OD PILOTA DO RADNIKA NA ŽELEZNICI: Zaposleni masovno menjaju profesiju zbog manjka posla - pristaju i na manju platu
Izbijanje pandemije je samo dodatno istaklo teži položaj dela pilota u globalnoj industriji vazdušnog saobraćaja. Kako sada stvari stoje, situacija je daleko od oporavka.
Železničke kompanije u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji u pilotima vide deo rešenja višegodišnje nestašice radnika. Kriza može biti i prilika za novu karijeru, a nemačkim i austrijskim pilotima otvaraju se vrata lokomotiva i tramvaja.
Prilika koja se ne propušta! GRČKI HOTELI od 525€: Extra ponuda za celu porodicu
NEĆE VAM SE DOPASTI NOVI ZAKON O AKCIZAMA: Poskupljuje najomiljenije srpsko alkoholno piće!
SVE SE GLASNIJE PRIČA O KRIZI POSLE KRIZE: Nemački ekonomski institut upozorava na nagli pad privrede i finansija
Izbijanje pandemije je samo dodatno istaklo teži položaj dela pilota u globalnoj industriji vazdušnog saobraćaja. Kako sada stvari stoje, situacija je daleko od oporavka.
Na primer, "Lufthansa" je početkom maja objavila da trenutno ima 81 posto manje letova nego u istom periodu 2019. godine. Osim toga, većina od 306 letova koje "Lufthansa" trenutno obavlja - odnosi se na teretne, prenosi Poslovni dnevnik.
Procena je da od 65.000 ljudi zaposlenih kao letačko osoblje - pre pandemije - njih najviše 18.000 može ostati bez posla u avio-kompanijama. Samo bi "Lufthansa" tokom sledeće godine mogla otpustiti 1.200 svojih radnika, odnosno pilota, stjuarda i stjuardesa.
Koliko je trenutno loša situacija na vazduhoplovnom tržištu rada, pokazuju i rezultati ankete koju je među 2.600 pilota iz celog sveta sproveo stručni web portal "FlightGlobal", te britanska agencija za zapošljavanje "GOOSE".
Anketa je pokazala da samo 43 posto ispitanika radi pilotski posao za koji su i školovani. Trećina je bez posla, 17 posto pilota je "na čekanju", a 10% radi u avio-kompanijama, ali na drugim pozicijama - nevezanim za letenje.
O, sada već pomalo očajnoj situaciji na tržištu, govori i podatak da je 82 posto pilota spremno da pristane na nižu platu kako bi dobili novi posao. To otvara priliku kompanijama iz drugih sektora prevoza - da dođu do kvalitetnog kadra i tako barem malo ublaže višegodišnju nestašicu radnika.
Recimo, železničkim kompanijama iz Nemačke, Švajcarske ili Austrije hronično fale mašinovođe. I na drugom kraju svetu nije mnogo bolje: u Hongkongu i Australiji piloti vrlo lako mogu dobiti posao u javnom prevozu ili kao vozači turističkih autobusa.
Čak i pre korona krize, nemačka državna železnica "Deutsche Bahn" imala je probleme s održavanjem voznog reda zbog nedostatka mašinovođa. Švajcarski železnički operater SBB čak je krenuo u potragu za radnicima u drugim evropskim državama, ali bez previše uspeha.
Ali, situacija se sada menja, s obzirom na hiljade "prizemljenih" pilota. Oni se generalno smatraju visoko obrazovanim i dobro obučenim radnicima, koji su otporni na stres i pouzdani u radu. Sve su to, naime, osobine koje treba da ima mašinovođa putničkog ili teretnog voza.
Iz "Deutsche Bahn"-a nedavno su izjavili za nemačku novinsku agenciju dpa kako su primili 1.500 molbi za posao bivših radnika iz vazduhoplovnih kompanija. Do sada su zaposlili 280 kandidata, od čega 55 nekadašnjih pilota, te 107 članova kabinskog osoblja.
Tako je Dennis Seidel, nekadašnji pilot s 10-godišnjim stažom u podružnici propale kompanije "Air Berlin", dobio šansu u "Deutsche Bahn"-u. Trenutno pohađa obuku u toj kompaniji za mašinovođu lokomotive. Obuka traje između 10 i 12 meseci.
- Mašinovođe imaju jednako odgovoran posao kao i piloti - tvrdi Seidel, i dodaje da je nova uloga u nekim aspektima čak i složenija. Naime, mašinovođe sede same u upravljačkoj kabini i nemaju kopilota s kojim mogu sarađivati. Mimo toga, podaci "Deutsche Bahn"-a pokazuju kako kvalifikovane mašinovođe s iskustvom zarađuju između 44.000 i 52.500 evra godišnje, uključujući bonuse i druge dodatke na platu.
U poređenju s tim, "Lufthansini" mladi piloti u prvoj godini zaposlenja imaju godišnju platu od čak 65.000 evra.
