog rasta i sa oko 50 odsto učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu. 

Niska inflacija omogućava građanima da mirno i spokojno žive bez straha da će se devizni kurs urušiti, da će se cene "vinuti u nebesa", kao i da će se nastaviti sa rastom plata i penzija, kao i da će životni standard biti iz godine u godinu na sve višem nivou.