DRŽAVI ZA HEKTAR NAJVIŠE 288 EVRA GODIŠNJE! Ko su najveći zakupci - u najam uzimaju i po 5.000 hektara, a jedna firma ubedljivo dominira

Najveći zakupci državnog poljoprivrednog zemljišta, pored nekoliko srpskih kompanija, su i one čiji vlasnici imaju pasoše drugih država, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Hrvatske i Rusije, a cena koju godišnje plaćaju za najam srpskih oranica kreće se od 206 do 288 evra po hektaru na godišnjem nivou.

SVE ŠTO MIRIŠE NA NOVO, DOBRO JE, ČAK I BANKA: Evo kako možete preći iz jedne filijale u drugu i refinansirati kredit

SVE ŠTO MIRIŠE NA NOVO, DOBRO JE, ČAK I BANKA: Evo kako možete preći iz jedne filijale u drugu i refinansirati kredit

USVOJEN ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Šta on znači za majstore, i ko više neće smeti da vas zove?

USVOJEN ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Šta on znači za majstore, i ko više neće smeti da vas zove?

VELIKO POVEĆANJE CENE RADNOG SATA U SRBIJI: Zahvaljujući odluci Vlade, moraće znatno više da vas plate

VELIKO POVEĆANJE CENE RADNOG SATA U SRBIJI: Zahvaljujući odluci Vlade, moraće znatno više da vas plate

Rekorder sa iznajmlljenih 4.250 hektara je kompanija Al Ravafed iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali šampion po visini zakupnine je ipak domaća firma "Maglić" koja za hektar plaća 288,35 evr. Doduše, ova firma, značajno manje novca uplaćuje u budžet Srbije jer u najam uzima 1.423 hektara za koji godišnje izdvoji 410.322 evra dok Al Ravafed u srpsku kasu uplati 1.059.652 evra. Prema podacima APR, zakonski zastupnici ove firme su Emil Moukarzel Abdelrahman Abdulla Abdelrahman Abdulla AlMaazmi.

Podaci pokazuju da se na spisku najvećih zakupaca nalazi i firma "Stari Tamiš" iz Pančeva, u kojoj kapital imaju i članovi porodice Miroslava Alekse, koja je u najam uzela 3.754 hektara. Za najam hektra plaća 234,4o evra što parktično znači da godišnje po ovom osnovu izdvoje 877.825 evra. Ova porodica u budžet Srbije dodatno uplaćuje i 337.208 evra i to za najam 1.216 hektara oranica od strane njihove kompanije Almeks iz Pančeva. Pored toga, oni poseduju i zemljište u svom vlasništvu od blizu 10.000 hektara zbog čega su izbili i na drugo mesto srpskih veleposednika.

Među rekorderima je sa 2.311 hektara je i DOO "Poljoprivreda" iz Sente, po podacima APR kao vlasnici kapitala vode se Branko Grubor, Željko Radanović, koja je po najnižoj ceni iznajmila poljoprivredno zemljište od države. Oni po hektaru plaćaju 206,28 evra što je skoro za 80 evra manje od one koja država rentira "Magliću".

Iz nje po površini je PIK "Bečaj", koji za 2.274 hektara, plaća 606.521 evro ali i AD Zobnatica iz Bačke Topole, koja od države rentira 1.307 hektara. Ono što je interesantno odgovorna lica, po podacima APR, su ista kao i u kompaniji Al Ravafed, iz Emirata a to su Emil Moukarzel Abdelrahman Abdulla Abdelrahman Abdulla AlMaazmi. Oni godišnje za ove površine izdvajaju 331.063 evra.

Treba da se zna da su ovo najskuplji hektari koje država daje u najam i svi su u Vojvodini. U drugim delovima Srbije cena je uglavnom niža. Ono što je važno, to je da cenu zakupa određuje lokalna samouprava. Opština raspisuje licitaciju, a cena po hektaru zavisi od veličine parcele, kvaliteta, odnosno klase zemljište, dogovora o dužini zakupa, kao i činjenice da li se zemljište graniči sa zemljištem koje potencijalni zakupac već obrađuje.

Za razliku od države, paori svoje oranice pak u zakup daju za mnogo veću cenu, koja se u zavisnosti od kvaliteta zemlje i mesta gde se nalazi, kreću i iznad 1.000 evra po hektaru.

Branko Lakić, v.d. direktora Uprave za poljoprivredno zemljište nedavno je rekao da iako su oranice na koje država polaže pravo značajno smanjene, površine koje izdaje u zakup ali i prihodi koji se po tom osnovu stiču, su gotovo isti.

- Oni su čak i veći nego pre devet, deset godina što je rezultat planiranja niza aktivnosti Ministarstva poljoprivrede koje preduzelo preko Uprave za poljoprivredno zemljište u prethodnih nekoliko godina. Primera radi 2011. godine država je davala u zakup 260.807 hektara, 2015. 254.937 hektara a prošle godine Uprava je zaključila ugovore o zakupu od preko 278.000 hektara.To pokazuje da su površine uglavnom veće ili iste kao pre deset godina s tim što država u 2020. godini u vlasništvu ima oko 120.000 hektara manje zemlje nego što je imala u ranijem periodu - navodi Lakić.