MMF upozorava Srbiju: Ove dve evropske ekonomije su NAJVEĆA OPASNOST za vas
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, srpske firme su u 2018. godini najviše izvozile u Italiju (13,8 odsto) i Nemačku (12,2 odsto ukupnog izvoza).
Naglo usporavanje najveće evropske privrede, ali i ekonomija ostalih zemalja EU sa kojima Srbija ima značajne trgovinske odnose, nesumnjivo će i nadalje negativno uticati na domaću privredu, upozorio je MMF u svom najnovijem izveštaju.
U analizi koju je nedavno objavila na 117 strana, a u kojoj se, između ostalog, bavi i uticajima iz Nemačke i Italije na Srbiju, ova međunarodna finansijska institucija upozorila je da su upravo ove dve velike ekonomije naša najveća opasnost. Poseban razlog za brigu jeste i poruka MMF-a da će to što evrozoni danas ide loše u Srbiji dostići vrhunac tek za godinu dana, i to u sledećoj meri - na svaki njihov pad ekonomije od 1 odsto, naša ekonomija će pasti za četvrtinu procenta.
- Kao mala otvorena ekonomija, Srbija je veoma ranjiva na spoljne uticaje - jasno je naveo MMF u svom izveštaju, nastavljajući da objašnjava način uticaja EU usporavanja na Srbiju i na posledice.
- Efekat usporavanja ključnih trgovinskih partnera Srbije – Nemačke, Italije i cele evrozone, dostiže vrhunac nakon četiri kvartala, i to otprilike u iznosu četvrtine inicijalnog šoka. Manji rast Nemačke ili Italije za jedan procentni poen izazvao bi smanjenje rasta Srbije za 0,12 procenata nakon jednog kvartala. Maksimalni mogući efekat posle godinu dana, odnosno četiri kvartala, bio bi 0,25 procentnih poena - precizno je naveo MMF.
REALAN RAST ZA PRVO VREME: Poslodavci predložili POVEĆANJE MINIMALCA za šest odsto
Skače cena stanova za iznajmljivanje: Za GARSONJERU ode i pola plate, a ima i DODATNIH TROŠKOVA!
SADA I ZVANIČNO! Srbija od OVOG DATUMA potpuno zabranjuje PLASTIČNE KESE!
Ova međunarodna institucija, pod čijim su patronatom godinama unazad srpske finansije, navodi i da bi Srbija mogla da trpi znatno veće posledice imajući u vidu ekonomsko usporavanja cele evrozone, a s obzirom na učešće svih tih zemalja u ukupnom izvozu Srbije. Praktično, kako navodi, "nepovoljni šok od jednog procenta izazvao bi niži rast Srbije za oko 0,65 procentnih poena, uz maksimalni uticaj od 1,4 procenta posle godinu dana".
- To znači da se uprkos nekim znakovima oporavka evrozone u prvom kvartalu 2019. godine, uticaj usporavanja iz 2018. može i dalje manifestovati u Srbiji tokom cele godine zbog odloženih efekata, uključujući i strane direktne investicije - ističu analitičari MMF.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, srpske firme su u 2018. godini najviše izvozile u Italiju (13,8 odsto) i Nemačku (12,2 odsto ukupnog izvoza). Ove dve zemlje ostali su ključni trgovinski partneri i u prvoj polovini 2019. kada je u Nemačku otišlo 12,7 odsto izvoza, a u Italiju 11,4.
Profesor Mlađen Kovačević kaže da je Srbija već imala negativna iskustva sa svetskom finansijskom krizom 2008. godine i da je još tada pokazala svoju osetljivost na dešavanja u velikim evropskim ekonomijama. Kako podseća u razgovoru, 2009. zabeležili smo pad BDP-a od 3,1 odsto, uprkos prethodnim prognozama MMF koji je očekivao rast od 6,1 procenta.
Sagovornik smatra da kriza u Nemačkoj, Italiji i u drugim zemljama evrozone nije za potcenjivanje i da će se svakako odraziti na Srbiju, kako kroz smanjenje izvoza, tako i kroz moguće delimično obustavljanje proizvodnje u nekim stranim kompanijama koje posluju u našoj zemlji. On očekuje i manji priliv stranih investicija.
- Verujem da će već ove godine rast BDP-a biti osetno manji od najavljenog, jer je u prvih šest meseci industrijska proizvodnja manja za 2 odsto, ova suša će jako teško pogoditi poljoprivredu, a i izvoz raste vrlo sporo. Ako dođe do dodatne eskalacije krize u Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, to bi nas itekako pogodilo - objašnjava profesor Kovačević.
U najnovijem izveštaju MMF navodi da je globalna ekonomska aktivnost usporila u drugoj polovini 2018. godine, sa izrazitim padom u evrozoni koji je uticao na srpsku ekonomiju. Taj trend se, inače, nastavio i u 2019. uz sve izraženija strahovanja najvećih evropskih, ali i svetskih, privreda od nadolazeće recesije. Izveštaj MMF-a potvrdio je značaj negativnih prelivanja u Srbiju putem trgovine i stranih direktnih investicija. Istraženo je još nekoliko kanala, uključujući i doznake i poslovno poverenje
- Izvoz robe iznosio je u 2018. godini oko 36 procenata BDP-a. Oko dve trećine izvoza bilo je u zemlje EU, a Nemačka i Italija bili su ključni trgovinski partneri Srbije. Poslednjih godina i priliv stranih direktnih investicija se stalno povećava, dostižući 3,5 milijardi evra ili oko 8 odsto BDP-a u 2018. Slično kao i izvoz, većina priliva SDI dolazi iz evro-područja - podseća MMF.
ČIM PRIMITE PLATU, PAMETNO RASPOREDITE NOVAC: Ove najčešće greške vas skupo koštaju
NAJVEĆA ŠANSA ZA SRBIJU: Ceo svet želi ovaj metal, a mi ga imamo u IZOBILJU! Koristi se za NAJSAVREMENIJE TEHNOLOGIJE
Ovako bi trebalo da izgleda NOVI FIJATOV TERENAC iz Kragujevca, evo i kada bi se mogao naći na TRŽIŠTU (FOTO)
Prema analizi londonske kompanije za makroekonomska istraživanja Capital Economics, pet velikih svetskih privreda je na pragu rececije, od kojih su tri evropske: Britanija, Italija i Nemačka. Rast britanske privrede je opao u drugom kvartalu ove godine, u Italiji rast stagnira, a Nemačka beleži loše privredne rezultate tri uzastopna meseca koja prethode junu. Izvan Starog kontinenta, Meksiko je zamalo izbegao ulazak u recesiju tokom poslednja dva kvartala, ali ne i Brazil koji je ušao u recesiju u drugom kvartalu ove godine. Takođe, čak 34 odsto američkih ekonomista koje je anketirala Nacionalna asocijacija za ekonomiju poslovanja (NABE) uvereno je da će privredno usporavanje SAD preći u recesiju 2021.
Najveću brigu srpskoj privredi zadaje Nemačka, gde je uz pad industrijske proizvodnje prisutan strah stručnjaka, ali i nemačke vlade, da je nakon šest godina ova zemlja stigla nadomak recesije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih šest meseci ove godine izvoz robe je u odnosu na isti period 2018. porastao za 6,7 odsto i imao je vrednost od 8.584,2 miliona evra, dok je uvoz rastao brže, po stopi od 9,1 odsto.
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu nalaze se setovi provodnika za avione, vozila i brodove (101 milion dolara), kukuruz (62 miliona dolara), toplo valjani proizvodi (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima (46 miliona),nove spoljne gume za automobile (40 miliona) i rafinisanog bakra sa 33 miliona dolara. Među uvoznim proizvodima dominiraju lekovi za maloprodaju (58 miliona dolara), pribor za motorna vozila (49 miliona), koks i polukoks od kamenog uglja (43 miliona), sirova nafta (43 miliona) i rude bakra i koncentrata sa 37 miliona dolara.
BONUS VIDEO: POLITIČKI UTICAJ I MOĆ, KLASNA NEJEDNAKOST: Ovo su osobine i sposobnosti koje ima SVAKI američki superbogataš (VIDEO)
