NAJGORE SUŠE U EVROPI U POSLEDNJIH 500 GODINA NISU ZAOBIŠLE NI SRBIJU! Stručnjaci upozoravaju: "Usevi ugroženi, moguć je i katastrofalan ishod"
Toplotni talas koji je pogodio Evropu doveo je do nezapamćenih suša, a brojne zemlje i oblasti ograničavaju potrošnju vode i strahuju od mogućih posledica - od uništavanja useva i biljnog i životinjskog sveta, pa do ugrožavanja energetskih hidropotencijala, ali i ključnih plovnih puteva u Evropi.
Zajednički istraživački centar Evropske komisije objavio je izveštaj u kojem naučnici upozoravaju: dve trećine evropskog kontinenta suočilo se sa najvećom sušom u proteklih pet vekova, a stvari bi mogle da postanu još gore. Situacija je posebno teška u zemljama kao što su Italija, Španija, Portugal, Francuska, Nemačka, Holandija, Belgija, Luksemburg, Rumunija, Mađarska, Srbija, Ukrajina, Moldavija, Irska i Velika Britanija.
Ovo je ukupno 47 odsto kontinenta, a zemljište se ovog leta potpuno osušilo, pišu autori izveštaja. Još 17 odsto kontinenta je na ivici potpunog isušivanja, a šanse da se tamo sačuva bilo kakva vegetacija su male. U izveštaju se upozorava da će suša imati veliki uticaj na useve, da će povećati rizik od šumskih požara, i da bi velike vrućine mogle da potraju još nekoliko meseci u nekim od južnih regiona Evrope, prenosi BBC. Dok po prognozama, ovakvi vremenski uslovi neće zaobići ni Srbiju.
OBJAVLJENE NOVE CENE GORIVA: Evo koliko će narednih 7 dana koštati dizel i benzin
"NEMA ZEMLJE U EVROPI KOJA OVO MOŽE DA IZDRŽI" Vučić o restrikcijama, cenama i drugim problemima na zimu
EU PRIMORANA DA UBLAŽI SANKCIJE RUSIJI? Šokantne tvrdnje "Forbsa": Evropa postaje ekonomija trećeg sveta
Situacija u Srbiji
Katarina Gligorijević, analitičarka za zaštitu životne sredine, u razgovoru za portal Srbijadanas.com, kaže da je u pojedinim delovima Srbije prisutna ekstremna suša i da se situacija u našoj zemlji nalazi "rame uz rame" sa onom u Evropi.
- U delovima zapadne Srbije smenjuju se umerena i jaka suša, dok su u delu jugoistočne Srbije umereno vlažni uslovi. Vodostaji na svim vodotocima u Srbiji nalaze se u staganciji i kreću se u domenu niskih i srednje niskih vrednosti za ovo doba godine. Na Dunavu i Savi vodostaji su ispod niskih plovidbenih nivoa. Na dosta reka proticaji su se približili minimumu. Iako suša nije prisutna u većem delu zemlje, tamo gde jeste prisutna, ekstremno je izražena, posebno u Vojvodini, stoga se trenutno stanje u Srbiji nalazi rame uz rame sa onim u Evropi.
Ovakvi uslovi će verovatno trajati najmanje do novembra ove godine. Reke su postale toliko plitke da se na površini pojavilo takozvano "gladno kamenje" – stene sa natpisima koji se pojavljuju iznad vode tokom najtežih suša. Prema rečima evropske komesarke za nauku Marije Gabrijel, toplotni talas koji je zahvatio kontinent stvorio je neviđeno opterećenje za snabdevanje vodom širom Evropske unije, dok Katarina Gligorijević u razgovoru za naš portal ističe da će klimatske promene tek stvarati probleme, posebno u segmentu poljoprivrede.
- U narednom periodu zbog sve jače izraženih klimatskih promena, na našim prostorima se mogu očekivati ekstremno sušne, kao i ekstremno vlažne godine, sa manje ili više padavina. U regionu Evrope, u kome se nalazi i Srbija, očekuje se da će glavnu pretnju u budućnosti poljoprivrede predstavljati upravo porast temperature, kao i suše i nedostatak vode u dugim letnjim periodima, što će negativno uticati na mnoge useve. Pored pomenutih direktnih efekata klimatskih promena, poljoprivrednu proizvodnju mogu ugroziti i razne vrste bolesti i parazita, čija će prostorna raširenost i brojčanost porasti usled povećanja uticaja klimatskih promena. Produženje vegetacione sezone usled podizanja zimskih i ranoprolećnih temperatura dovešće i do veće mogućnosti razvoja bolesti i insekata, što rezultira degradacijom useva. Još jedna nepovoljna pojava koja može biti pospešena klimatskim promenama je i erozija zemljišta. Očekivan porast pojava poplava i visokih voda sigurno će uticati na intenzitet vodene erozije u pojedinim krajevima, čija pojava dovodi do raslojavanja zemljišta i uništavanja njegove poljoprivredne funkcije - navodi ona.
Uticaj suše na privredu
Dr Suzana Đorđević Milošević ističe za portal SrbijaDanas.com da je uticaj suše kompleksan kada je poljoprivreda u pitanju, dok je očuvanje zemljišta suština smanjenja rizika od suše, a ne samo navodnjavanje.
- Suša je fenomen koji utiče na drastične promene u okruženju, pa time i na čoveka i njegove delatnosti. Uticaj je kompleksan, kada je u pitanju poljoprivreda i resursi na koje se ona oslanja. Osim direktnog uticaja na useve, koji uslovljavaju povećanje potrebe za intervencijama kao što je navodnjavanje i posledično povećanje cene proizodnje i finalnog proizvoda, suša potencira i efekte čovekovih grešaka u upravljanju agroekosistemima. Naime, priroda ima mehanizme koji u izvesnoj meri, tokom kraćeg ili dužeg perioda omogućava ekosistemima da opstanu. Ta fleksibilnost podrazumeva očuvanost njihovih komponenti i veza među njima. U agroekosistemima je uveliko poremećen taj balans. Npr. zemljišta su uništena, jer više nemaju ni organsku materiju ni mikrofloru koja može da čuva strukturu sposobnu da zadrži vodu. To je u velikoj meri i posledica specijalizacije na intenzivnu biljnu proizvodnju. Evropa već plaća posledice ovakve proizvodnje, Srbija takođe, u svim zonama sa intenzivnom proizvodnjom. Dakle očuvanje zemljišta je suština smanjenja rizika od suše, a ne samo navodnjavanje. Ako se još povedemo za "modom" eliminacije stočarstva i pratećim svetskim trendovima u tom smislu, uništićemo i ostatak zemljišta. Usput ćemo iscrpeti vodne resurse, bez da ostvarimo potrebne efekte - kaže ona i dodaje:
- Dakle ugroženi su svi usevi. Sa sušama ovih razmera, intenziteta, dužine trajanja i učestalosti ne mogu da se bore ni C4 biljke koje su genetski predisponirane za odlučno ekonomisanje vodom. Borba protiv suše i rizika koje nosi zahteva multidisciplinarnu aktivnost, kompleksne promene u upravljanju prirodnim resursima i strategiji proizvodnje hrane i drugih proizvoda od biomase. Jednostrana rešenja ne vode ničemu dobrom i trajno kompromituju i ekonomiju i ekologiju, a u kranjoj instanci dovode do društvenih konflikata oko vodnih resursa, za kojima potrebe daleko nadilaze potrebe poljoprivrede. Poveća cena je od minornog značaja u poređenju sa situacijom u kojoj novcem neće moći da se kupi potrebni resurs. Napominjem da mi uveliko crpimo neobnovljive resurse arteških voda, a površinske u velikoj meri nisu "samo naše".
Katarina Gligorijević dodaje da suša predstavlja nepovoljnu pojavu u svim segmentima privrede, dok posebnu štetu nanosi biljnoj proizvodnji, posebno tokom jula i avgusta.
- Kada se problem suše posmatra sa aspekta poljoprivrede, govori se o nedostatku vode, koja je neophodna za pravilan i potpun razvoj biljaka. Ovaj nedostatak za posledicu ima smanjenje očekivanog prinosa, kao i kvaliteta prinosa posmatrane biljne kulture. Svaka biljna kultura ima određene potrebe za vlagom u zemljištu, a postoji i kritičan period za vodom, kada je biljka najosetljivija na sušu i taj period varira iz godine u godinu. Suša u vreme kritičnog perioda utiče na smanjenje očekivanog prinosa, a u ekstremnim uslovima ga može i uništiti. Suša može biti prisutna u toku sva 4 godišnja doba, ali najveće posledice na prinose ostavlja letnja suša, jer je u letnjim mesecima vegetacija najbujnija, stoga su i potrebe biljaka za vodom najveće u tom periodu. Poseban problem pravi nedostatak padavina tokom jula i avgusta, koji je praćen i visokim dnevnim i noćnim temperaturama, što direktno utiče na kvantitet i kvalitet proizvoda - kaže ona i naglašava da se u najgoroj situaciji se nalaze kukuruz, soja i suncokret. Procenjuje da će rod biti znatno umanjen, dok ne isključije ni mogućnost katastrofalnog ishoda:
- U najtežoj situaciji nalazi se kukuruz, a delimično i soja. Ekstremno visoke temperature praćene nedostatkom padavina i toplim suvim vetrom, veoma su loše uticale na oplodnju na većim površinama, što će se odraziti na prinos kukuruza ove proizvodne godine. Ratarski usevi teško podnose odsustvo kiše. Vreli dani i suša ostavljaju trag na biljkama, koje usporavaju svoj rast i suše se. Kukuruz pati od nedostatka vlage, velika toplota mu smanjuje mogućnost oprašivanja, pa će biti i jalovog klipa i slabo nalivenog zrna. Suša u pojedinim krajevima Srbije već je nanela štetu kukuruzu , soji i suncokretu, pa se procenjuje da će rod biti znatno umanjen, a moguć je i katastrofalan ishod, ako ne bude kiše ni naredna dva meseca. Kukuruz je zaostao u rastu i što je još gore, na ovako visokim temperaturama ne može ni da se oprašuje.
Iako je prinos žetve niži, proizvođači pšenice i kukuruza u Srbiji, za sad, ne treba da očekuju veće oscilacije cene pšenice i kukuruza.
- U odnosu na proseke za prethodnih pet godina, prema prognozama Evropske Unije za ovu godinu, prinos žetve zrna kukuruza biće niži za 16%, soje za 15% i suncokreta za 12%. Suša u ekstremnim slučajevima može da smanji prinose ratarskih kultura i do 50%, gde gubici poljoprivredne proizvodnje mogu da premaše i 2 milijarde dolara, kao što je to bio slučaj 2012. godine. Ipak, za sada, proizvođači pšenice i kukuruza u Srbiji ne treba da očekuju veće oscilacije sadašnje cene pšenice, a i kukuruza, čiji je rod značajno uništila suša, ukoliko ne bude vanrednih poremećaja na geopolitičkoj sceni. Rast cena osnovnih ratarskih proizvoda pod kontrolom drži i nemogućnost izvoza njihovih viškova, zbog niskog vodostaja Dunava, koji, kako se procenjuje, neće porasti do kraja godine - navodi analitičarka.
Pola Evrope u opasnosti
Gotovo je sigurno da će preduzimanje i uvođenje vanrednih mera biti neophodno u mnogim evropskim zemljama. Vode u zemlji gotovo da za biljke više i nema u mnogim sušom pogođenim oblastima - u italijanskim nizijama, u južnoj, centralnoj i zapadnoj Francuskoj, u centralnoj Nemačkoj i istočnoj Mađarskoj, Portugalu i severnoj Španiji.
Voda i toplotni udar smanjuju još više prinose useva čak i u odnosu na vrlo lošu prognozu količine i kvaliteta žitarica i drugih kultura. Francuska, Rumunija, Španija, Portugal i Italija su već suočeni sa smanjenim prinosom. Nisu pošteđene ni Nemačka, Poljska, Mađarska, Slovenija i Hrvatska.
U Italiji, sliv reke Po se suočava sa najvećom sušom u poslednjih 70 godina, za šta su prema izveštaju italijanske rečne opservatorije direktno odgovorne visoke temperature, manjak padavina tokom zime, a samim tim i manjem topljenju leda u južnim Alpima.
Po, najduža reka u Italiji od 650 kilometara, teče od Alpa na severozapadu i donosi život u nekoliko italijanskih regiona pre ulivanja u Jadran. Ali neuobičajeno nizak nivo vode je promenio reku, utičući na sve, od proizvodnje paradajza i lubenica do rada hidroelektrane, vode za piće, komercijalnog brodarstva i ribolova. Zbog nezapamćene suše, vanredna situacija proglašena je u pet italijanskih regiona.
Žedni gradovi u Francuskoj
Više od 100 gradova i opština u Francuskoj nema više vode za piće i moraju da primaju isporuke kamionima, rekao je francuski ministar za ekološku tranziciju tokom posete jugoistočnom regionu zemlje, navodi Euronews.
U Francuskoj ima već više od stotinu opština koje nemaju više vode za piće, a neophodne količine vode dopremaju se kamionima do ovih područja - rekao je ministar ekologije Francuske Kristof Beku, dok je bio u poseti gradu Romuleu.
Francuska premijerka Elizabet Born aktivirala je u petak specijalnu komisiju za zaštitu životne sredine koja bi se bavila sušom, za koju kaže da je bila "najgora ikada zabeležena" u zemlji.
- Izuzetna suša koju trenutno doživljavamo ostavlja bez vode mnoge opštine i predstavlja tragediju za naše poljoprivrednike, naše ekosisteme i biodiverzitet - navodi se u saopštenju.
Već je 66 francuskih departmana, što je više od dve trećine ukupnog broja, na najvišem nivou upozorenja na sušu.
Ministar Beku rekao je da je jedini način maksimalno pooštriti restrikcije vode kako bi se izbegla situacija da je više nema. U oblastima u kojima je izdato upozorenje o vanrednoj situaciji, već su stupila na snagu ograničenja za zalivanje golf terena, punjenje bazena, zalivanje bašta i pranje automobila. U nekim oblastima više nije dozvoljeno pokretanje fontana.
Glavni grad Pariz stavljen je u prvi nivo kriterijuma upozorenja na sušu, a grad već preduzima mere za ograničavanje upotrebe vode, uključujući zalivanje parkova samo noću.
U nedavnom, šestom izveštaju o proceni Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), naučnici su rekli da bi klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem doprinele "povećanoj verovatnoći i ozbiljnosti uticaja suša" u nekoliko regiona. Klimatske promene će verovatno uticati i na druge ekstremne vremenske nepodogode kao što su, na primer, poplave.
Više od milenijuma Španija i Portugal nisu bile suvlje
Prema istraživanju, Španija i Portugal suočene su sa najvećom sušom u poslednjih najmanje 1.200 godina, što je izazvalo brojne posledice u oblastima proizvodnje hrane i turizma. Većina kiše na Pirinejskom poluostrvu pada zimi, dok vlažni talasi niskog pritiska dolaze sa Atlantika. Ali sistem visokog pritiska na obali, nazvan Visoki Azori, može blokirati frontove vlažnog talasa. Istraživači su otkrili da su ovakve pojave do 1850. godine viđane jednom u deset zima, dok su posle 1980. prisutne svake četvrte godine. Ovi ekstremi takođe potiskuju vlažno vreme na sever, što će izazivati dosta snažnije pljuskove na severu Ujedinjenog Kraljevstva i u Skandinaviji.
- Broj takvih maksimuma na Azorima u poslednjih 100 godina je zaista bez presedana kada se pogleda prethodnih 1.000 godina - rekla je dr Karolin Umenhofer, članica istraživačkog tima sa Okeanografskog instituta Voods Hole u SAD.
Ove godine maj je bio najtopliji mesec ikada zabeležen u Španiji. Šumski požari u kojima je poginulo desetine ljudi u regionu usledili su nakon toplotnog talasa koji je bio 10 pojačan zbog klimatske krize, dok je reka Teho, najduža u regionu, u opasnosti da potpuno presuši, kažu ekolozi.
U Španiji, količine vode u rezervoarima trenutno su za 31 odsto niže od desetogodišnjeg proseka. U Portugalu, hidroelektrična energija uskladištena u rezervoarima za vodu je upola niža od proseka u prethodnih sedam godina. Obe zemlje bile su vrlo pogodne za za šumske požare, što se nažalost i dogodilo.
Izvor Temze se pomerio osam kilometara nizvodno
Izvor reke Temze u Engleskoj pomerio se osam kilometara nizvodno prvi put u istoriji, prenose britanski mediji.
Iako se delovi rečnog korita u Glosterširu redovno isušuju tokom leta, stručnjaci kažu da je zabrinjavajući znak uticaja klimatske krize činjenica da Temza izvire tako daleko nizvodno.
To se dogodilo nakon više nedelja sušnih perioda i temperatura koje su prošlog meseca u delovima Ujedinjenog Kraljevstva premašivale 40 stepeni Celzijusa.
Kristin Kolvin, direktorka u Rivers Trastu, organizaciji za očuvanje okoline, rekla je da "ono što vidimo na izvoru slavne reke Temze, nažalost, simbolizuje situaciju s kojom se suočavamo širom zemlje, sada i ubuduće".
Presušuje i Rajna
U mestu Kaub, u Nemačkoj - ključnoj tranzitnoj tački za prevoz robe preko reke Rajne - nivo vode pašće na tako niske nivoe da bi saobraćaj njome možda mogao da bude onemogućen, a to bi moglo da ugrozi zemlju i ekonomski.
Protežući se na oko 1.288 kilometara od Švajcarske do Severnog mora, Rajna je ključna za isporuku i izvoz ulja za loženje, benzina, uglja i drugih roba. Nizak vodostaj znači da teretnjaci moraju da smanje opterećenje kako bi mogle da plove rekom.
- Pošiljke uglja su već organičene niskim vodostajima jer je manje brodova dostupno, a oni koji su spremni za upotrebu nose manje tereta. Troškovi isporuke uglja stoga se povećavaju, što zauzvrat povećava troškove rada postrojenja na ugalj - navodi se u saopštenju nemačkog dobavljača energenata EnBW AG.
Neophodne mere za smanjenje štete
Naučnici koji izučavaju klimatske promene upozoravaju da se ekstremni vremenski uslovi poput suša, toplotnih talasa i šumskih požara dešavaju sve češće. U velikom delu evropskog kontinenta ovog leta su izmerene do sada najveće temperature zbog kojih su reke presušile, a u mnogim oblastima su uvedena ograničenja za korišćenje vode.
Nepovoljna predviđanja za naredne mesece mogu ugroziti snabdevanje vodom i verovatno će taj resurs biti na najvišoj ceni u Evropi. Integrisano upravljanje vodnim resursima je od vitalnog značaja za obezbeđivanje održive količine vode dobrog kvaliteta za sve korisnike vode i ukupnu životnu sredinu.
Dok su strategije za ublažavanje suša sada od najveće važnosti, tako je i rešavanje osnovnog uzroka problema, ubrzanja klimatskih promena i njihovog narušavanja ciklusa vode na planeti, najvažniji geostrateški zadatak svih evropskih i svetskih stručnjaka.
Naučnica Ema Gilbert iz Britanskog antarktičkog zavoda kaže za BBC da moramo da tragamo za rešenjima za klimatske promene dok istovremeno prilagođavamo način života posledicama koje su one izazvale, dok analitičarka Katarina Gligorijević ističe da je neophodno preduzeti mere i adaptirati se na novonastale uslove.
- Osnovne mere koje treba razmatrati u oblasti poljoprivrede, odnose se na donošenje strateških dokumenata i celokupno vođenje agrarne politike. Očuvanjem prirodnih vrednosti i resursa, mogu se značajno ublažiti nepovoljni klimatski uticaji na lokalnim nivoima. Navodnjavanje je jedan od ključnih mehanizama za adaptaciju na sušu, obzirom na to da se u budućnosti očekuje smanjenje količina padavina. Povećanje navodnjavanih površina po svaku cenu i bez sagledavanja uticaja na ostale elemente životne sredine, može vrlo lako izazvati dodatne probleme u prilagođavanju na klimatske promene, stoga navodnjavanje mora biti planirano na održiv način i ne sme prouzrokovati probleme u drugim sektorima. Jako važne mere prevencije predstavljaju podizanje i očuvanje visoke vegetacije direktno uz poljoprivredne površine, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, kao i očuvanje vlažnih staništa. Izdaci za energetske potrebe u poljoprivrednoj proizvodnji (transport, obrada zemljišta, grejanje plastenika, navodnjavanje, skladištenje i prerada proizvoda) značajno će porasti usled globalnih klimatskih promena, zbog čega je veoma važno pronaći strateška rešenja za racionalizaciju potrošnje i povećanje efikasnosti korišćenja energije u poljoprivredi. Mere prevencije koje primenjuju sami poljoprivrednici su izbor novih rasa/sorti, izmena načina obrade zemljišta, gajenje novih biljaka koje do sada nisu gajene na našim prostorima, primena sistema za navodnjavanje, izmene u načinu korišćenja i vrstama đubriva, izmene u datumima sejanja kultura, primena zaštitnih mera (protivgradne mreže, defrost mreže), unapređenje mehanizacije, osiguravanje useva i stoke, kao i formiranje zadruga. Za planiranje i odgovarajuću primenu ovih mera, individualnim poljopivrednicima neophodno je pružiti savetodavnu pomoć, obezbediti obuku za nove tehnologije i obezbediti finansijske mehanizme za podršku u primeni adaptacionih mera - zaključuje ona.
Dr Suzana Đorđević Milošević kaže da postoje načini da se umanje rizici, ali ne u meri koja omogućava da se očuva sadašnji način i vrste proizvodnje.
- Da bi oni bili dostupni za široku upotrebu, znanje iz nauke, struke i rad poljoprivrednika mora se bolje ceniti i podržavati. Naučna saznanja, oprema, tehnologije ne mogu biti privilegija velikih i bogatih. Mali farmeri se ne trebaju uništavati. Jedino su mali sistemi dovoljno fleksibilni da se u konkretnim uslovima svake mikrolokacije mogu prilagoditi. Ne može se gasiti proizvodnja hrane u planinama, a pri tom raskopavati i zagađivati, a intenzivirati proizvodnja u ravnicama i imati dugoročno kvalitetan resurs zemljišta, koji će da se opire klimatskim promenama i obezbeđuje trajno prehrambena sigurnost. Ne mogu se skraćivati lanci kruženja hranljivih materija i pojednostavljivati ekosistemi, a da se očekuje stabilnost ekosistema. Potrebe za biomasom moraju se zadovoljavati kroz diverzifikaciju korišćenih bioloških resursa, što ne znači da meso treba zameniti 3D printovima od laboratorijski sintetizovanih proteina, već povećanjem raznovrsnosti materijala koji se koriste iz prirode i koji se proizvode u agroekosistemima, kao npr uz pomoć gljiva, insekata i slično. Agroekosistemi se moraju usložniti, kao npr. širenjem agroforestri sistema, jer oni pomažu očuvanju zemljišta i uspostavljanju teritorijalno specifičnih agroekosistema, koji su u stanju da najbolje balansiraju i iskoriste uslove životne sredine u konkretnim uslovima ( umesto dosadašnje prakse nasilnog implantiranja istih tehnologija u različite ambijente) - navodi ona i zaključuje:
- Vodni resursi moraju postati prioritet očuvanja - ne rasprodaju, ne zagađenju, ne rasipanju, da prikupljanju, čišćenju i recikliranju, višestrukom korišćenju... Zemljište i njegovo zdravlje, kao živog sistema osnova je smanjenja rizika od suše. Nema te vode, koja će pomoći usevu na zemljištu niskog retencionog kapaciteta, poremećene strukture i umrtvljenog.
BONUS VIDEO: Grom udara u Golubačku tvrđavu - kamere zabeležile nestvarnu scenu
