Najveći ekonomski POTEZI Srbije u 2017.

U prethodnoj godini Srbija je doživela brojne promene, naročito na ekonomskom planu. Privreda koja je decenijama bila u posrnuću, počela je konačno da doživljava uspon. Doveden je veliki broj stranih investitora i otvoren rekordan broj fabrika. Završetak brojnih infrastrukturnih projekata, uspešni aranžmani sa međunarodnim svetskim institucijama i energetski projekti koji su doveli do smanjenja nezaposlenosti, učvrstili su našu zemlju kao apsolutnog lidera u regionu.

Otvoren rekordan broj fabrika

Širom zemlje otvoren je rekordan broj fabrika koje sada zapošljavaju veliki broj ljudi, a pomenućemo samo neke od najvećih i najzvučnijih imena.

U Rumi je otvorena fabrika hrane, kao prva investicija u Evropi nepalske kompanije "CG Foods Europe", koja posluje u okviru "Chaudhary Group", a u koju je uloženo devet miliona evra. Počela je da radi u septembru i u njoj je zaposleno 100 radnika, a plan je da ih do kraja 2018. godine bude 407, dok bi kasnije bilo zaposleno još oko 800 radnika.

Nemačka kompanija "Gruner" u novom proizvodnom pogonu u Vlasotincu zapošljava 50 radnika, a prema najavama rukovodstva, do 2020. godine planira se otvaranje još 50 novih radnih mesta.

Pogon je svečano otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a ovim je obeležena i desetogodišnjica poslovanja ove kompanije u Srbiji.

U Šapcu je u septembru svečano otvorena fabrika za proizvodnju kablovskih setova za kamione Dajmler, japanske kompanije ''Yazaki''. Trenutno jedna od najvećih grinfild investicija u Srbiji prostire se na oko 30.000 kvadratnih metara i u njoj sada radi oko 500 radnika. Investicija je vredna oko 25 miliona evra.

Otvaranju fabrike prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik „Yazaki“ korporacije Šinđi Yazaki, gradonačelnik Šapca, Nebojša Zelenović, ministar privrede, Goran Knežević, ambasador Japana u Srbiji, Đuići Takahara, kao i predstavnici „Yazaki Europe“ i „Daimler Trucks“, Bo Inge Anderson i Ingo Etišer.

Predsednik Srbije naveo je da je Srbija uspela da u krizno vreme dovede strane investitore. On je dodao da je ovo veliki dan za Šabac, Mačvu i našu zemlju i da je zadovoljan što smo u konkurenciji nekoliko drugih zemalja uspeli da dovedemo tako veliku korporaciju da kod nas radi i investira.

Automobilski gigant "Fijat-krajsler" je zadovoljan saradnjom sa Vladom Srbije, a rezultat toga je najuspešniji srpski izvozni proizvod - "fijat 500 L". Novi model "fijata 500 L" ima više od 40 odsto originalnih delova.

Vredna pomena svakako je i fabrika "Meita" u Obrenovcu, koja se bavi proizvodnjom automobilskih delova i motora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar odbrane Aleksandar Vulin i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, prisustvovali su, u julu, početku probne proizvodnje u Fabrici streljačke municije u mestu Uzići kod Požege koja je deo projekta razvoja odbrambene industrije pod radnim nazivom - Odbrambeno tehnološka industrijska baza Srbije (OTIBS) - "Vizija 2020".

U Nišu je otvoreno sedam fabrika, a u planu je izgradnja puta Niš - Priština i to će dovesti do dolaska investitora u Toplicu.

Pored fabrike u Subotici rukovodstvo "Simensa" preuzelo je fabriku "Milanović Inženjering" iz Kragujevca i planira dodatne investicije u industriji šinskih vozila, koje će biti ostvarene u Šumadiji.

U poslednje dve godine u Srbiji je osnovano 230 novih preduzeća sa većinskim turskim kapitalom. 

Vodeći evropski proizvođač kablova i kablovskih sistema za automobilsku i druge industrije Leoni otvorio je, krajem jula u Nišu, treću fabriku u Srbiji, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

U fabrici, koja se prostire na više od 22. 000 metara kvadratnih proizvodiće se kablovski setovi za automobile marke BMW. 

Leoni je u Srbiji prisutan od 2009. godine, kada je počela sa radom fabrika za proizvodnju kablovskih sistam za MBW u Prokuplju, a 2013. godine u Malošištu kod Doljevca otvorena je fabrika za proizvodnju automobilskih kablova za land rover i jaguar.

Beograd sija novim sjajem

Izraelci su investirali u tržne cente "Zemun park", "Aviv park", "Rajićeva", "Big fešn" na Karaburmi, a već je počela i gradnja istoimenog kompleksa na Vidikovcu.

Takođe, Izraelci su u srpsku prestonicu doneli i prvi biznis-park, "Erport siti" na Novom Beogradu. Međutim, to je samo početak jer je u toku izgradnja dva velika kompleksa u Ulici kneza Miloša - "Skajlajn Beograd" na prostoru nekadašnjeg MUP-a, te drugi na mestu bivše američke ambasade. I to nije sve jer su Izraelci pre par meseci pazarili i prostor bivšeg "Depoa" u Bulevaru kralja Aleksandra.

U glavnom gradu, na Slaviji, izgrađena je jedna od najlepših muzičkih fontana u ovom delu Evrope.

Jedan od ukrasa glavnog grada, Skadarlija, renovirana je i rekonstruisana. Boemska četvrt dobila je svoj autetični izgled i sada sija novim sjajem.

U godini za nama zabeležena su i velika ulaganja kineskih investitora, ali je njihov novac trošen najčešće na izgradnju saobraćajnica. Pravi primer toga je Pupinov most, koji je 2014. godine spojio zemunsku opštinu i palilulsko naselje Borča.

Kineske kompanije potpisale su ugovore za dva mega projekta: izgradnja sistema za odlaganje otpadnih voda iz centralnog gradskog područja i toplodalekovoda Obrenovac – Novi Beograd.

Intenzivno su nastavljeni radovi na "Beogradu na vodi", a prvi stanari očekuju se sredinom nastupajuće godine.

Infrastrukturni projekti

Međutim, Kinezi su interesovanje pokazali i za železnički saobraćaj, te je tako nedavno započeto i sa modernizacijom i rekonstrukcijom pruge Beograd-Budimpešta. Prva tačka radova je Železnička stanica u Zemunu. Obilaznica oko Beograda takođe se trenutno nalazi u rukama Kineza, tačnije kompanije "Pauer Čajna". Prema dosadašnjim najavama početkom naredne godine trebalo bi da počne i izgradnja srpsko-kineskog industrijskog parka u Borči.

Za saobraćaj je otvoreno novih 7,35 km na deonici Staničenje - Pirot Istok (koja je ukupne dužine 16,64 km), zatim impozantan projekat, autoput Pirot - Dimitrovgrad i obilaznica oko Dimitrovgrada dužine 8,3 kilometara.

Vlada Srbije usvojila je na sednici, početkom novembra, Zaključak o usvajanju Komercijalnog ugovora o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji E-763, deonica Preljina - Požega između Vlade Srbije, javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i „China Communications Construction Company Ltd“.

Tokom posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji, potpisan je dokument kojim se Turska uključuje u realizaciju projekta izgradnje autoputa Beograd - Sarajevo.

Završetkom Koridora 10, Srbija će, od svih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije, imati najviše kilometara autoputa, a pre 15 godina imala je skoro dva puta manje.

Srbija se gradi

U Srbiji je, sredinom godine, bilo aktivno 10.576 gradilišta, a samo u poslednja tri meseca otvoreno je još oko 2.000 novih gradilišta na kojima se izvode radovi, pokazali su podaci sistema za elektronsko podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu (CEOP).

Prema tim podacima, svako deseto gradilište je na teritoriji Beograda, gde se najviše gradi u zemlji i gde je trenutno aktivno 1.111 gradilišta, a sledi Novi Sad sa 723 gradilišta, zatim Niš sa 301, Subotica 244, Kragujevac sa 213 gradilišta, iza koga je Čačak, gde je aktivno 160 gradilišta, a potom u Leskovcu - 148, saopšteno je iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Uspešni aranžmani sa MMF-om

Dostignuća Srbije na makroekonomskom planu su impresivna u protekle tri godine, a počela je da otklanja i izvesne strukturne manjkavosti, izjavio je stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa.

Predstavnici MMF-a u više navrata su ocenili da bi ekonomska situacija u Srbiji postala neodrživa da naša zemlja nije 2014. godine promenila politiku i uspešnim ekonomskim merama sprečila najgore.

Srbija će, prema procenama MMF-a, ostvariti ove godine rast od oko dva odsto, da bi naredne godine on ubrzao na 3,5 procenata.

Energetski projekti

Vetroparkovi su jedna od najznačajnijih investicija u Srbiji, ne samo zbog količine novca koja će se sliti u državni budžet, već zbog toga što njihovom izgradnjom, naša zemlja ne bi morala da kupuje električnu energiju iz inostranstva.

Samim tim, neizvesnost oko uvoza struje pred svaku sezonu, postaće prošlost, s obzirom da će Srbija uskoro imati tri vetroparka koja će napajati domaćinstva, a tako ćemo ispuniti i obavezu prema Evropskoj energetskoj zajednici.

Prvi vetropark, međutim, izgrađen je 2015. godine, tek kada je Vlada Srbije, na čelu sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem, odlučila da promeni uslove koji su kočili investicije “teške” celu milijardu evra i dala državne garancije. Do tada, Srbija je uveliko kuburila sa strujom i svake zimske sezone je pretio kolaps.

Srbija do 2020. godine treba da poveća udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji sa sadašnjih 21 odsto na 27 odsto. Očekuje se da će do tada imati više od 600 megavata struje iz obnovljivih izvora energije pri čemu je predviđeno da se 500 megavata obezbedi iz energije vetra, a 100 megavata iz hidrosektora i biomase.

Ako se u obzir uzmu planovi otvaranja novih vetroprakova u Srbiji očigledno je da Srbija sigurnim koracima grabi ka cilju, pre svega zahvaljujući snažnoj podršci i podsticajima države za ulaganje u "zelenu energiju". Do sada Vlada Republike Srbije napravila je krupne korake kada je reč o obnovljivim izvorima energije, taj trend će se nastaviti i u budućnosti. 

Prolazak gasovoda "Turski tok" preko teritorije Srbije, koji predsednik Aleksandar Vučić smatra najvećom razvojnom šansom Srbije, sve je izvesniji, pošto su mađarske vlasti i ruski "Gasprom" potpisali sporazum o produžetku kraka tog gasovoda preko teritorije Bugarske i Srbije do Mađarske.