Med i proizvodi od meda velika izvozna šansa Srbije
Srbija je prošle godine izvezla 2.701 tonu meda u vrednosti od 13.096.000 evra, što je za 46 odsto više nego 2019. godine. Med se najviše izvozio za Italiju, Norvešku i Nemačku.
Uvoz meda, za razliku od prethodnih godina raste, pa je u Srbiju prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i Novog Zelanda.
MINISTAR KRKOBABIĆ O PLANU OČUVANJA SELA: Dodelom bespovratnih sredstava mladim bračnim parovima razvijaće se srpska domaćinstva
DODELA BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZADRUGAMA: Pola milijarde dinara je već na raspolaganju seoskim domaćinstvima!
EVROPSKA UNIJA TONE U KRIZU: Pandemija razorila privredu, a kako se drži ekonomija naše zemlje?
- Sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Srbiji. Indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu i drugih, od velikog su značaja za povećanje prinosa, i uopšte za ekosistem. Tehnologija u pčelarstvu i dalje napreduje u Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu, a i u izvozu meda na platežna tržišta - kažu u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.
Prema Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. za sve pčelare odeđeni su podsticaji u iznosu od 800 dinara po košnici.
Srbija raspolaže prirodnim resursima koji su osnov razvoja pčelarstva što ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne delatnosti.
Od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS 2003. počinje rast izvoza meda u zemlje EU, a pčelarstvo i proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda postaju sve interesantnije privredne delatnosti.
Prema podacima Uprave za veterinu, do sada je registrovano 90 objekata za pakovanje meda u Srbiji. Osnivanjem i registracijom objekata za izvoz meda u zemlje EU (do sad je registrovano sedam objekata), stekli su se uslovi za veću proizvodnju i izvoz meda.
U 2019. godini, prema podacima RZS, Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je za sedam odsto više u odnosu na 2018. Procene pčelarske privrede su da će broj košnica i dalje rasti.
Inače, Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda uputila je ranije dve inicijative Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prva se odnosi na izradu Strategije razvoja pčelarstva i formiranje Instituta za pčelarstvo. Druga, za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu, što bi omogućilo legalnu trgovinu i izvoz ovog značajnog proizvoda koji je izuzetno skup na stranim tržištima. Pčelari bi na taj način mogli da prebrode kišne godine koje nisu povoljne za sakupljanje meda.
