HLADAN TUŠ ZA HRVATE: Blumberg im saopštio tužnu istinu, podaci nisu nimalo ohrabrujući!
Ta činjenica očekivano je izazvala salvu reakcija i zgražavanja
Island je najbolji po produktivnosti, a Slovenija osma po dodatoj vrednosti u proizvodnji.
Gotovo da ne prođe nedelja da se u hrvatskoj javnosti ne prezentuju rezultati nekog globalnog indeksa, pa onda na osnovu tih rezultata izvlače zaključci o stanju domaće ekonomije i društva uopšteno.
Skorašnji primjer takve prakse bila je objava godišnjeg izveštaja Indeksa percepcije korupcije svetske organizacije Transparency International gde je Hrvatska zabeležila rejting od skromnih 47 bodova, čime se plasirala ispod država poput Jordana i Ruande.
SRPSKI TURISTI POHRLILI NA SKIJANJE: Kapaciteti na planinama za praznike popunjeni
KOMŠIJE U VELIKOM PROBLEMU: Čak 64 odsto manje turista ih posetilo tokom prethodne godine
OD BRZEĆA DO VRHA KOPAONIKA ZA 15 MINUTA: Brnabić otvorila novu gondolu koja daje optimizam za brzi oporavak turizma
Ta činjenica očekivano je izazvala salvu reakcija i zgražavanja činjenicom da je Hrvatska korumpiranija od subsaharske države koja je pre manje od tri decenije bila poprište najgore forme genocida u skorijoj istoriji sveta.
Takva tumačenja ipak su bila preterana, barem utoliko što spomenuto istraživanje i nije pretendovalo da meri nivo korupcije, već nivo percepcije korupcije, piše hrvatski Jutarnji list.
S druge strane, samo poređenje hrvatskog skora s izmerenom percepcijom korupcije u razvijenim zapadnoevropskim državama zaista je indikator koji ukazuje kako je korupcija tu dosta ozbiljniji problem. Dakle, kompozitne indekse treba znati čitati. Sličnih primera ima bezbroj.
Kada bismo se bezrezervno vodili finalnom rang-listom legendarnog (ili možda notornog) Doing business istraživanja Svetske banke, mogli bismo doći do zaključka da je privrednicima lakše da posluju u Severnoj Makedoniji nego u Nemačkoj i Irskoj, u Kazahstanu nego u Austriji, u Azerbejdžanu nego u Švajcarskoj, a u već opevanoj Ruandi nego u Holandiji.
Pa da je i hrvatskim preduzetnicima poslovanje jednostavnije nego njihovim kolegama u Italiji i Luksemburgu. Uzrok tih čudnovatih diskrapancija često je u samoj metodologiji indeksa, matematičkoj formuli prema kojoj se pojedine komponente zbrajaju u izračunu finalnog skora.
Upravo zato, ponekad će izniman rezultat u jednoj kategoriji koja se meri nekoj državi omogućiti da uprkos mediokritetskim ocenama u svemu ostalom uzleti u ukupnom poretku, a ponekad će izvrsnost u jednom polju ostati metodološki "zakopana" u finalnom zbroju.
A pitanje je onda i ponderiranja - vrednovanja koliko je svaka komponenta važna ukupnom skoru. Na primer, kada neupućeni čitatelj pročita da Hrvatska zauzima 20 mesto među 28 država članica Evropske unije u Indeksu privredne i društvene digitalizacije (DESI), mogao bi pomisliti kako tu ipak stoje bolje od njihove generalne ekonomsko-razvojne pozicije u Uniji.
Ipak, kad se taj skor dekomponuje, ispada da je većina blago ili značajno ispodprosečnih rezultata po nizu kategorija merenja napredovanja digitalizacije u Hrvatskoj znatno poboljšan najboljim skorom u celoj EU po procentu građana koji konzumiraju vesti na internetu.
Kako je ta činjenica de facto isključivo posledica kamikaze strategije medijskih izdavača koji ceo svoj sadržaj iz plaćenih štampanih proizvoda besplatno objavljuju na internetu, valja se zapitati koliko je onda to realni pokazatelj napretka digitalizacije u Hrvatskoj. Takvih primera ima mnogo, no - uvažavajući sve zamke kompozitnih indeksa - mora se primetiti kako već duže vreme nije viđen tako - za Hrvatsku - depresivan indeks poput novog izdanja Bloomberg Innovation Index-a, godišnjeg istraživanja koje meri inovativnost 60-ak najvažnijih svetskih država.
U ovogodišnjem izdanju tog istraživanja na tron se nakon jednogodišnje pauze vratila Južna Koreja, dok je iz hrvatske perspektive najvažnija informacija da je od deset najinovativnijih svetskih država sedam država članica Evropske unije.
A još šest ih je među najboljih 25. Hrvatska, pak, smeštena je na 45. poziciju (od 60), dva mesta niže nego lani, iako uz nešto viši ukupni skor. Inicijalni zaključak, a koji je često vidljiv u raznim drugim uporednim istraživanjima, jeste da Hrvatska zastaje jer presporo napreduje u odnosu na druge zemlje.
Ipak, puno gori zaključak može se iščitati detaljnijom analizom komponenti samog indeksa. Blumbergov indeks tako se sastoji od ovih sedam tematskih područja: intenzitet ulaganja u istraživanje i razvoj, dodata vrednost u proizvodnji, produktivnost, brojnost visokotehnoloških poduzeća, efikasnost visokog obrazovanja, brojnost istraživača i aktivnost u prijavi patenata.
Većina evropskih država, pa čak i one čiji ukupni skor nije bitno veći od hrvatskog, u jednoj od tih kategorija beleže rezultat među 10 najboljih. Češka je četvrta, a Slovenija je osma na svetu po dodatoj vrednosti u proizvodnji. Island je najbolji na svetu po produktivnosti, a peti po brojnosti istraživača.
Litvanija je druga, Portugal treći, a Estonija osma po efikasnosti visokog obrazovanja. Rumunija je 22. država sveta po brojnosti visokotehnoloških firmi. A Hrvatska? Tužni zaključak jeste da Hrvatska danas ni u jednom indikatoru inovativnosti ne spada među 30 najboljih u svetu, piše ovaj hrvatski medij.
Najbolji relativni rejting imaju baš u visokom obrazovanju gde su 33., ali za razumevanje konteksta i tu treba naglasiti kako je hrvatski visokoškolski sistem ocenjen lošijim od onih u Alžiru i Saudijskoj Arabiji. Po kriterijumima patentne aktivnosti i brojnosti visokotehnoloških firmi nisu ni u 50 najboljih.
Inovativnost je, dakle, u Hrvatskoj umrla, i nema ni jednog segmenta društvene aktivnosti koji je od toga izuzet. No, je li im zapravo trebao komplikovani kompozitni indeks da spoznaju tu tužnu istinu, pitaju se na kraju teksta Jutarnjeg lista.
