IZVEŠTAJ ITALIJANSKE BANKE: Srbiji se predviđa novi ekonomski rast!
U izveštaju se navodi da će neki od pokretača rasta naše zemlje biti potrošnja i investicije.
Italijanska bankarska grupa UniKredit (UniCredit) povećala je prognozu rasta Srbije na 7,0 procenata za 2021. godinu sa ranije predviđanih 4,2 posto, u svom novom izveštaju o ekonomskim izgledima za Centralnu i Istočnu Evropu i Zapadni Balkan.
RODITELJ KOJI IZDRŽAVA DECU PLAĆAO BI MANJI POREZ NEGO SAMAC: Šta donose predlozi reforme oporezivanja dohotka?
GRAĐANI, PRIPREMITE NOVČANIKE! REPUBLIČKE TAKSE SKUPLJE OD 1. JULA: Neke poskupele deset, a neke 15.000 dinara
OTVOREN KONKURS ZA KUPOVINU KUĆA NA SELU: Koliko para ćete dobiti od države i gde možete kupiti kuću za taj iznos?
Za 2022. godinu, UniKredit procenjuje da će rast Srbije iznositi 4,5 procenata.
Jačanje potrošnje će, prema UniKreditu, biti podržano povećanjem plata i penzija; dosadašnjim ograničenim rastom nezaposlenosti, novim merama podrške za zaposlene, i porastom potražnje domaćinstava, koja je bila prigušena tokom pandemije, jer će domaćinstva verovatno manje štedeti.
Dodaje se da Vlada Srbija planira da poveća plate u javnom sektoru za 6,5 posto, penzije za 5,9 procenata i minimalnu zaradu za 6,6 odsto, što će ojačati prihode domaćinstava.
U dokumentu se procenjuje da bi veći stvarni prinosi, u odnosu na većinu zemalja u regionu, kao i stabilnost srpske valute, mogli da podrže investiranje u državne obveznice Republike Srbije.
Investicije će, ističe italijanska banka, biti glavni pokretač rasta.
U tom konktestu se napominje da, prema budžetu za 2021. godinu, Vlada Srbije planira da uloži 430 milijardi dinara, ili 7,5 posto BDP-a, uglavnom u infrastrukturne projekte, što je porast od 45 procenata u odnosu na 2020. godinu. Dodaje se da bi to moglo da doprinese porastu BDP-a za preko dva poena.
Privatne investicije će takođe doprineti rastu, vođene oporavkom izvoza i jačanjem poverenja u drugom delu godine, niskim kamatnim stopama i kroz dve nove garantne šeme, ocenjuje UniKredit.
U izveštaju se navodi da će i neto izvoz dati pozitivan doprinos rastu BDP-a.
Takođe se konstatuje da je u junu odobren novi dvogodišnji savetodavni aranžman MMF-a.
- To je novi instrument za koordinaciju politike i samim tim bez finansiranja; umesto toga, fokusira se na strukturne reforme i učvršćiivanje okvira fiskalne politike - objašnjava se u dokumentu i ocenjuje da taj sporazum jača posvećenost Srbije reformama i makrofinansijsku stabilnost zemlje, što će, kako se ocenjuje, strani investitori pozdraviti.
Pored toga, kako se napominje, taj sporazum bi mogao da obezbedi brz pristup finansiranju MMF-a ako to Srbiji bude potrebno.
Kada je reč o privrednom rastu u 2022. godini, UniKredit očekuje da će on iznositi 4,5 posto i da će biti podržan domaćom potražnjom i daljim oporavkom glavnih srpskih trgovinskih partnera.
Ova banka, takođe, procenjuje da će bi budžetski deficit iduće godine mogao da se smanji na 3,0 posto BDP-a, što bi rezultiralo i padom udela državnog duga u BDP-u, koji je već blago opao.
Ekonomije Centralne i Istočne Evrope zabeležiće ove godine rast od oko 5,0 odsto, a u 2022. godini od 4,5 posto, nakon prošlogodišnjeg pada od 4,1 procenat, a sličan tempo rasta se očekuje i na Zapadnom Balkanu, vođen uglavnom Srbijom, najvećom ekonomijom u regionu, navodi se u izveštaju.
Ekonomiije Mađarske, Poljske, Rumunije i Srbije vraćaju se na predpandemijski nivo rasta već 2021. godine, dok će ostale zemlje dostići prethodni nivo tek u 2022, zaključuje UniKredit banka.