KO KUPUJE NAŠE BANJE? Posle Vranjske i Kuršumlijske na dobošu još jedna
Republička direkcija za imovinu i RFZO ponudili su u petak na prodaju banjski kompleks "Zlatar" u Novoj Varoši po početnoj ceni od 2,3 miliona evra.
Ova banja bila je ponuđena na prodaju i u decembru 2019. po početnoj ceni od 3,1 milion evra, a tada su Direkcija i Fond PIO objavili oglas i za prodaju imovine Vranjske i Kuršumlijske banje.
Ko su digitalni nomadi, šta rade i zašto su kod nas: Srbija sprema pravi bum u lakšem dobijanju viza za strance
VIŠE NEMA DILEME ODAKLE JE VOĆE: Srpska malina iz Arilja zaštićena hologramskim nalepnicama
Iako je korona virus usporio mnoge procese, s druge strane je pokazao veliko interesovanje domaćih turista za odmor u banjama.
To bi možda mogao da bude novi impuls za ubrzanu privatizaciju kompleksa koji bi ubuduće mogli da donose značajne prihode svojim vlasnicima.
Nova runda privatizacije
Naime, još otkako je 2014. godine pokrenut novi talas privatizacije, banje važe za najvredniju imovinu. Za njih su bili zainteresovani mnogi domaći biznismeni, ali i strane kompanije, iz Slovenije, Nemačke, čak i Kine. Ipak, često su se kao problem postavljali sudski sporovi nad imovinom banja.
Takođe, mnogi kompleksi su prilično zapušteni i potrebno im je detaljno renoviranje, što podrazumeva i značajna ulaganja novih vlasnika. Ovo je ujedno i jedan od najčešćih razloga za prodaju banja.
Neke banje bi mogle da budu klasični spa centri, ali veći deo naših banjskih kompleksa trebalo bi da budu lečilišta, gde bi mogli da se ostvare veći prihodi.
Kako tvrde poznavaoci prilika, i banje u Mađarskoj i Sloveniji pokušavaju da se "prepakuju" u lečilišta, pa da gosti pored zabavnog dela troše pare i na lečenje.
A nama je to važno jer imamo veliki broj obučenih stručnjaka, pa nam mahom treba samo dokapitalizacija, kako bi sobe bile lepše, i kako bismo imali zabavan sadržaj. Tako bismo ambijent podigli na viši nivo.
Na prodaju desetak banja
Prošle godine objavljeni su pozivi za kupovinu banjskog kompleksa "Zlatar" u Novoj Varoši, Vranjske banje i "Žubora" u Kuršumlijskog banji.
U portfoliju je još nekoliko banja koje čekaju na privatizaciju: Ribarska banja u Kruševcu, "Gejzir" u Sijarinskoj banji, "Merkur" u Vrnjačkoj banji, Specijalna bolnica za rehabilitaciju u Bujanovcu, Institut za lečenje i rehabilitaciju Niška banja, Specijalna bolnica u banji Koviljači, Specijalna bolnica "Zlatibor" u Čajetini, Sokobanja i "Termal" u Vrdniku.
Da li će država kupiti banje?
Država je u 2019. godini objavila oglase za prodaju tri srpske banje, a sudeći po iznosu novca koji je Republička direkcija za imovinu dobila za ovu godinu, bilo je planirano da proda i preostalih desetak, koje, inače, čekaju na privatizaciju.
Vlada Srbije je svojim zaključkom iz oktobra 2019. godine predvidela da se tokom 2020. udeo imovine Fonda PIO u nepokretnostima u banjama, uz naknadu koja je procenjena na deset milijardi dinara, prenese u svojinu Republike Srbije.
Upravo zbog toga je u republičkom budžetu za 2020. godinu, na razdelu Republičke direkcije za imovinu, ta transakcija iskazana kao kapitalni rashod, dok bi u bilansima Fonda PIO isti iznos trebalo da bude evidentiran kao primanje od prodaje nepokretnosti.
Domaćih turista za trećinu više
Korona je u leto 2020. godine značajno promenila navike turista, pa je domaćih gostiju u banjama bilo za 30 odsto više nego lane, a na planinama čak za 64 odsto.
Najposećenije su bile i inače najpopularnije banje u Srbiji - Vrnjačka Banja, koja je za prvih osam meseci imala 161.115 gostiju, zatim Sokobanja - u kojoj je tokom avgusta boravilo 29.407 gostiju, što je apsolutni rekord za dva veka organizovanog turizma u ovom mestu, a na trećem mestu je banja Vrdnik sa 20.245 gostiju za osam meseci 2020. godine.
