Kako je moguće da su kasiri negde tako brzi, a negde spori? Ko je kriv što dugo čekate u redu na kasi?
Zaposleni u velikim marketima su, zbog iskustva i duge prakse, po pravilu dosta brži od onih u manjim radnjama
Najgori deo kupovine je čekanje u redu, posebno ako mu se ne vidi kraj. Ipak, iako većina automatski krivi kasire zbog toga, istina je da nije baš tako. Kao i svuda, u prodavnici ima raznih radnika, neki su sposobniji od drugih, brži, ažurniji, ali iza svega se kriju i neki drugi faktori.
KO SVE IMA PRAVO NA DIPLOMATSKI PASOŠ? U Srbiji ih poseduje 1.877 ljudi među kojima su Đoković, Obradović...
DA LI SE TRŽIŠTE NEKRETNINA U SRBIJI "HLADI"? Razbijen "mit" o JEFTINIM STANOVIMA - predstavljene cene kvadrata
MOTIV MLADIMA U SRBIJI KOJI JE PROMENIO NAČIN RADA! Kako je vremenska nepogoda utrla put ka poslovnom uspehu
Kasiri su, inače, već na početku pandemije kovid-19 bili na prvoj liniji odbrane, jer su radili uobičajeno i svakodnevno bili u kontaktu s velikim brojem ljudi, u potencijalno kontaminiranom okruženju. Ovde, pre svega, mislimo na radnike zaposlene u (super) marketima, koji nisu stavljali ključ u bravu nijednog momenta.
Ono što se promenilo u njihovom radu jeste obavezno nošenje maski (vizira) tokom celog radnog vremena, a poneki nose i rukavice. Ono što se promenilo u našoj kupovini je isto to, ali nam sada dugo čekanje u redu stvara još veću tenziju jer želimo da što pre napustimo radnju, u strahu od zaraze.
Kako je moguće da su kasiri negde tako brzi, a negde spori, loši u radu. Negde u dugom redu čekamo najviše 5 minuta na plaćanje, a negde to traje 15, 20... Da li određeni lanci bolje biraju kadar od svojih rivala? Sigurno da ima i toga, ali je ključni faktor sistem.
Zaposleni u velikim marketima su, zbog iskustva i duge prakse, po pravilu dosta brži od onih u manjim radnjama. Zato poredimo samo njih. Za primer uzimamo najveće prehrambene lance u zemlji, i zaključujemo da se u nemačkom lancu stvari odvijaju najbrže.
Ti ljudi zaista rade kao "na traci", a sve je podržano dobrim sistemom kompanije, odnosno svaki artikal se skenira brzo, bez peripetija i ručnog ukucavanja barkoda. Slična je situacija i u domaćem, dobro poznatom lancu supermarketa, s tim što je tamo čest slučaj da na kasama nema nikoga. Od pet, rade dve kase.
Na pitanje zašto je to tako, dobijamo odgovor da nema dovoljno osoblja. Problem je kada kupujemo u objektima koji rade 24/7 ili se nalaze na udarnim lokacijama, odnosno dosta su posećeni.
I dok mi čekamo u redu, u kojem minuti traju kao sati, radnici koji nisu za kasom - za to vreme su angažovani oko sortiranja robe ili su okupirani nekim drugim zadacima. Nije redak slučaj da čujemo od kasira kako se kupci "svakodnevno istresaju na njima" zbog stvari za koje oni nisu krivi, bilo da su one vezane za samo poslovanje kompanije ili nešto iz privatnog života kupaca.
Osim toga, kako kažu, "zaboravljaju da mi od posla jedva stižemo da jedemo ili odemo u toalet, dok ponekad sebi priuštimo puš-pauzu". Ipak, ovi argumenti nisu dovoljni za mnoge kupce. Činjenica je da smo svi manje-više stalno u žurbi, i najmanje što nam treba je čekanje u redu.
Ali, pre nekoliko dana, u objektu trećeg poznatog domaćeg lanca, redovi su se "punili" neviđenom brzinom, iako su radile četiri kase. Osim što su ljudi stalno imali utisak da je u njihovom redu najgore, pa su se prebacivali, bilo je evidentno da se nešto čudno događa.
Prodavci su jedni drugima "uskakali" u pomoć, a ljudi su već počeli da komentarišu kako niko ne zna svoj posao i kako se to nebrojeno puta dešava baš u tom marketu. Sve oči bile su uprte u kasire, posebno u jednu kasirku, na čijoj kasi je red bio najduži. Tek kada bi kupac došao na red, shvatio bi da nije problem u radnici.
Sistem je toliko loš, da je ona od 10 artikala osam morala da "provlači" ručno, odnosno da ukucava barkod. Takođe, često se dešava da transakcija traje nekoliko desetina sekundi, što svakako usporava proces.
- Na nama, prodavcima (kasirima), svi se istresaju, oslobađaju besa, vređaju nas, ponižavaju. Ponašaju se kao gospoda kad uđu u prodavnicu, a nemaju osnovnu kulturu ponašanja, za 1 dinar bi se bukvalno prodali... Ako cena nije na mestu, ako je rok istekao, ako ponudiš ili ne ponudiš kesu, ako spakuješ ili ne spakuješ robu, ma za sve si kriv! Iako si najmanje kriv jer sam posao zavisi od organizacije poslovođe, a opet, i taj poslovođa zavisi od direktora, i tako u krug... - jedan je od komenatara povezanih s ovom temom.
