NAJSREĆNIJA ZEMLJA na svetu hitno traži 150.000 radnika
Uređenje tržišta rada najverovatnije će biti glavno pitanje parlamentarnih izbora u Finskoj koji će se održati 14. aprila
Finska je najsretnija zemlja na svetu, ali njeno stanovništvo stari brže nego većina drugih, što tamošnju vladu tera da pronađe nove stanovnike koji će pomoći isplatu sve većeg broja penzionera.
Uređenje tržišta rada najverovatnije će biti glavno pitanje parlamentarnih izbora u Finskoj koji će se održati 14. aprila, a prema izvještaju državne agencije objavljenom u ponedeljak i u kome se ističu ključni izazovi u narednom periodu, nova vlada moraće da pronađe način da podigne stopu zaposlenosti na 75 odsto od svih radno sposobnih Finaca do 2023. godine i na 80 posto nakon toga, prenosi Blumberg.
Kako se navodi, trenutna stopa je 72 odsto, što odgovara cilju koji je 2015. godine postavio sadašnji premijer Juha Sipila i koji se tada smatrao teško dostižnim.
U to vreme samo 68 odsto radno posobnih Finaca je imalo posao, a zemlja se oporavljala od trogodišnjeg privrednog pada, drugog nakon recesije koja je počela 2008. godine.
Danas 140.000 ljudi više ima posao u odnosu na doba kad je Sipila stupao na dužnost, ali još oko 150.000 novih radnika biće neophodno da bi najsevernija članica evrozone održala svoj sistem socijalne pomoći.
Zamislite da radite 4 DANA U NEDELJI? Apel iz Davosa o kojem svet ne prestaje DA PRIČA
- Finansiranje našeg nordijskog modela blagostanja, koji nas čini najsretnijom zemljom sveta sa neverojatno visokim životnim standardom, zavisi o višim stopama zaposlenost - izjavio je Aki Kangašarju, glavni ekonomista Nordijske banke i dodao da Finska mora da obezbedi da ”svako ko može da radi ima posao".
Globalni privredni rast takođe je generirao zapošljavanje, ali taj trend uskoro će nestati s obzirom na usporen rast najvećih ekonomija sveta.
Kangašarju rešenje vidi u još dubljim reformama tržišta rada koje bi mogle povećati broj slobodnih radnih mesta.
Osim toga, Finci bi se mogli pripremiti i na određeno stezanje remena.
- Ako ne postignemo veću zaposlenost, moraćemo više da štedimo, odnosno režemo troškove u javnom sektoru, što će opet dovesti do manjih prihoda od poreza i većih troškova za nezaposlene - rekao je Kangašarju.
