Ministarstvo trgovine štiti Aqua Vivu i Rosu? Multinacionalne kompanije ubiraju ogromne profite na račun građana Srbije
Da li je Srbija u kandžama dve multinacionalne kompanije koje zloupotrebljavaju svoj dominantni položaj na tržištu?
Dok multinacionalne kompanije koje u svom vlasništvu poseduju Aqua Vivu i Rosu ubiraju enormne profite od građana Srbije i to na bazi crpljena najosnovnijeg prirodnog resursa – vode, Ministarstvo trgovine tvrdi da postoji više desetina proizvođača flaširane vode i da se cena formira slobodno na tržištu u skladu sa ponudom i potražnjom. Međutim, da li je moguće formirarati cenu slobodno ukoliko su dva proizvoda apsolutno dominantna na tržištu?
Multinacionalne kompanije muzu građane Srbije: Flaširana voda skuplja od mleka
Ministarstvo trgovine: 70.000 ljudi nema pijaću vodu, nećemo da ograničimo cene flaširane vode
DA LI MISLITE DA JE OVO NORMALNO?! Cena flašice vode i do 200 dinara, Ministarstvo trgovine "ne vidi potrebu za intervencijom"
Ekipa portala SrbijaDanas obišla je više desetina trafika na Novom Beogradu i u Zemunu i došla do zaključka da osim Aqua Vive i Rose, proizvoda drugih proizvođača ima tek na po kojem prodajnom mestu, skoro u rangu statističke greške.
Tačnije rečeno, obišli smo 37 trafika u 25 ulica, i osim Aqua Vive i Rose, vode drugih proizvođača pronašli na samo dve lokacije na Novom Beogradu i to u jednom objektu u Bloku 23 (Jana) i na jednoj trafici u Japanskoj ulici (Voda Voda). U Jednom objektu smo pronašli samo Rosu, dok su na svim ostalim prodajnim mestima bile isključivo Aqua Viva i Rosa.
Što se tiče Zemuna, na svim trafikama je situacija ista. Odnosno, osim Aqua Vive i Rose vode drugih proizvođača nema ni u tragovima.
Shodno stanju na terenu nameću se pitanja da li je stvoren oligopol i da li Ministarstvo trgovine štiti multinacionalne kompanije koje poseduju Aqua Vivu i Rosu.
Na svim trafikama se uglavnom samo nalaze Aqua Viva i Rosa, što otvara pitanje da li se na tim prodajnim objektima mogu naći vode drugih proizvođača. Ukoliko drugi prozvođači nemaju isti pristup tržištu i mogućnost da svoje proizvode plasiraju potrošačima onda se radi o klasičnom primeru oligopola u kome dve kompanije imaju dominantni udeo na tržištu.
Oligopol je oblik tržišne strukture u kojoj dominira mali broj prodavaca. U pitanju je situacija kada svega nekoliko dominatnih preduzeća kontrolišu cene i ostale uslove, te na taj način ostvaruju nerealno visoke profite.
Enormni profiti vlasnika Aqua Vive i Rose
Voda Rosa je u vlasništvu kompanije Koka-Kola HBC, firme koja je prema podacima sa CompanyWall-a tokom 2020. godine imala prihode od 30.900.467.000,00 dinara, a tokom 2021. godine 56.353.172.000,00 dinara.
Aqua Viva je proizvod kompanije Knjaz Miloš a.d. Nekadašnja arađelovačka firma prodata je američkoj kompaniji “Pepsiko” i češkoj kompaniji Karlovarske mineralne vode". Prema podacima sa CompanyWall-a Knjaz Miloš je tokom 2020. godine prihodovao 7.763.510.000,00 dinara, a tokom 2021. godine 9.439.553.000,00 dinara.
Nenormalne cene flaširanih voda
Cene Rose i Aqua Vive se razlikuju u različitim trgovinama. U supermarketima cene za pola litra ovih proizvoda se kreću oko 53 dinara, dok na trafikama idu i do 80 dinara, na pumpama na auto-putu i do 150, na Adi i do 200, u restoranima i kafićima i do 250, a na turističkim mestima poput Zlatibora i Kopaonika i do 350 dinara. Ukoliko ih uporedimo sa cenama drugih proizvođača, recimo vode Premia u vlasništvu lanca supermarketa Maxi koja košta 25 dinara, ostaje nejasno zašto su Aqua Viva i Rosa ovako skupe.
Cena proizvodnje ne prelazi deset dinara
Posebna misterija nastaje kada se pogleda cena proizvodnje. Kako saznajemo od proizvođača voda u Srbiji, ukupna cena za flašicu vode od 0.5 litra ne prelazi deset dinara, a ta cena nije ni približna onoj po kojoj se prodaje.
Ministarstvo trgovine "ne vidi potrebu za intervencijom"
Shodno visokim cenama vode u Srbiji i nerealno visokih profita multinacionalnih kompanija, pitali smo Ministarstvo da li je moguće ograničiti cene flaširanih voda i dobili sledeći odgovor:
- Građani Republike Srbije, u 99 odsto opština i gradova imaju dostupnu pijaću vodu na česmama. Flaširana voda je proizvod čija se cena formira slobodno na tržištu u skladu sa ponudom i tražnjom. Sve i kada bismo pretpostavili da je nabavna cena ista za sve krajnje prodavce (maloprodaja, ugostiteljstvo, kiosk, bioskop i sl.) troškovi poslovanja ovih prodavaca nisu identični, a oni svakako utiču na formiranje cene. Na tržištu Republike Srbije postoji više desetina proizvođača flaširane vode i do sada nismo imali problema sa snabdevenošću, te samim tim ne vidimo potrebu za intervencijom - kažu iz Ministarstva trgovine.
Međutim, dok Ministarstvo trgovine "ne vidi potrebu za intervencijom" a proizvođači stiču enormne profite, nameće se pitanje da li je Srbija u kandžama dve multinacionalne kompanije koje zloupotrebljavaju svoj dominantni položaj na tržištu?
