OPET SE POMERA ROK ZA ODLAZAK U PENZIJU! Po čemu su sličnosti Srbije sa EU po ovom pitanju - hoćemo li raditi do 70 godina?
Produžavanje potrebnog radnog staža za odlazak u penziju žena samo je deo problema sa kojima se suočavaju oni koji su pred penzijom - same penzije su male i u njima se uživa kraće nego u EU.
Srbija od 1. januara pomera rok za odlazak žena u penziju na 63 godine i četiri meseca, čime se će malo pomoći penzijskom sistemu a malo (više) odmoći svima onima koji u penziju tek treba da odu. A njihovi problemi će biti sve veći.
- Tu imamo dve osnove ideje: da se učini održiv penzijski sistem u kojem su sve stariji ljudi a priliv mlade radne snage sve manji, kao i da se izjednači rok za odlazak za muškarce i žene, koje inače duže žive. Ali ti razlozi su, naravno, isključivo ekonomski a ne humani niti civilizacijski, jer znače duži rad a manje vremena provedenih u zasluženoj penziji - kaže docent Petar Vasić, sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
EXPO 2020 DUBAI: Srbija ulazi u novu eru savremenih investicija (FOTO)
EVO DA LI ĆE BITI POSKUPLJENJA STRUJE: Predsednik otkrio da li građani treba da brinu
Vasić kaže da svoj demografski problem razvijene zemlje trenutno uspevaju da drže pod kontrolom uvozom radne snage ali i da je to tek privremeno rešenje.
- Postoji procena da će ako se ovako bude nastavilo sa tim "uvozom", sada zaista neophodnim, u nekim zemljama EU do 2060. godine biti više od 60 odsto stanovništva imigranata. A to nije srećno rešenje ni kulturološki ni za bilo kakvu drugu koheziju jednog društva. Na stranu to što će i ti imigranti ostariti i postati penzioneri - kaže Vasić.
Srbija nema taj "luksuz" da može svoju radnu snagu da nadomesti kvalitetnim radnicima iz inostranstva, pogotovo ne iz (istočne) Evrope, a naš problem se uvećava time što i "starimo drugačije" od većeg dela EU.
Ni Nemci nisu presrećni
Starosna granica za odlazak u penziju u Nemačkoj je 67 godina, a najavljeno pomeranje na 69 godina podiglo je veliku buru u javnosti. Iako se Nemci standardom "izvlače prosek" EU, statistika beleži da čak 17 odsto stanovništva ni ne doživi godine da ode u penziju. Kada bi se ta granica sada primenila, svaki peti Nemac ne bi dočekao penziju, prema podacima o preminulima iz 2019. godine. A korona je u međuvremenu sve projekcije učinila još gorim.
- Naš životni vek je osam do dest godina kraći od onog u po tom pitanju najboljim zemljama Evrope. Mi pratimo Evropu u pomeranju roka ka sve kasnijem penzionisanju ali sa tim poremranjem prosečan Evropljanin i dalje koristi svoju penziju mnogo duže nego prosečan srpski penzioner - ističe Vasić.
U Srbiji život deceniju kraći
Prema podacima Izveštaja o ljudskom razvoju, koji je uradio UNDP, očekivani životni vek u Srbiji je 76 godina. Međutim, prema našim zvaničnim podacima o prosečnom trajanju života to je 73,1 godina kod muškaraca i 78,3 godine kod žena. One najdugovečnije nacije u Evropi, poput Švajcaraca, Italijana ili Španaca, imaju prosek veći od 83 godine. Monako gotovo 90 godina. Tu smo mi bliže "braći Rusima", kojima je prosek 69 godina.
Sa 65 godina, sa koliko u redovnu penziju po aktuelnim propisima u Srbiji odlaze muškarci, ili 63 godine i četiri meseca, sa koliko će od 1. januara odlaziti žene, to znači da će oni koji su radili pun radni staž od 45 godina, u penziji uživati u proseku oko devet godina.
Ukoliko bi se ovde uporedili sa Nemcima, koji sada odlaze u penziju sa 67 godina a relativno uskoro bi mogli i sa 69, možemo reći da lošije stojimo iako u penziju odlazimo ranije. Prosečno, život u Nemačkoj traje 80 godina, što znači da se u penziji provodi bar 13 godina. Pritom, ponovo dolazimo na pitanje famozne "nemačke plate".
- Moramo priznati da je današnje vreme provedeno u penziji duže nego što je to bilo u SFRJ pre 60 godina ali moramo reći i da je to vreme po životnom standardu lošije. Naime, odnos prosečne plate i penzije se stalno pogoršava za penzionere i sa današnjih 50 odsto plate daleko smo od nekadašnjih čak tri četvrtine. Razlog je, ponovićemo, održanje samog penzijskog sistema u životu - zaključuje Vasić.
Sledi penzijska eksplozija: Bejbi-bumeri odradili svoje
Petar Vasić upozorava da će se situacija sa penzijskim sistemom ubrzano pogoršati, ili bar iskomplikovati, jer na penzijsku scenu dolaze "bejbi-bumeri".
- Čitava jedna izuzetno brojna generacija rođena između 1947. i 1957. godine sada odlazi u penziju i to će biti veliki udar na sistem u kome je veoma mali priliv mlade radne snage. Od 2007. godine do danas priliv mladih u radni kontingent je 400.000 ljudi manje nego što je potrebno – ističe Vasić.
To znači ili više para iz budžeta da se pokrije rupa u PIO, ili manje penzije.
Rešenje postoji
Većina zemalja Evrope u ozbiljan problem je zapalo već od 2000. godine, kada su istekli efekti "demografske dividende" koju stvara mnogo veći broj zaposlenih od penzionera, a u njega su ušle gotovo potpuno nepripremljene.
- Većina zemalja nije preduzimala ništa do polovine devedesetih dok nisu uvideli kuda stvar ide i počeli da sprovode populacione politike. Ali, to je sve "adaptivna populaciona politika" gde se saniraju posledice a ne otklanja uzrok, jer bi morao da se promeni čitav sistem - zaključuje Vasić.
A jedino održivo rešenje problema je - natalitet.
- Postoji jedno praktično rešenje ali ono još nije ušlo i mejnstrim razmišljanja ni u jednoj državi Evrope. Pošto je koren demografskih problema čitave Evrope nedovoljno rađanje, i penzijski sistem bi trebalo da se nekako veže za natalitet. Iznos doprinosa pojedinca, kao i penzije koje na osnovu njega sledi, trebalo bi da bude u korelaciji sa brojem živorođene dece koju ima. Poznati su predlozi čuvenog mađarskog demografa Pola Demenjija, koji je nešto slično govorio još pre 20 godina. Ljudi moraju da budu svesni da njihovo ponašanje u mladosti, i što se tiče odvajanja za penziju i što se tiče dece, ima direktne posledice po njih lično u starosti - zaključuje Petar Vasić.
