Šta se dešava u Briselu: Pregovori oko paketa za oporavak pokazuju stare podele u EU?
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže da je pokušaj da se postigne dogovor oko paketa za ekonomski oporavak Evropske unije od posledica krize usled pandemije koronavirusa do sada najveći test za Uniju.
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku smatra da neuspešni pokušaji da se dođe do dogovora pokazuje da u okviru Evropske unije još uvek postoje stare podele.
MUKA UDARILA NA SRPSKE VOĆARE! Milosavljevići ostali bez roda, a župski vinogradi ove godine "pričaju tužne priče"
"DOLARU SE LOŠE PIŠE" Mračne prognoze analitičara za američku valutu
VELIKE PROMENE U OTPLATI KREDITA! Pogledajte računicu na primeru od 500.000 dinara i koliko ćete uštedeti
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku smatra da neuspešni pokušaji da se dođe do dogovora pokazuje da u okviru Evropske unije još uvek postoje stare podele.
- Prvi pravi test za Uniju je bilo izbijanje pandemije, kada smo videli da se Evropska komisija u početku nije baš najbolje snašla, pa su nakon toga podmazali točkove i krenuli da rade. Ovo jeste do sada najveći test koji pokazuje kako još uvek postoje te stare podele između severa i juga, zapada i istoka, odnosno starih i novih zemalja članica i da će biti jako teško da se prevaziđu - objašnjava Grubješićeva.
Kaže da postoji još jedan način da se dođe do dogovra ako se kompromis ne postigne, a to je mehanizam unapređene saradnje sa zemljama članicama, gde bi bez "štedljive četvorke", druge zemlje pokušale da postignu dogovor.
- Mislim da se tome ipak neće pribeći jer bi produbilo sve te razlike koje postoje - navodi Grubješićeva.
Suzana Grubješić stiče da je poznat stav Holandije da se daje što više zajmova, a što manje bespovratrnih sredstava.
- Italija i Španija su već dovoljno zadužene i prezadužene. Njima svakako ne odgovara da dobiju kredite. Čak je holandski premijer Rute rekao da moraju najpre da sprovedu reforme poput tržišta rada i penzionih fondova da bi mogli ponovo da računaju na ta sredstva - kaže Grubješićeva.
Ističe da Mađarsku i Poljsku uslovljavaju reformama u oblasti vladavine prava i da će biti veoma teško postići sporazum.
- Nemačka opet pokazuje liderstvo i od nje se očekuje da pokreen čitavu evropsku privredu. Angela Merkel se pokazuje kao jedan od najvećih lidera u istoriji Evropske unije na način na koji je vodila Nemačku i Evropsku uniju kroz pandemiju - smatra Grubješićeva.
Ističe da ne veruje u altruizam, ali da je u interesu Nemačke i Francuske da se privreda što pre pokrene.
- Taj dvojac nam u praksi pokazuje kako izgleda Evropska unija sa dve vodeće zemlje, ali i sa ovim državama koje zovu štedljive i škrtice, a koje su za racionalnije trošenje sredstava - ističe Grubješićeva.
Naglašava da Srbija, u svakom slučaju, može samo da sračuna koliko gubi jer još uvek nije članica Evropske unije, te da susedna Hrvatska računa na 20 milijardi evra iz korona fonda, što je dvostruko više nego što je dobila za proteklih sedam godina, koliko je članica Evropske unije.
Nevolje u komšijskom dvorištu! Hrvatska privreda pred kolapsom: Umesto profita i rasta, pljušte otkazi!
RADNICI FIJATA OD SUTRA NA PLAĆENOM ODSUSTVU: Primaće naknadu od 65 odsto zarade
HARVARD POTVRDIO EKONOMSKU MOĆ SRBIJE: Do 2028. ćemo se brže razvijati od regiona, ali i od nekih članica EU
SRBI IPAK MOGU U GRČKU! Devet načina da već sutra jedete giros na plažama sunčane Helade
Nastavak samita O BUDŽETU EU u Briselu: Na stolu "paket" vredan 1.824 milijarde evra
