KAKO DO PROJEKATA ZA DUALNO OBRAZOVANJE: Donosimo detalje procedure konkurisanja
Sve prijave se podnose onlajn
Od 18,8 miliona evra koliko je izdvojeno Regionalnom čelendž fondu za finansiranje dualnog obrazovanja na Zapadnom Balkanu, Srbiji će biti dato između 10 i 25 procenata, rečeno je da današnjoj onlajn nacionalnoj konferenciji za Srbiju koju je organizovao ovaj fond.
VELIKO SMANJENJE DEFICITA TEKUĆEG RAČUNA SRBIJE: Sa prošlogodišnjih 37,3 na ovogodišnjih 4,2 odsto!
NARODNA BANKA OČEKUJE POTPUN EKONOMSKI OPORAVAK SRBIJE: Stopa rasta uliva optimizam, zemlja ide napred!
"MILOŠ VELIKI" OBORIO REKORD ZA VIKEND: Srpskim auto-putevima za praznike prošlo više od 600.000 vozila
Konferencija je organizovana kako bi se predstavile mogućnosti i prednosti Fonda, kao prvog finansijskog mehanizma ove vrste čiji je cilj da unapredi zapošljivost mladih i ojača konkurentnost kompanija na Zapadnom Balkanu.
Vođa tima Jedinice za upravljanje projektom Frider Verman je naveo da se na sajtu fonda nalaze sve neophodne informacije, a da se po jednom projektu može dobiti između 150.000 i 600.000 evra.
Objašnjavajući proceduru konkurisanja, rekao je da se sve radi onlajn i da se prvo podnose izjave o zainteresovanosti.
One se primaju u februaru i do kraja aprila trebalo bi da se napravi uži izbor, a onda će najbolji biti pozvani da predaju svoje predloge i zahteve.
- Nadamo se da ćemo do kraja avgusta imati odabrane i odobrene prijave - rekao je Verman i naveo da će se na info-sesijama, a prva će se održati 25. februara, zainteresovani moći informisati o detaljima podnošenja prijava.
Pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Miloš Blagojević je ukazao da Ministarstvo očekuje da kroz ovaj projekat i grantove koji su obezbeđeni unapredi sve ono što je do sada uradilo u oblasti dualnog obrazovanja.
Prema njegovim rečima, najvažnije je da se zajednički osposobe mladi ljudi da kada završe srednju školu mogu odmah da se uključe na tržiste rada.
- Čitajući ovaj poziv posebno su mi bile zanimljive propozicije da recimo određena obrazovna ustanova mora da ima u svom konzorcijumu, da ga tako nazovemo, bar dve kompanije. Čini mi se da je ovo pravi način da škole i firme usmerimo jedne ka drugima i da shvate da se danas bez zajedničke sinergije ne može ništa napraviti - istakao je Blagojević.
On je naglasio da je Srbija zakonski regulisala ovu oblast i da su time stvoreni uslovi za realizaciju obuka srednjoškolaca i studenata.
Navodeći prednosti ovih obuka rukovodilac Sektora za edukaciju pri Privrednoj komori Srbije Mirjana Kovačević je navela da je posebno važno što će trening centri i školske radionice, koji će biti opremljeni kroz ove projekte, omogućiti da učenici u njima ostvare prvi susret sa radnim okruženjem.
Istakla je da je dobro što će i male firme, koje kod nas i preovlađuju, moći kroz ovaj fond da se povežu sa školama.
- Velika je prednost i mogućnost da se ti trening centri i radionice pojave i u manje razvijenim sredinama i možda ovaj projekat pomogne u pokretanju privrede u tim regionima - rekla je Mirjana Kovačević.
Objašnjavajući zašto je Srbiji važno dualno obrazovanje, prvi sekretar i sef sektora za razvojnu saradnju u Ambasadi Nemačke u Beogradu Kristijan Šiling je naveo da iako srpska ekonomija raste, mnogo mladih kvalifikovanih ljudi je nezaposleno i odlazi da radi u zemlje Evropske unije.
- Bilo bi dobro da se napravi most između lokalnih i međunarodnih kompanija i mladih visokokvalifikovanih ljudi u Srbiji. Zato želimo da pokrenemo podsticaje za nemačke kompanije da ulažu u Srbiju i mlade ljude, kako bi prošli kroz stručno obrazovanje i obuku a školama i institucijama želimo da pomognemo da pruže to obrazovanje - istakao je Šiling.
Direktor Kancelarije u Beogradu KfW Nemacke razvojne banke Rudiger Hartman je kao posebno važno naveo to što je Srbija uspostavila i pravni i institucionalni okvir kako bi mogla da promoviše ovakvo stručno obrazovanje i obuku.
- Potrebno je da se kroz njega obezbede one kvalifikacije koje su potrebne institucijama i preduzećima tako da ljudi kada završe školu mogu odmah da budu na tržištu rada - istakao je on.
Ocenio je da je ovde ključna bliska saradnja obrazovanja sa biznis sektorom i da će najbolji predlozi dobiti bespovratna sredstva.
