NA JEDNOM HEKTARU ZARADA MINIMUM 340.000 DINARA! Cena učinila da sve više ljudi u Srbiji počne da se bavi ovim poslom
Iako uzgajanje soje u određenim krajevima Srbije nije bilo naročito popularno sada sve više poljoprivrednika prelazi u ratarski biznis.
Po trenutnoj otkupnoj ceni od 85 dinara za kilogram na jednom hektaru može da se zaradi minimum 340.000 dinara.
VUČIĆ DONOSI SJAJNE VESTI ZA SRBIJU "Industrijski rast u aprilu za 34 odsto veći od aprila 2020. godine"
Priznanje kompanije "Dunav osiguranje" za društvenu odgovornost - potvrda posvećenosti i ulaganja u zajednicu
ČUVENI MILIJARDER NAPUŠTA AMAZON: Džef Bezos se povlači sa sa čela kompanije i to na poseban datum
Nikola Đurković iz okoline Kragujevca ispričao je kako su njegova porodica i on krenuli da se bave ozbiljnim uzgojom soje, a otkrio je i koliku zaradu ima i koliko je ulaganja potrebno za ovaj posao.
Nikola objašnjava da je ovim poslom najpre počeo da se bavi kako bi imao prehranu za stoku, ali se kasnije to ispostavilo kao dobar potez.
- Soju smo počeli da sadimo pre šest godina za potrebe stočarstva i pravljenje koncentrata, ali kad je cena skočila, proširili smo zemljište i zasade. Tokom godine prinos po hektaru može da bude oko četiri tone. Mi imamo dva hektara što znači da je naš prinos osam tona. Otkupna cena za naše gazdinstvo 680.000 dinara - kaže Đurković.
Gajenje soje je popularno na prostorima Vojvodine, ali to je postao veliki trend i u ostalim delovima Srbije.
- Prvo smo krenuli sa površinom od 50 ari dok sada imamo oko dva hektara zasađene soje. Kod nas u okolini nema mnogo poljoprivrednika koji gaje ovu namirnicu, ali cena rasta je uticala da poljoprivrednici krenu da je sade. I zato neka gazdinstva u Srbiji sada imaju i po 10 hektara - dodaje Đurković.
Zbog situacije sa zatvaranjem granica mnogi ratari nisu mogli da izvezu svoju soju van Srbije.
- Zato su se u jednom trenutku stvorili viškovi. Ratari koji su imali višak soje sa strane sada prolaze odlično. Oni zapravo i diktiraju cenu - objašnjava agronom.
GMO soja nije dozvoljena
U Srbiji zakonom nije dozvoljeno da se gaji genetski modifikovana hrana, pa ni soja.
- Pri korišćenju hemikalija list GMO soje ostaje nepromenjen dok bi kod normalne soje plod bio totalno uništen. Inače, soja u sebi sadrži 40 odsto sirovih proteina - kaže Đurković.
Troškovi transporta se isplate
Nije presudno da gazinstvo bude u blizini velikih gradova, kako bi se soja lakše prodavala, iako transport može da "pojede" određeni deo zarade.
- Ljudi koji se bave proizvodnjom soje ne mare za velike razdaljine do tržišta poput Beograda. Kad se ponudi dobra otkupna cena, nije bitno koliko će para da ode na gorivo, jer se to isplati - kaže Nikola.
Argonomičar savetuje da je odabir sorte soje važan dok je hemijska analiza zemljišta neophodna. Soja ostavlja azot u zemlji za sledeće zasade i tako se smanjuju troškove za veštačka đubriva.
- Na našem podneblju je najbolje da se koristi nulta grupa soje, što zapravo znači da joj treba oko pet meseci da proklija i da može da se vrši žetva. Hemijska analiza zemljišta je neophodna, stručne službe izlaze na teren i proveravaju sastav zemljišta - kaže agronom.
Vlažnost samog ploda u toku žetve diže cenu. Zato mora da se radi na dobrom sistemu za navodnjavanje tokom velikih suša.
- Tokom letnjih dana potrebno je dobro navodnjavanje da prinos ne bi bio loš. Pri žetvi soje posebna pažnja treba da se obrati na procenatu vlage. Kad dostigne 13 ili 14 posto, soja se žnje i tada je cena najbolja. Otkupljivači gledaju taj procenat kod ploda, jer ako je on veliki, cena pada - dodaje Nikola.
