ZEMLJA U KOJOJ RADI MNOGO SRBA POMERA GRANICU ZA ODLAZAK U PENZIJU? Evo koji su novi kriterijumi koji bi trebalo da se uvedu
Očekuje li i Nemačku holandski model?
Nemačka bi trebalo da utvrdi granicu za odlazak u penziju za očekivani životni vek, kao što su već odlučile Holandija, Švedska i Finska, smatra Joakim Ragnic, stručnjak za penzije na Ekonomskom institutu Ifo iz Minhena.
POJAVILE SE FALSIFIKOVANE NOVČANICE U SRBIJI: Evo na koje valute obavezno morate da obratite pažnju
NEGUJEMO TRADICIONALNO DOBRE ODNOSE SRBIJE I INDIJE: Ministar Cvetković: Izvoz za Indiju beleži rast od 65 odsto, dobra praksa održavanja poslovnih foruma (FOTO)
Vesić: Raspisan tender za rekonstrukciju mosta između Smedereva i Kovina
Na primer, kada se očekivani životni vek u Holandiji produži za tri godine, ljudi idu u penziju dve godine kasnije.
Kao rezultat toga, odnos penzionera i onih u radnom dobu ostaje na 40 odsto, umesto da se približi granici pola-pola, navode istraživači drezdenske poslovnice Ifa, javlja Nemačka novinska agencija (DPA).
Ako se rast penzija veže uz stopu inflacije, a ne uz plate, stopa rasta državnih izdataka za penzije će se usporiti, stoji dalje u izveštaju.
U Nemačkoj 65-godišnjaci dobrog zdravlja mogu da očekuju prosečno 10-11 godina penzije.
Prema holandskom modelu, granica penzionisanja postupno će se pomerati prema 69 godina.
Postojeći penzioni sistem stoga ide prema sve većem opterećenju radno aktivnog stanovništva finansiranjem penzija, zaključuje dpa.
