NEIZVESNO JE KOLIKO ĆE OPORAVAK TRAJATI: EU supervizori zabrinuti za ekonomiju nakon pandemije korone
Prvi put od izbijanja pandemije tri evropska supervizora objavila su prvu procenu rizika u finansijskom sektoru i izrazila pojačanu zabrinutost.
Neizvesno je kada će ekonomski oporavak početi i koliko će trajati, saopštilo je Evropsko telo za bankarstvo.
KO ĆE ORGANIZOVATI PUTOVANJA? Turističkim agencijama ističu licence, a šta će biti sa onima koji su PLATILI ARANŽMAN?
EGZOTIKA NA DLANU – SPECIJALNE CENE: Egipat od 410€, Turska od 459€ - Kipar od 345€, Dubai od 475€
SJAJNA VEST ZA GRAĐANE SRBIJE! MARKO ČADEŽ: Prva sredstva američkih fondova biće dostupna krajem novembra
U izveštaju Evropskog tela za bankarstvo, Evropskog nadzornog organa za hartije od vrednosti i tržišta, Evropskog tela za osiguranje i profesionalne penzije naglašava se da je pandemija pojačala zabrinutost za profitabilnost i povećala izazove likvidnosti u segmentima investicionih fondova.
To posebno ukazuje na ekonomsku i tržišnu neizvesnost kao ključne izazove za predstojeći period, dok će jedna od ključnih briga biti uticaj krize na kvalitet aktive banaka u EU.
Rizik, kako se navodi, postoji i od razdvajanja finansijskog tržišta i osnovnih ekonomskih aktivnosti, kao i od stvaranja okruženja koje će se dugoročno odraziti na nižu vrednost kamatnih stopa i to će se odraziti na likvidnost i solventnost finansijskih institucija, a uticaće i na procene rizika.
Neposredno nakon izbijanja COVID-19 u Evropi, obezbeđena je regulatorna fleksibilnost, podstaknuta operativna otpornost i naglašena je važnost zaštite potrošača.
Preporučene politike kontrole
Neophodno je nadgledanje rizika i testiranje otpornosti, jer su se rizici za procenu vrednosti, likvidnost, kreditnu sposobnost i solventnost povećali u finansijskim sektorima.
Važno je nadgledati upotrebu i primenjivost rešenja za upravljanje likvidnošću u sektoru investicionih fondova treba kontinuirano nadgledati.
Treba podsticati fleksibilnost tamo gde je to neophodno, a supervizori i banke se podstiču da je koriste u postojećem regulatornom okviru, uključujući upotrebu rezervnog kapitala i likvidnosti za pokrivanje gubitaka.
Važna je podrška realnoj ekonomiji, kapitalna olakšica treba da se koristi kao podrška njenom kontinuiranom kreditiranju jer je taj sektor u padu.
Finansijske institucije EU moraju da budu dobro pripremljene za bilo kakve poremećaje sa kojima oni i njihovi klijenti mogu da se suoče okončanjem Bregzita.
Treba da se prati digitalna transformacija, jer je za finansijske institucije i pružaoce njihovih usluga ključno da pažljivo upravljaju svojim informaciono-komunikacioinim i bezbednosnim rizicima.
