"HLEB BI SADA TREBALO DA KOŠTA MNOGO VIŠE" Evo koliko će vekna od danas biti skuplja u Srbiji
Zbog poskupljenja sirovina i energenata na svetskom tržištu rastu i cene hrane. U proteklih godinu dana ona je poskupela više od 30 odsto.
Vekna hleba "sava" naredna tri meseca neće moći da bude skuplja od 49 dinara. Bez intervencije države koštao bi do 65 dinara, kažu pekari. Stručnjaci ističu da je čitav svet suočen sa poskupljenjima i da bi i u Srbiji bila daleko veća da nismo agrarna zemlja, i da država ne koristi i mogućnost ograničenja cena osnovnih životnih namirnica.
EVO KOLIKO ĆE SRBIJA PLAĆATI RUSKI GAS: Postoje dva moguća scenarija, čeka se ključni momenat u pregovorima
DRŽAVA PONOVO DELI NOVAC? Velike povišice očekuju PENZIONERE, a evo i kada stiže NOVIH 100 evra za mlade
EVO KOLIKO DANAS KOŠTA GORIVO: Litar dizela je drastično pojeftinio, a cena će biti JOŠ POVOLJNIJA
Zbog poskupljenja sirovina i energenata na svetskom tržištu rastu i cene hrane. U proteklih godinu dana ona je poskupela više od 30 odsto.
Da bi sprečila veće poskupljenje hleba država je odredila najveću prodajnu cenu hleba "sava". U naredna tri meseca biće tri dinara viša nego do sada.
Zoran Pralica iz Unije pekara Srbije rekao je da je realna cena hleba sa sadašnjom cenom pšenice, koja je sa 35 dinara u ovom momentu skočila na 41 dinar, između 60 i 65 dinara.
- Ovako ova korekcija cene hleba sa novom uredbom sa 46 na 49 dinara, uz pomoć brašna koje ćemo dobiti iz robnih rezervi, je nešto što je trenutno. Ako se ovaj rat nastavi a nema indicija da se skoro zaustavi, na jesen mogu da nas očekuju ponovo nove turbulentne cene, tako da ćemo mi ponovo morati da branimo cenu hleba sa intervencijom države - kaže Zoran Pralica.
Odluka države da ograniči cene osnovnih životnih namirnica je dobra s obzirom na okolnosti u celom svetu, kažu stručnjaci.
Ističu da poskupljenja ne mogu da nas zaobiđu, ali da su manja nego u nekim razvijenijim zemljama. Mnogima to ne deluje tako, jer je učešće hrane u kućnom budžetu kod nas oko 40 posto, a u Evropskoj uniji između 12 i 17 posto.
- Кod nas svako pomeranje cena naviše, stvara psihozu, inflatorno deluje. Taj udar visokih cena hrane najviše osećaju siromašne zemlje i zemlje u razvoju kojima mi pripadamo, ali kod nas je taj udar nešto slabiji, jer smo mi agrarna zemlja, imamo dovoljno hrane i nekako ćemo to lakše podneti - kaže Milan Prostran, agroekonomista.
Na rast cena veliki uticaj imaju i sukobi u Ukrajini, i blokada izvoza žitarica iz te zemlje. Na berzama u Čikagu i Parizu pšenica i kukuruz dostižu najvišu cenu u poslednjih 10 godina. Slično je i kod nas, iako je rast na Produktnoj berzi nešto niži od svetskog i evropskog proseka.
- Cena pšenice je 40 dinara za kilogram bez PDV-a, to je istorijski maksimum, kukuruz je na 34 dinara bez poreza. Soja se primirila, bila je 84 dinara, sada je 82-82,7 dinara. Novim rodom pšenice se trgovalo po 37,5 dinara bez PDV-a, što je izuzetno visoka cena za ovo doba godine i to već nagoveštava da se ne očejuje niža cena, već se očekuje se dalji trend visokih cena žitarica i uljarica na svetskom tržištu - kaže Miloš Janjić, direktor Produktne berze.
Do žetve pšenice još su dva meseca. Ona je trenutno, kažu stručnjaci, niska, tek formira rod i kiša joj je preko potrebna. Zbog suše niži prinosi se mogu očekivati u Americi, Indiji, Zapadnoj Evropi, što će svakako uticati na cenu pšenice.
