Milutin Folić o Beogradu budućnosti: Cilj spustiti prestonicu na reke

Da bi naš grad disao punim plućima, da bi se industrijska zona izmestila iz strogog centra, a u centru stvorila oaza zelenila, potrebno je mnogo truda i rada, mnogo planova i mnogo entuzijazma. Čovek koji veruje da će sve što je na papiru nacrtano biti urađeno i da je svaki plan ostvariv, glavni urbanista grada Milutin Folić, govorio je za „Ilustrovanu Politiku“.

Nakon sudske odluke postali vlasnici maltene POLOVINE SRPSKE PLANINE

- Grad poput Beograda ima kontinuitet razvoja. Ne možete i ne treba da u jednom mandatu promenite ceo grad. Ono što može da se uradi, jeste da se pravilno definišu strateški ciljevi i pravac razvoja grada. Mi smo pre nekoliko godina usvojili Strategiju razvoja grada Beograda i novi generalni plan, što su dva najvažnija dokumenta. Kroz njih smo odredili na koji će se način naša prestonica razvijati. Prvo je izmeštanje industrijske zone iz centra grada, čime se na tim prostorima omogućuje izgradnja gusto naseljenih stambenooslovnih kompleksa i na taj način grad razvija unutar svojih prirodnih granica. Racionalno koristeći postojeću infrastrukturu, a ne stihijski, kao kada su nastajala divlja naselja bez plana za koje i dananas rešavamo osnovne životne uslove, poput kanalizacije i vodovoda.

Spuštanje Beograda na reke je drugi cilj. Mi smo već počeli sa uklanjanjem pruge koja razdvaja delove Palilule, pa ćemo i tu povezati grad sa rekom. Treći cilj je okretanje ekoloških hijerarhija u saobraćaju, gde će pešaci, biciklisti i javni gradski prevoz imati prioritet. a li to znači da se centar zatvara za automobile? Sve što se planira, u gradu će biti rađeno u tom duhu. Kada se projektuje jedan bulevar ili ulica, prvo se misli na pešake, zatim na biciklsite, javni gradski prevoz, pa tek onda na automobile. To je promena koju je Evropa doživela pre nekoliko decenija, a Beograd je bio van tog novog svetskog trenda. Konačno smo odlučili da nam to bude prioritet i da naša prestonica ide u korak sa Bečom, Kopenhagenom, sa Ljubljanom i drugim gradovima koji se okreću humanizaciji.

Beograd je gotovo u svakom svom delu odsečen od reke. Imamo jedan jedini mali deo koji se transformisao, a to je Beton hala i svedoci smo koliko taj deo dobro funkcioniše. Prostor Beograda na vodi, nekadašnja skladišta i pruge smo uspeli da očistimo i na tom mestu sada nastaje jedan novi grad, grad koji vezuje Beograd sa rekama. Najveći akcenat tu stavljamo na javni prostor. Prvo je uređen kilometar riobalja, rade se saobraćajnice, drvoredi, biciklističke staze, parkovi paralelno izgradnja zgrada. Imamo u prugu koja je još 1972. godine prema lanu bila predviđena za izmeštanje ako bi Beograd izašao na svoje reke, to do današnjih dana nije urađeno. re šest meseci su tu prolazili vozovi koji su prenosili opasne materije roz centar grada. Uspeli smo to da zmestimo i ta trasa će biti predmet ajveće transformacije, gde će biti eogradski linijski park, dužine oko ,5 km i površine 58 hektara. Ići će d Beton hale do Pančevačkog mosta.

Imamo park Ušće koji je oživeo. Ima desetak dečjih igrališta, staze a bicikle, trim staze. Ideja je da se taj park u nekom delu integriše sa rekom. Sve blokove povezujemo sa rekom. Industrija se izmešta na obilaznice, a ono što je u centru grada se transformiše u gradsko tkivo i pušta na reke.

Pratite nas i na našem instagramu SrbijaDanas.