KOD KOMŠIJA SIVA EKONOMIJA U PROCVATU Porez se najviše izbegava tokom leta, TREND RASTA KRIZE u PORASTU
Dok većina poreskih obveznika u Hrvatskoj uredno izmiruje svoje obaveze, postoji i dalje znatan deo njih koji to i dalje uspešno izbegava.
U proteklih 15 godina, uprkos brojnim merama koje je hrvatska vlada preduzimala, obim sive ekonomije se nije znatnije menjao i kretao se od 24,1 do 26,9 milijardi kuna (oko 3,6 milijardi evra ).
- Posmatrajući udeo u BDP-u, najnoviji podaci govore da je u 2017. godini nezvanična ekonomija iznosila 7,8 odsto, a u proteklih deceniju i po raspon se kretao od 7,28 do 7,83 procenata. Te brojke, kao i trend rasta nakon krize, upućuje da siva ekonomija i dalje predstavlja značajan problem vlastima, ali ujedno dovodi u pitanje efikasnost mera kojima se ona pokušava smanjiti - ocenjuje Josip Franić iz Instituta za javne finansije, u svom članku posvećenom neslužbenoj ekonomiji u periodu od 2004. do 2017. godine.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2019/05/20/profimedia-0152668118.jpg?itok=LUFvVzQB)
Usvojen predlog zakona o agencijskom zapošljavanju: Evo šta on donosi (VIDEO)
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2015/01/21/tablet-poslovni-covek-ilustracija.jpg?itok=OGATolUC)
Želite uspeh na poslu? Evo šest ciljeva koje bi trebalo da ostvarite do KRAJA GODINE
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2019/02/18/profimedia-0279812014.jpg?itok=yWlvrJJ5)
Investitori nisu želeli da ulože NI CENT u njegovu ideju, a danas je glavni na planeti: Kako se jedan Nemac dosetio da zaradi?
Među članicama EU Hrvatska je jedna od najaktivnijih zemalja u borbi sa skrivenim ekonomskim aktivnostima, a mere koje su vlasti preduzimale uključuju uvođenje fiskalnih blagajni, reforme poreskog sistema, restrukturiranje Državnog inspektorata, uvođenje vaučera u poljoprivredi, kao i državne podsticaje za obuku radnika bez iskustva. Međutim, očigledno je da rezultati nisu ohrabrujući kada je u pitanju smanjenje sive ekonomije.
Ono što se u istraživanju izdvaja jeste njen rastući trend pre krize i blagi pad nakon 2009. No, nakon što je smanjena na 24,3 milijardi kuna 2012. godine, u narednih pet godina siva ekonomija raste i dostigla je iznos od 26,9 milijardi kuna, znatno više od pretkriznog iznosa.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2019/08/04/pjimage_59.jpg?itok=_-dk9hTp)
Četiri dinara muškarcu, jedan ženi: Da li su žene diskriminisane u osnivanju preduzeća?
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/322742/profimedia-0132533785.jpg?itok=5V0kFkgy)
Država daje od 2.000 do 3.000 evra građanima: Potrebno je uraditi samo jedno!
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2019/08/04/pjimage_59.jpg?itok=_-dk9hTp)
Četiri dinara muškarcu, jedan ženi: Da li su žene diskriminisane u osnivanju preduzeća?
Zanimljiva je i promena dinamike neprijavljenih poslova, jer je dodatno povećana razlika između zime i leta. Aktivnosti koje ostaju ispod radara vlasti mnogo su češće u letnjem periodu, a najmanje su u prva tri meseca u godini. Kao neprijavljene aktivnosti izdvajaju se prijava zaposlenih na manju platu, povremeni rad i prihodi koji se ostvaruju od poslova iz hobija. Iako autor studije ističe kako rezultate treba uzeti sa rezervom zbog metodoloških razloga i teškoća sa obuhvatom, oni ipak jasno upućuju da bi Vlada trebalo da promeni pristup u rešavanju raširenosti sive ekonomije. Smatra da je potrebno sistemsko rešenje koje uključuje poreski moral, poverenje u institucije, raširenost korupcije, mogućnost vlasti da detektuju počinioce prekršaja, kao i efikasnost pravosuđa.
BONUS VIDEO: IZVOR ŽIVOTA ZA 100 MILIONA LJUDI: Ovo je najvažnija reka na svetu, a zbog nje bi moglo da zarati 11 država