Javni dug Srbije PADA velikom brzinom: 2015. je bio 74,7 odsto BDP-a, a danas je 63,6
Sva državna zaduženja ne bi smela da budu veća od 45 odsto BDP-a
Javni dug Srbije pada velikom brzinom, ocenila je globalna bonitetna kuća „Dan i Bredstrit” (DB) u najnovijem „Izveštaju o međunarodnom riziku i efikasnosti plaćanja prema inostranstvu”.
Pročitajte i:
Sa nivoa od 74,7 odsto BDP-a u 2015. godini, javni dug Srbije pao je na 63,6 procenata na kraju 2017. godine, što je navelo rejting agenciju „Fič” da podigne kreditni rejting Srbije sa BB minus na BB, napominje se u pomenutom izveštaju prema saopštenju kompanije „Bisnode”, ekskluzivnog zastupnika te bonitetne kuće u Srbiji.
- To je rezultat dva glavna faktora. Prvi je uspeh vladinih mera štednje, što je smanjilo budžetski deficit sa 6,3 odsto BDP-a u 2014. godini na samo 0,2 odsto u 2016. i 2017. godini. Drugi faktor je nedavno jačanje dinara, što je smanjilo dug u stranoj valuti izraženo u dinarima. Oko 65 odsto ukupnog srpskog javnog duga je u stranoj valuti. Padom duga i cene servisiranja duga, smanjuje se i rizik finansijske krize u nekom budućem trenutku - ocenjuje „Dan i Bredstrit”.
Po ovdašnjoj pravnoj regulativi Srbija je prezadužena zemlja. Jer, po Zakonu o javnom dugu, sva državna zaduženja ne bi smela da budu veća od 45 odsto BDP-a. Prema evropskoj metodologiji, odnosno pravilima Mastrihta, prezaduženom se smatra ona zemlja čiji je javni dug veći od 60 odsto BDP-a, ali to pravilo važi za mnogo razvijenije ekonomije od naše. Definisani prag od 45 odsto Srbija je probila još krajem 2011. godine, što znači da je naša država već šest godina u zakonskom prekršaju.
