Izračunajte koliko dana godišnjeg odmora stvarno imate: Računica je jasna, na odmor već posle prvog meseca rada!
Poslodavac je dužan da u kalendarskoj godini, nakon prvih mesec dana radnog odnosa, pa do isteka kalendarske godine, obezbedi zaposlenom korišćenje (minimum prvog dela) prava na godišnji odmor za tu godinu
U vreme kada većina zaposlenih koristi svoje ustavom zagarantovano pravo na godišnji odmor, mnogi koji su se skoro zaposlili ili rade u privatnom sektoru često imaju nedoumice na koliko dana odmora imaju prava.
I ĆAĆOSIMA 28 DANA ODUSUSTVA ZBOG BEBE: Tri dana plaćaće poslodavac, ostatak država, jedan od boljih poteza države
DOLAZE IZ SVIH KRAJEVA SVETA: Srpsku malinu nema ko da bere, Albance privukla dnevnica od 30 evra
HRVATI SRLJAJU U PROPAST: Komšije zadužene "preko glave", bruto inostrani dug porastao za 3,3 MILIJARDE
- Godišnji odmor je regulisan Zakonom o radu, ili kolektivnim ugovorom, ako postoji i ugovorom o radu. Minimalna dužina godišnjeg odmora u Republici Srbiji je 20 dana, odnosno srazmerni deo u tekućoj godini, obzirom da se pravo na godišnji odmor stiče već nakon mesec dana zaposlenja u tekućoj kalendarskoj godini - kaže za Biznis.rs advokat Bojan D. Čedić.
Poslodavac je dužan da u kalendarskoj godini, nakon prvih mesec dana radnog odnosa, pa do isteka kalendarske godine, obezbedi zaposlenom korišćenje (minimum prvog dela) prava na godišnji odmor za tu godinu. Odluku donosi uzimajući u obzir zahtev zaposlenog, ali pre svega potrebe organizacije posla.
U prvih mesec dana rada nakon zaposlenja radnik ne može da dobije godišnji odmor jer još nije stekao navedeno pravo, a nakon isteka mesec dana provedenih u radu o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučiće poslodavac rešenjem, a po podnetom zahtevu zaposlenog.
Zakon o radu ponavlja ustavnu odredbu o tome da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.
Minimalni broj dana godišnjeg odmora određen je Zakonom o radu, uvećava se prema doprinosu na radu, uslovima rada, radnom iskustvu, stručnoj spremi zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
U opštim aktima poslodavaca i kolektivnim ugovorima o radu mogu se naći odredbe da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
-Radnog iskustva (za pet godina radnog iskustva dodaju se tri radna dana na zakonski minimum, za 10 godina iskustva- četiri radna dana)
-Složenosti poslova ( za poslove za koje se zahteva srednja stručna sprema dodaju se dva radna dana, a za poslove koji traže visoku stručnu spremu- četiri radna dana)
-Doprinosa na radu (najčešće se daje ovlašćenje neposrednom rukovodiocu da proceni da li zaposlenom pripada ovaj dodatak i koliki on maksimalno može da bude)
-Uslova rada (npr. rad na terenu, rad sa strankama mogu da dodaju nekoliko radnih dana godišnjeg odmora na zakonski minimum)
-Brige o maloletnom detetu ili starijem članu porodice i slično
- U praksi će najduži godišnji odmor imati radnici zaposleni u velikim radnim sistemima, u kojima postoje ispregovarani kolektivni ugovori, poput javnih preduzeća "Elektroprivreda" ili "Pošta Srbije" i sličnih, a najkraći godišnji odmor će imati zaposleni kod privatnika, na primer, gde je zaštita prava obezbeđena samo ugovorom o radu i opštim propisima, odnosno Zakonom o radu. Tako će radnik iste starosti i radnog staža, u jednom slučaju imati 20 dana, a u drugom, na primer, 40 dana, zavisno gde kod kog je poslodavca zaposlen - objašnjava Čedić za Biznis.rs.
Kada radnici idu na kolektivne godišnje odmore?
Period korišćenja godišnjeg odmora određuje, u dogovoru sa zaposlenim, isključivo poslodavac.
-U praksi će poslodavac, ceneći sopstvene potrebe za radom zaposlenih, u slučajevima kada proceni da mu je teško, ili nemoguće da izađe u susret potrebama zaposlenog, zaposlenog uputiti na godišnji odmor kada sam proceni da je potrebno, bilo pojedinačno, ili korišćenjem tzv. kolektivnih odmora - objašnjava sagovornik.
Zakonom predviđeno pravo na isplatu regresa
Za vreme trajanja godišnjeg odmora zaposleni prima platu kao da se nalazi na radu, i to na osnovu proseka plate u tekućoj kalendarskoj godini, uključujući i eventualna uvećanja za splaćena prekovremeni rad, stimulacije, bonuse, naknadu za topli obrok i slične beneficije.
- Zakon o radu je predvideo i pravo na isplatu regresa, odnosno zasebnu naknadu za korišćenje godišnjeg odmora, koja se isplaćuje samostalno ili uz platu, ali će u praksi to pravo biti ostvareno samo u velikim sistemima obezbeđenim boljim uslovima zaštite radničkih prava, a jako retko u situaciji gde se zaposleni nalazi na radu kod privatnika. Tako će zaposleni u “Nuklearnim objektima Srbije” otići na letovanje sa redovnom platom i regresom u visini od 64.000 dinara, a zaposleni u privatnoj piljarnici na Đeram pijaci samo sa platom, odnosno i bez nje, pošto će mu biti isplaćena nakon što se vrati sa odmora - naglašava advokat Bojan Čedić.
Radnici angažovani preko autorskih ugovora, ugovora o delu ili ugovora koji podrazumevaju privremene i povremene poslove nemaju isti status kada je reč o godišnjem odmoru kao i zaposleni na određeno i neodređeno vreme.
- Zaposleni na privremenim i povremenim poslovima, koji mogu trajati najduže do 24 meseca, nemaju pravo na godišnji odmor. Prava iz Ugovora o delu, imajući u vidu da radnici angažovani po ovoj osnovi nisu i zaposleni, takođe ne uključuju pravo na godišnji odmor - zaključuje Čedić.
