"NAJGORI SMO U EU" Hrvati "pukli" pa priznali da im je ekonomija propala, jedva "krpe kraj s krajem"
Koronakriza je znatno raširila pesimizam među hrvatskim građanima, pokazuje istraživanje koje je sprovela EU
Koronakriza je znatno raširila pesimizam među hrvatskim građanima, pokazuje istraživanje koje je sprovela EU, čije rezultate prenosi zagrebački Institut za javne financije (IJF).
KORONA UGROZILA NAJRASKOŠNIJU PEĆINU SRBIJE: Manje turista nego lane obišlo speleološki biser pokraj Despotovca
ĐORĐEVIĆ: Nеophodno jе obеzbеditi makroеkonomsku stabilnost i održati privrеdnu aktivnost u Srbiji
BAT FABRIKA U VRANJU OBELEŽILA 135 GODINA POSTOJANJA
Iako je rad od kuće tokom koronakrize za mnoge postao delom normalan, u Hrvatskoj se jako raširio strah od gubitka posla, kao i od daljeg urušavanja finansijske situacije, komentariše Predrag Bejaković u novom Aktualnom osvrtu IJF-a, pod nazivom "Uticaj koronavirusa na život i rad građana u EU". Hrvatska je tako, uz Grčku, članica EU u kojoj među građanima vlada najveći strah od pogoršanja finansijske situacije, pokazalo je istraživanje Eurofounda, koje je sprovedeno tokom jula.
Hrvati jedva krpE kraj s krajem, po tome su najgori u EU
Uz to, Hrvati se u EU najviše žale da jedva sastavljaju kraj s krajem, odnosno početak i kraj mjeseca. U julu je, naime, 23 odsto ispitanika u Hrvatskoj izveštavalo o velikim teškoćama s prevazilaženjem početka i kraja meseca. S druge strane, samo je devet odsto hrvatskih ispitanika očekivalo da će se njihova finansijska situacija u naredna tri meseca popraviti. Poređenja radi, u Estoniji je s optimizmom u svoju finansijsku budućnost tada gledalo 24 odsto ispitanika, a u Litvaniji 18 odsto, primećuju u Institutu za javne financije.
- Prema ovom izveštaju, građani Hrvatske navode znatne finansijske i egzistencijalne probleme, takozvano krpanje kraja s krajem, koje je gotovo najviše u EU, vrlo su pesimistični u pogledu svoje buduće finansijske situacije i slabo veruju u nacionalnu vladu i EU - ocienio je Bejaković u Aktualnom pregledu.
Bejaković smatra da građani nisu dovoljno upoznati sa svime što se na nacionalnom i europskom nivou radi kako bi im se pomoglo tokom koronakrize. Stoga preporučuje usvajanje jasne komunikacijske strategije, kao i podsticanje europske solidarnosti.
- Time bi se verovatno i u Hrvatskoj moglo povećati poverenje u vladu na nacionalnom i EU nivou, koje je zasad vrlo nisko - poručuje Bejaković.
Žene i mladi najugroženiji su na tržištu rada koje je pogodila koronakriza
Istraživanje Eurofounda otkriva još neke zanimljivosti. Primera, poređenje odgovora prve runde istraživanja iz aprila, kada je praktično cela EU bila zatvorena, i odgovora iz julskog kruga istraživanja pokazuje da je na tržištu rada u EU znatno pogoršan položaj mladih. Nadalje, rezultati ukazuju na to da su u jeku koronakrize bez posla češće ostajale žene nego muškarci, kao i da je, uprkos radu od kuće, narušena usklađenost poslovnog i privatnog života.
Znatno je veća opasnost od gubitka posla kod samozaposlenih nego kod zaposlenih osoba, navode u IJF-u, pozivajući se na istraživanje. Također, puno je veća opasnost od gubitka posla kod osoba sa srednjom školom ili nižim stupnjem obrazovanja. S druge strane, ističu u IJF-u, najmanju verojatnost da će izgubiti posao imaju muškarci u dobu od 35 do 49 godina i visokoobrazovani radnici.
- Na nivou cele EU najvažniji je zaključak da su, zbog vrlo negativnog uticaja koronavirusa, snažno povećane međugeneracijske i rodne nejednakosti - zaključuje Bejaković u Aktualnom osvrtu.
Inače, drugi krug istraživanja je Eurofound sproveo u julu na području cele EU, a rezultate je objavio krajem septembra. Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 87.477 ispitanika, a sprovedeno je e-anketiranjem.
