KAKO JE LUKSEMBURG JEDINA ZEMLJA SA SLOBODNIM PREVOZOM? Šta je krije iza besplatnih karata za autobuse?
U Luksemburgu skoro godinu dana javni prevoz za građane je besplatan.
Luksemburg je malena zemlja, smeštena između Belgije (na zapadu i severu), Nemačke (na istoku) i Francuske (na jugu).
U njoj žive razne nacije, a ima oko 600.000 stanovnika.
Dakle, to je svakako jedan od razloga zašto je javni prevoz u ovoj zemlji besplatan, ali više o tome u nastavku.
VELIKE NOVČANE POMOĆI STIŽU ZA SVE GRAĐANE: Već u februaru prve uvećane penzije, zaposlenima naknade u martu
VIŠE NI KINESKA ROBA NEĆE BITI JEFTINA? Transport traje mnogo duže, a cena je porasla za čak 300 ODSTO
NEMCI "ODUVALI" AMERIKANCE: Kakvo crno obustavljanje gasovoda, "Severni tok 2" radiće punom parom
Skoro godinu dana Luksemburžani se mogu voziti u autobusu, vozu ili tramvaju bez karte, što nigde u svetu nije slučaj, za sada. Jedan od razloga je da se smanji zagušenje u saobraćaju, izazvano velikim brojem automobila, ali neki to vide i kao PR kampanju.
Vlada želi da Luksemburg postane laboratorija za mobilnost, tačnije, da nastavi da privlači radnu snagu iz okolnih zemalja. Otprilike 200.000 radnika - gotovo polovina radne snage Luksemburga - putuje iz Belgije, Francuske i Nemačke, a privučeni su visokim platama i bogatom ekonomijom zemlje.
Da li je besplatan javni prevoz zaista besplatan?
Putovanje svim sredstvima je besplatno za sve, osima za putnike prvoklasnih vozova. Cena projekta iznosi 41 milion evra, odnosno, toliko novca odlazi na "izgubljene karte", ali će poreski obveznici to nadomestiti.
Kako je svojevremeno pisao BBC, iz pouzdanih izvora, "to što je prevoz besplatan ne znači da niko ne plaća za njega".
Ukupni troškovi korišćenja usluge veći su od 500 miliona evra, tako da vlada prihode od "izgubljenih karata" vidi kao relativno male. Osoblje zaposleno u javnom prevozu nije ostalo bez posla, samo će trošiti manje vremena na proveru karata.
I pre februara 2020. cena karte nije bila mnogo skupa - oko dva evra, dok je celodnevna koštala duplo više.
Zanimljivo je da se mnogim radnicima subvencionišu godišnje karte, te ljudi svakako malo troše na prevoz.
Zašto? Vlada ima nekoliko razloga: govori o socijalnoj meri koja će pogoditi one koji plaćaju veći porez; žele da sklone automobile s puta, jer Luksemburg ima više vozila na 1.000 ljudi nego bilo koja zemlja EU; cilj je da bude 20% više putnika u javnom prevozu do 2025. godine.
Ekologija
Luksemburg se prostire na svega 2.586 km², dakle, posedovanje automobila nije obavezno.
Kroz zemlju se možete kretati i na druge načine, peške ili biciklom. Ova evropska država želi da unapredi i svoje "zelene ciljeve", ali ipak, osnovni problem je saobraćaj.
Glavni putevi zakrčeni su u špicu, autobusi su staromodni i železnički sistem je poznat po svojim kašnjenjima.
Dizel i benzin su u Luksemburgu jeftini, u poređenju sa susedima, pa mnogi putnici iz okolnih zemalja pređu granicu kako bi napunili rezervoar.
Ljudi kupuju automobile jer mogu, imaju visoke plate, a gorivo je jeftino. Tu udobnost svakako ne može zameniti gradski prevoz, ali - ako je on poboljšan, a besplatan, onda je bolje uštedeti i na tome, nego plaćati gorivo ma koliko da je cena niska za tamošnje standarde.
Luksemburg se obavezao da će uložiti gotovo četiri milijarde evra u vozove između 2018. i 2027, a vlada te zemlje procenjuje da će broj korisnika prevoza porasti za 20%, i da će infrastruktura na kojoj se radi - moći da se nosi s tim.
Treba pomenuti i da je Talin uveo besplatni prevoz 2013. godine, ali to je samo na nivou grada, ne na nivou države (Estonije).
I Francuska je imala slične poduhvate u prošlosti, ali na lokalnom planu.