EPIDEMIJA UZIMA DANAK: Kako uskladiti mere sa životom i život sa merama - šta kada sve dođe na naplatu?
Postoji računica da dan zaključavanja srpsku privredu košta 200 miliona evra.
Na pitanja šta je preporuka privrede državi, šta je iskustvo za ovih godinu dana pokazalo, koje su prednosti, a koji nedostaci mera, odgovore daju predstavnici privrednika Bojan Stanić, Dragoljub Damnjanović i Milomir Radovanović u emisiji "Oko ekonomije".
NEVEROVATNO! Aleksa pronašao DETELINU sa četiri lista i postao MILIONER
KRIZNI ŠTAB ODLUČNO O PROSLAVI VASKRSA Ukoliko se ne ispune OVI USLOVI, moguće "zaključavanje" za praznik?
SRBIJA NABAVILA LEK SA ANTITELIMA PROTIV KORONE: Stiglo 5.800 doza za najrizičnije - očekuju se nove isporuke
Očigledno, za mnoge je to bilo dugih pet dana, jer malo ko iz privatnog sektora, posebno sektora usluga, nije postavio pitanje: kako moj posao ugrožava epidemijsku situaciju? Od frizera, preko fitnes instruktora, vlasnika malih salona i radnji.
Ipak, prilikom pooštravanja mera, pitanje je kako ih odmeriti da se ne bi "potopili" već ugroženi mali privrednici.
Direktor u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić rekao je u emisiji "Oko ekonomije" da kada pogledate države relativno naprednije od Srbije, vidite da posle perioda kratkotrajnog perioda popuštanja, kao u Nemačkoj, planiraju zaoštravanje mera.
Stanić je istakao da potencijal čoveka, u materijalnom smislu, čini zdravlje i radno mesto, pa je bitno da se ekonomskim merama očuva zaposlenost.
- Svako dodatno zaoštravanje mera zahteva dodatnu pomoć države - istakao je Stanić.
Osvrćući se na analize na globalnom nivou, kaže da analitičari ističu da je proces imunizacije relativno spor ali efikasan proces, nadaju se da će u drugoj polovini godine imunizacija nadvladati virus.
Stanić je rekao da se pogorašava epidemijska situacija, oni što su bili najviše ugroženi na početku su i dalje ugroženi, a glavna pretnja za održiv rast i razvoj je negativan demografski trend i gubitak posla bi mogao dovesti do povećane emigracije stanovništva.
Kada taj ko je otpušten ode u inostranstvo i kada se javi potreba za njegovim radnim mestom, on više nije tu, kaže Stanić.
Najveći izazov sačuvati radna mesta
Predsednik Srpske asocijacije menadžera Dragoljub Damnjanović ukazuje da neće biti kao što je bilo kada je u pitanju turizam, i dodaje da treba da shvate kako će se klijenti ponašati i tako da prilagode poslovanje.
- Gro naših članova i gro privrede čeka da se zdravstvena situacija dovede u razumnu meru i da biznis krene, najvažnije je imati obučene zaposlene, koji spremno mogu da prihvate teret koji će odmah doći - rekao je Damnjanović.
Kako izdržati troškove
Damnjanović podvlači da je teško za mala i srednja preduzeća, jer nemaju dovoljnu akumulaciju kapitala da se na duže vreme zaduže i nemaju dovoljno osnovnih sredstava.
Govoreći o tome kako da prevaziđu krizu, ističe da neki pokušavaju da se bave različitim poslovima, a neki svoje troškove pokušavaju da optimalno organizuju i ključno je da u saradnji sa bankama prežive.
- Bankama je u interesu da klijenti prežive i da mogu da finansiraju dugove - istakao je Damnjanović.
Treći paket pomoći
Bojan Stanić kaže da je proširena pomoć i za velika privedna društva, procenjuje se da će 1.400.000 radnika biti obuhvaćeno, to je sistemska mera koja ima za cilj da očuva zaposlenost.
Dodatna podrška je za auto-prevoznike u putničkom saobraćaju, hotelijere, ugostitelje: to su sektori koji su prvi stali u ovoj krizi, a koji će se poslednji oporavljati, zato je potrebno usaglasiti potrebe privrednika sa makroekonomskoj situacijom koja je stabilna, podvlači Stanić.
Prema njegovim rečima, sve zavisi od epidemijske situacije i ekonomskog oporavka u Evropi.
Stopa nezaposlenosti na kraju četvrtog kvartala prošle godine je 9,9 odsto, u Velikoj Britaniji pet odsto, uporedio je Stanić.
Šta se promenilo sa krizom
Damnjanović kaže da se promenio način poslovanja. "Ranije smo morali da idemo kod klijenata, sada radimo onlajn, kolege su radile noću zbog vremenskih zona, promenile su se navike naših klijenata, važno im je da imaju dobra softverska rešenja i naučili su da s nama rade onlajn", kaže on.
- Pravimo softver za upravljanje elektrodistributivnim preduzećima po svetu, recimo u Teksasu je sve stalo pre nekoliko dana, kada nije bilo struje, bitno je imati pouzdane sisteme - kaže Damnjanović.
Državne mere auto-prevoznicima
Predsednik Grupacije PKS za prevoz putnika u drumskom saobraćaju Milomir Radovanović kaže da taj sektor trpi velike gubitke.
- Kao prevoznici smo pokrenuli inicijativu unutar PKS dok je bilo vanredno stanje kako bismo zatražili pomoć da bismo sačuvali likvidnost, radnu snagu. Najavljena pomoć od 600 evra u mesečnim ratama svakom od nas će značiti puno da bismo sačuvali kapacitete i zaposlene, a to su najbitnije kategorije - kaže Radovanović.
Oko 20.000 ljudi radi u ovom sektoru.
- Od 20. marta do 5. aprila saobraćaj je bio obustavljen, tako da je taj period prvi udar, nakon toga od maja i juna počelo se sa uhodavanjem određenih linija, kako se koji talas bolesti pojačavao, broj putnika se smanjivao - ističe Radovanović.
Ukazao je da u sektoru drumskog saobraćaja nije bilo značajnijeg smanjenja broja zaposlenih, jer se većina izjasnila za pomoć, tako da su sačuvali radnu snagu za sada. "A ova sektorska pomoć prevoznicima će dobro doći da se sačuva likvidnost, delatnost i potencijal u vozilima", zaključio je Radovanović.
